Igre 
Posle prolećnog vremena, nagli pad temeperature: Hoće li martovski mraz da "obere" voće
Komentari19/03/2025
-17:28
Nagle promene vremena nepovoljno utiču na rod voća. Posle prolećnog vremena, došlo je do naglog pada temeperature i mraza. Topla zima i ove godine je ubrzala proces vegatacije. Visoke temperature u februaru pokrenule su generativne pupoljke i cvetanje je počelo 10 dana ranije u odnosu na prosečnu godinu, kažu stručnjaci. Postavlja se pitanje kako će mraz u martu uticati na rod voća i kolika bi mogla da bude šteta.
Toplo je ove godine bilo i u januaru, da bi dosta visoke temperature u februaru pokrenule pupoljke.
"Neke voćne vrste koje rano cvetaju kao što je džanarika i kajisija, nalazile se u fazi precvetavanja, kod breskve i nektarine takođe. Ove temperature koje su bile noćas, spuštale su se čak i do minus sedam i minus osam. Ono što je jako bilo opasno to je da je taj mraz trajao jako dugo", rekao je za Euronews Srbija profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
Proesor procenjuje da su tamo gde su temeprature bile ispod minus četiri ili minus 4,5 stepeni, kod kajsije u cvetanju i kod breskve štete jako velike.
"Trenutno utvrđujemo štete kod trešnje i tu se kreću negde od 20 do 50 dsto, još nismo kod šljive krenuli da procenjujemo štetu. Čekamo noćas šta će biti, kakav će biti mraz, ali sigurno iz godine u godinu se ponavlja ta situacija da imamo jako niske temperature, obično u trećoj dekadi marta. Sada su se javile rano, na kraju druge, početkom treće dekade marta. Pitanje je šta će biti u prvoj dekadi aprila, kada se isto često javljaju niske temperature", rekao je profesor Keserović.
Kako zaštiti voće?
Sagovornik Euronews Srbija naglašava da se u narednom periodu mora voditi računa gde saditi odgovarajuće voćne vrste i treba primenjivati najbolje tehnologije zaštite od mraza.
To su, dodaje, antifrost sistem i korišćenje frostbustera koji ubacuje topli vazduh.
Povezane vesti
Postoji, kaže on, i SPAC sistem koji se dosta primenjuje u 40 zemalja sveta, a koga nema u Srbiji.
"Imamo antifrost sistem, frostbustere, postoji i način da se stave bale velike slame okolo, ali one mogu da štite do minus tri, minus četiri. Najefikasniji jeste antifrost sistem koji imamo i kod koštičavih, a pogotovo kod jabučastih voćnih vrsta i taj sistem može da štiti do minus šest, minus sedam. Međutim, u toku su nekih pregovori da SPAC sistem polako zaživi. Očigledno da Srbija svake godine gubi jako mnogo od pojave mraza", rekao je profesor.
Koje sorte su najugroženije
Unsplash
"Prošle godine smo imali jako velike štete. Ja sam procenio samo u regionu zapadne Srbije i Šumadije, da je tamo šteta zajedno sa subotičkim i horgoškom regionom bila preko 150.000 tona. To je ogromna cifra. Ako Srbija proizvede u proseku između 1,3 i 1,35 miliona u poslednjih nekoliko godina, onda vidite koje su to štete. Šta će biti, još nemamo tačne podatke sa terena", rekao je on.
Profesor kaže da su najugroženije breskva, kajsija, džanarika, vinogradska breskva i neke sorte trešnje.
Te sorte je i prošle godine pogodio mraz.
"Rano cvetanje je prošle godine počelo oko 10 kasnije nego ove godine. Prošle godine su bile ugrožene i druge voćne vrste, recimo i višnja, i jabuka, i šljiva. Znači, više su bile ugrožene te sorte koje su kasnije cvetale, zato što se kasno pojavio mraz", rekao je profesor Keserović.
Komentari (0)