Igre 
Svet u plamenu na startu 2025: Koja su glavna žarišta i šta možemo očekivati u novoj godini
Komentari04/01/2025
-22:31
Protekla godina je nažalost bila ispunjena brutalnim ratovima, regionalnim krizama i sukobima koji prete globalnoj stabilnosti, pa čak i opstanku čovečanstva. Nepovoljni geopolitički trendovi će se, po svemu sudeći nastaviti u 2025. jer se dva glavna žarišta, na Bliskom istoku i u Ukrajini, još uvek nisu smirila, a moguće je izbijanje novih i destabilizacija energetskih tržišta, što bi uticalo na rast inflacije u celom svetu.
Prema analizi američke nevladine organizacije ACLED (Armed Conflict Location & Event Data), koja prati oružane sukobe i potencijalna nova žarišta, postoji 10 kriznih tačaka koje bi mogle da se promene na bolje ili na gore tokom 2025. godine.
Međunarodno i "državno nasilje" predstavlja rastući udeo u ukupnim sukobima na svetu, navodi ACLED. Tzv. stopa sukoba porasla je za preko 25 odsto u 2024. u poređenju sa 2023, a veliki udeo toga je posledica ratova na Bliskom istoku između država i nedržavnih saveznika. Drugi sukob u fokusu analize je rat u Ukrajini gde se prošle godine za 63 odsto povećao prosečan broj bitaka u toku jednog meseca, u odnosu na 2023.
ACLED takođe kao žarišta nasilja identifikuje Mjanmar, Meksiko, Sahel sa fokusom na Sudan, zapadnu obalu Afrike, oblast Velikih jezera u Africi, Pakistan, kao i Kolumbiju.
Preti novi haos na Bliskom istoku
Indeks konflikata ACLED-a rangira Palestinu kao najopasnije i najnasilnije mesto na svetu u 2024. godini, na vrhu indeksa geografskog širenja sukoba i opasnosti po civile. Palestina je ostala poprište najsmrtonosnijih operacija izraelske vojske 2024. godine. Više od 28.000 ljudi je ubijeno u preko 17.000 različitih slučajeva u Gazi i na Zapadnoj obali u prvih 11 meseci ove godine. Time je ukupan broj poginulih Palestinaca od 7. oktobra 2023. godine dostigao više od 45.000.
Nijedno mesto nije potpuno bezbedno za građane Gaze. Između januara i kraja novembra 2024. izraelski udari su direktno pogađali lokacije u kojima se nalaze raseljeni ljudi širom Pojasa Gaze u najmanje 380 slučajeva.
Iako je Izrael uspeo da nanese značajnu štetu Hamasu i Hezbolahu, izgledi za trajni mir ostaju jako slabi. Vojne operacije se nastavljaju u Gazi, primirje u Libanu je i dalje krhko, dok izraelske snage i naoružani naseljenici pojačavaju napade na Zapadnoj obali i okupiraju nove delove Golanske visoravni na međunarodno prznatoj teritoriji Sirije. Bez realnih izgleda za političko rešenje u Palestini ili razoružanja Hezbolaha u Libanu u kratkom ili srednjem roku, bilo kakve privremene mere mogu samo označiti početak priprema za sledeće ratove, upozorava ACLED.
AP/Abdel Kareem Hana
Povezane vesti
Skoro 14 meseci borbe u Gazi su umanjile Hamasove vojne i administrativne sposobnosti, ali je sve manje verovatno da će grupa biti potpuno eliminisana. Mnogi bezbednosni zvaničnici, uključujući smenjenog izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, sugerisali su da je Izrael vojno postigao sve što je mogao u Gazi, pošto se izgledi za dalje slabljenje Hamasa smanjuju. Međutim, izraelsko političko vođstvo, koje je postavilo promenljive zahteve i navodno sabotiralo sporazum o taocima i prekidu vatre u julu dodavanjem novog uslova, da ID zadrži neograničenu kontrolu nad Filadelfijskim koridorom, ne izgleda spremno za sklapanje dogovora. U isto vreme, tekuće operacije IDF-a u severnoj Gazi, koje izazivaju strah od depopulacije, i izveštaji o izgradnji kritične izraelske infrastrukture u proširenom koridoru Necarim koji deli pojas, sugerišu planove za dugotrajnu vojnu okupaciju.
S obzirom da novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp u januaru preuzima vlast, ostaje neizvesno da li će izraelski premijer Benjamin Netanjahu imati odrešenije ruke u Gazi, ili će se suočiti sa smanjenom podrškom zbog izolacionističkog stava ključnih ličnosti u Trampovom užem krugu, uključujući novoizabranog potpredsednika Džejmsa Dejvida Vensa, navodi ACLED.
Tramp je uopšteno pozvao na okončanje rata u Gazi, ali bez iznošenja konkretnog plana, istovremeno govoreći Netanjahuu da "uradi ono što mora da uradi“. Čak i ako je Tramp ozbiljan u svojoj potrazi za mirom na Bliskom istoku i Izrael proglasi kraj rata, borbe u Gazi će verovatno u nekom obliku opstati, pošto se čini da je namera da Izraela da zadrži vojno prisustvo u severnoj Gazi, procena je analitičara.
Očekuje se da će primirje duž libansko-izraelske granice osigurati period relativnog mira. U okviru početne 60-dnevne faze prekida vatre, Hezbolah bi trebalo da premesti svoje borce severno od reke Litani, a Izrael da se povuče iz Libana. Međutim, ostaju značajni dugoročni izazovi.
Pregovori o demarkaciji kopnene granice tek predstoje. Ali čak i pre nego što dođe do te tačke, primena primirja ostaje krhka. Kao deo sporazuma, libanske oružane snage (LAF) treba da rasporede trupe južno od reke Litani kako bi pomogle u sprovođenju primirja i sprečile Hezbolah da se ponovo naoruža ili obnovi infrastrukturu u blizini granice.
AP/Abdel Kareem Hana
Uprkos značajnoj degradaciji, vojna snaga grupe prevazilazi snagu LAF-a, napominje ACLED. Uz to, na domaćem planu, Hezbolah nastavlja da drži mesta i u libanskoj vladi i u parlamentu, obezbeđujući trajni politički uticaj. Stoga, LAF, koji među svojim redovima ima mnogo lojalista Hezbolahu, ostaje ograničen rizikom od unutrašnjih nemira, zbog čega neće ili neće moći da potpuno razoruža Hezbolah, zaključuju analitičari.
Četrnaest meseci borbe na više frontova, uključujući pad režima sirijskog predsednika Bašara al Asada, doneli su Izraelu značajne vojne rezultate i drastično promenili trenutni regionalni odnos snaga u njegovu korist. Međutim, ni oslanjanje Izraela na silu, ni ujedinjeni front među članovima tzv. "Osovine otpora" još uvek nisu uspeli da nametnu novu stratešku realnost u regionu koja bi bila trajna. Fundamentalno preoblikovanje regionalnog poretka zahtevaće rešavanje kritičnih političkih pitanja, uključujući okupaciju palestinskih teritorija, koja nastavlja da podstiče oružani otpor protiv Izraela, i izazov koji predstavlja Hezbolahovo naoružanje. U nedostatku sveobuhvatne strategije koja obuhvata političke, diplomatske i humanitarne napore, ciklus nasilja će se održati, glasi prognoza ACLED-a.
Povezane vesti
Tokom protekle decenije, Iran i "Osovina otpora" su predstavljali značajan faktor odvraćanja Izraela, sa "vatrenim prstenom“ Teherana i mogućnosti koordinisanih regionalnih udara koje Tel Aviv vidi kao pretnju nivo ispod nuklearne. Ipak, jedinstvo Irana i saveznika u regionu se pokazala u velikoj meri simbolična, pošto su Iran i Hezbolah nastojali da izbegnu rat u punom obimu, a drugi akteri Osovine ponudili ograničeno direktno angažovanje. Strateški balans sada favorizuje Tel Aviv, pošto se dva ključna stuba iranske bezbednosti, regionalni uticaj preko nedržavnih aktera i raketne i sposobnosti napada dronovima oslabljene.
Bez sumnje, izraelske operacije u Libanu i Gazi oslabile su "vatreni prsten“, smanjujući kratkoročnu i srednjoročnu pretnju koju predstavljaju Hamas i Hezbolah, navodi ACLED. Iznenadni i neočekivani kolaps sirijskog režima zadao je još jedan udarac iranskoj strategiji "istaknute odbrane". Iran je dugo ulagao u Siriju, a ta zemlja služila je kao kopneni koridor za pružanje logističke i oružane podrške Hezbolahu.
Iako Asadov pad predstavlja veliki strateški udarac, Teheran je već signalizirao volju da održi odnose sa Sirijom, u nastojanju da da sačuva svoje uporište u regionu. Izrael je, s druge strane, zauzeo tampon zonu na Golanskoj visoravni i verovatno će nastaviti sa vazdušnim napadima kako bi obuzdao iranski uticaj na svojim granicama. Novi sirijski vladari, nekada ujedinjeni u opoziciji protiv Asada, sada se suočavaju sa novom realnošću koja bi mogla da podstakne dalju unutrašnju fragmentaciju i nestabilnost, utičući na širi Bliski istok.
Povezane vesti
Situacija u Iraku je još neizvesnija. Izraelski napad na Iran 26. oktobra izazvao je jednoglasnu osudu šiitskih iračkih aktera, ali duboke unutrašnje podele i dalje postoje između njih. Nasilje među šiitima ponovo se pojavilo nakon pokrajinskih izbora u decembru 2023., a potencijalni prevremeni izbori sa pristalicama šiitskog klerika Moktade al Sadra mogu ugroziti poziciju premijera Muhameda Šije al Sudanija. Sudani je 2024. pokrenuo približavanje Turskoj i dogovorio se sa Vašingtonom o postepenom povlačenju američkih trupa, istovremeno obećavajući da će ojačati ulogu iračkih snaga protiv Islamske države. Međutim, oživljavanje ID i pojačani napadi proiranskih milicija na Izrael i SAD opterećuju vladu u Bagdadu, a Izrael je zapretio udarima ako napadi dođu sa iračkog tla.
Ukrajina ima sve manje snage da pruži otpor
Rusija je u tokom 2024. intenziviala rat do iscrpljenja protiv Ukrajine, kojoj fali i ljudstva i naoružanja. Rusija je redovnim raketnim udarima eliminisala oko 80 odsto kapaciteta za proizvodnju električne energije u ukrajinskim termoelektranama i nanela veliku štetu industriji i infrastrukturi.
Ako nova Trampova administracija odluči da ukine pomoć Ukrajini, to bi moglo da potkopa konsenzus među pristalicama ideje da bi Ukrajini trebalo omogućiti da se brani. Rusko metodično napredovanje duž linije fronta takođe može narušiti moral u Evropskoj uniji. Zemlje članice će se verovatno fokusirati na naoružavanje kao odgovor na moguće povlačenje SAD sa kontinenta i neprijateljstva sa Rusijom. Ti faktori će povećati pritisak na Ukrajinu da traži mir.
AP/AP Photo, File
Čak i sklapanje dogovora sa Rusijom moglo bi se pokazati pogubnim za Ukrajinu. Na osnovu ponude iz Istanbula sa samog početka rata i najnovijih izjava ruskih zvaničnika deluje da se Moskva neće zadovoljiti ništa osim kapitulacijom Ukrajine. Rusija zahteva da Ukrajina ustupi četiri regiona koje je Rusija anektirala 2022. i odrekne se težnji da uđe u NATO, kao preduslov za prekid vatre i početak pregovora. U međuvremenu, malo je verovatno da će Ukrajina prihvatiti de fakto podelu teritorija bez bezbednosnih garancija. Da bi dodatno pritisnula Ukrajinu da prihvati ovaj aranžman, Rusija bi mogla da pojača napade duž linija fronta, kao što je to učinila tokom pregovora o prekidu vatre u Minsku od 2014. do 2015. koji su privremeno zamrzli rat sa separatistima koje podržava Rusija u oblastima Donjecka i Luganska. Osim toga, Rusija bi mogla da pojača bombardovanje zaleđa i potpuno izbaci iz stroja preostale ukrajinske nuklearne elektrane.
Ako se mirovni sporazum ispostavi kao neuhvatljiv, slabljenje međunarodne podrške Ukrajini može ohrabriti Rusiju da nastavi da traži slabe tačke za proboj linije fronta. Sa rekordnom vojnom potrošnjom od 6 odsto BDP-a predviđenim za 2025. godinu, Rusija je objavila svoju spremnost da istraje.
Nije izvesno da li Rusija raspolaže sa sredstvima da to održi, pored bogatstva zasnovanog na nafti, koje se samo povećava uprkos sankcijama SAD i EU. Možda će Rusiji zaliha sovjetskih tenkova i oklopnih borbenih vozila do sredine 2025. zbog čega bi navodna stopa gubitaka opreme iz 2024. bila neodrživa u 2025. Rekordno visoki bonusi za dobrovoljce i navodni nedostatak trupa za odbranu ruskih pograničnih oblasti mogli bi da ukažu na to da se broj regruta koji potpisuju ugovore možda smanjuje. ACLED zatim navodi da ruske vlasti mogu da priključe vojnim naporima "ogroman" broj truppa iz Severne Koreje, ili ponovo pribegnu prisilnoj mobilizaciji.
AP/Evgeniy Maloletka
Čak i ako bi se američka vojna pomoć Ukrajini nastavila, akutni nedostatak osoblja na ukrajinskoj strani mogao bi da ometa napore da se stabilizuje linija kontakta, a kamoli da se preduzme još jedan pokušaj povratka okupirane teritorije. Gubitak najjače utvrđenih oblasti u blizini Avdejevke i Ugledara u Donjecoj oblasti gurnuo je ukrajinske branioce u slabija utvrđenja. Ranjivi na ruske vazdušne bombe, oni mogu biti manje efikasni u sprečavanju ruskog napredovanja ka susednim regionima Zaporožja i Dnjepropetrovska. Možda će biti potrebno više trupa i resursa za odbranu ukrajinskih regiona Sumi i Harkova, jer ruske snage mogu nastaviti da pokušavaju da stvore tampon zone kako bi zaštitile svoje pogranične regione od ukrajinskih napada i granatiranja.
Kako se trogodišnji rat možda približava prekretnici, Ukrajina se i dalje nalazi na vrhu ACLED indeksa sukoba po smrtnosti. S obzirom na to da je oko polovina od 40 miliona stanovnika stalno izložena eskalaciji nasilja u vezi sa sukobom, prema proceni ACLED-a, i blizu sedam miliona ljudi raseljeno u inostranstvo, iscrpljena i nadjačana Ukrajina suočiće se sa mogućim gubitkom dodatnih teritorija, izazovom da zaštiti stanovnike i ubedi saveznike da nastave da joj pomažu.
Rat vojne hunte protiv pobunjenika u Mjanmaru
Uprkos tekućoj kontraofanzivi vojske Mjanmara, snage pobunjenika koje se protive vojnoj hunti ostvarile su značajne strateške i teritorijalne dobitke 2024.
Grupe otpora u Mjanmaru će verovatno nastaviti da se fokusiraju na oblasti u blizini njihovih nedavnih teritorijalnih dobitaka kako bi konsolidovali teritorije pod svojom kontrolom, proširili administraciju i prihode i dodatno ugrozili grad Najpidau. To može uključivati otvaranje novih frontova u centralnom Mjanmaru, kao što su regioni Mandalaj, Sagaing i Magvaj. Neke grupe koje se bore sa tzv. Alijansom bratstva najavile su premeštanje svojih trupa u centralni Mjanmar.
Obezbeđivanje strateških gradova u regionima Mandalaj i Magvaj će održati i unaprediti operacije grupa otpora, navodi ACLED. Veće grupe bi mogle da obezbede resurse lokalnim grupama koje se bore u tim oblastima ili da sa njima koordiniraju vojne akcije.
profimedia
S druge strane, očekuje se da će vojska nastaviti sa svojim pokušajem da održi izbore 2025. godine, iako to ostaje malo verovatan scenario. Vojni lideri nastavljaju da prilaze političkim partijama i nekim etničkim oružanim grupama koje se trenutno ne bore protiv njih, tražeći od njih podrpču za potencijalne izbore. Oni su takođe pozvali protivnike da se razoružaju i izađu na izbore kao političke stranke i apelovali na Kinu za podršku.
Međutim, te opozicione grupe predvođene Vladom nacionalnog jedinstva (NUG) mobilisale su se da bojkotuju izbore koje vodi vojska. Grupa KIA/KIO je takođe izjavila da neće prihvatiti izbore u oblastima pod njenom kontrolom. Ako se izbori održe 2025. godine, to će rezultirati nasilnim odgovorom, koji će verovatno uticati na civile, navodi se u analizi.
Tanjug AP/Sakchai Lalit
Umesto toga, vojska može primeniti "dvostruku strategiju“ da poveća vojni pritisak na pokrete otpora dok ih poziva da uđu u politički proces. S obzirom na to da Kina sada javno podržava vojnu vlast u Mjanmaru, od posete kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia u avgustu, vojska bi mogla da pokuša da poveća svoju borbenu, ekonomsku i diplomatsku moć da pokori veliku i raznoliku opoziciju. Sa svoje strane, NUG i savezničke grupe otpora iznele su šest uslova za pregovore sa vojskom, uključujući zahtev da se vojska povuče iz politike, uslov za koji je malo verovatno da će se uskoro ostvariti.
Tanjug AP/AP Photo
Krvavi rat narko kartela i bezbednosnih snaga u Meksiku
Klaudija Šejnbaum je 2. juna izabrana za predsednicu Meksika, nasledivši Andresa Manuela Lopeza Obradora posle njegovog šestogodišnjeg mandata. Njena pobeda se dogodila usred eskalacije nasilja širom zemlje, gde je sam izborni procesom poremećen nivoom nasilja bez presedana protiv političkih ličnosti, uz više od 500 nasilnih incidenata protiv političara.
Sukobi između bandi i narko kartela su intenzivirani, o čemu svedoči povećanje stope smrtnosti među nedržavnim oružanim grupama od 18 odsto u poređenju sa 2023. Dok se kriminalne grupe i dalje bore međusobno za kontrolu nad trgovinom drogom, one su se okrenule i drugim nezakonitim aktivnostima kako bi osigurale svoju finansijsku održivost, uključujući iznudu, trgovinu belim robljem i krađu goriva, što je dovelo do pojačane konkurencija na crnim tržištima.
profimedia
Ti ratovi rizikuju da se prošire na nova područja, posebno u državama sa značajnim prisustvom kartela Sinaloa usred tekućeg rata između Los Majitosa i Los Čapitosa. Glavne kriminalne grupe poput CJNG-a će verovatno iskoristiti ove unutrašnje pukotine da podrže svoju teritorijalnu ekspanziju. Izveštaji sugerišu da CJNG možda želi da formira savez sa Los Čapitosom kako bi se suprotstavio Los Majitosu u Zakatekasu.
Takav savez bi mogao da pogorša nasilje ne samo na teritorijama koje su interno osporavane od strane kartela Sinaloa, već i u regionima u kojima su CJNG i Sinaloa kartel u "pat poziciji". U najboljem slučaju, CJNG će iskoristiti slabljenje kartela Sinaloa kako bi proširio svoju teritorijalnu kontrolu, posebno u oblastima sukoba sa rivalskim grupama, uključujući Gvanahuato, Mičoakan i Gerero, dok će intenzivirati sukobe u oblastima kao što su Agvaskalijentes, Keretaro i Tabasko.
profimedia
Konfliktni pejzaž u 2025. takođe će biti oblikovan novom bezbednosnom strategijom administracije predsednice Šejnbaum. Iako ona ističe socijalne programe kao pokušaj da reši same uzroke nasilja, u skladu sa politikom njenog prethodnika, postoje znaci da se ona možda distancira od ove retorike. U svojim prvim mesecima na funkciji, ACLED beleži porast sukoba između državnih snaga i kriminalnih grupa, koje su deo verovatnog pokušaja vlade da projektuje kontrolu usred rastućeg nasilja u državama.
Pošto je Tramp ponovo izabran za predsednika, SAD će verovatno zauzeti čvrst stav prema Meksiku. Tramp i njegovi saveznici su više puta pozivali na oštru odmazdu ako Meksiko ne uspe da obuzda trgovinu drogom i migracijske tokove, preteći masovnim deportacijama i carinom od 25 odsto na meksičku robu ako se ovi problemi nastave.
profimedia
Predsednik Kolumbije Gustavo Petro prilagođava svoju strategiju "Totalnog mira" kako bi pregovarao o okončanju sukoba vlade u Bogoti sa glavnim oružanim grupama u zemlji, pribegavajući ponovljenom vojnom pritisku na aktere koji su se povukli iz pregovora i pronalazeći uspešno sredstvo za smanjenje nasilja u regionalnom dijalogu.
Napredak u ovim regionalnim mirovnim pregovorima mogao bi biti važan, ali nedovoljan korak ka rešavanju sukoba u oblasti Narinjo. Čak i ako vlada uspe da demobiliše grupe Komuneros del Sur ili Sekond Marketalia i poveća svoje prisustvo na ključnim teritorijama, drugi delovi Narinja i cele zemlje zemlje bi da dožive eskalaciju nasilja između aktivnih oružanih grupa 2025. Štaviše, vladine šanse za uspeh takođe zavise od političkih dešavanja u susednom Ekvadoru i Venecueli.
U Narinju je značajno smanjenje aktivnosti oružanih grupa. Ono se takođe premestilo u opštine koje su bile prioritetne u pregovorima. U drugim opštinama, kao što su Kumbitara, Taminango, Leiva i Polikarpa, koje su isključene iz mirovnih pregovora, iako je tamo navodno aktivan Komuneros del Sur, sukobi između naoružanih grupa su se povećali 2024. i verovatno će nastaviti da rastu, navodi ACLED. U drugim oblastima Narinja, hiljade civila su bili žrtve internog raseljenja ili blokada, pošto EMC (Centralni generalštab levičarske gerilske grupe FARC), delovi ELN (Nacionalne oslobodilačke armije), ostaci Zalivskog klana i novonastale Ujednjene snage samoidbrane Narinja nastavljaju da deluju i bore se za teritoriju.
AP/Felix Marquez
Čak i ako bi konkretna dostignuća u procesima fokusiranim na Narinjo mogla da daju novi zamah Petrovoj pregovaračkoj strategiji, jugozapadna oblast nije jedino žarište kolumbijskog sukoba, niti su Komuneros del Sur i Sekond Marketalija najuticajniji akteri širom zemlje. Glavni pokretači konkurencije između naoružanih grupa su jači nego ikad: proizvodnja kokaina i aktivnosti na iskopavanju zlata nastavljaju da rastu.
Posle toga, departmani koji su najviše pogođeni ovim aktivnostima, kao što su Čoko, Antiokija, Kauka i Vale del Kauka, verovatno će da i dalje da budu poprište žestoke konkurencije između Zalivskog klana, ELN-a i EMC-a za kontrolu podzemlja.
Brutalni građanski rat u Sudanu
Dvadeset meseci građanskog rata u Sudanu izazvalo je ogromna razaranja. ACLED beleži preko 28.700 prijavljenih smrtnih slučajeva do kraja novembra 2024, uključujući preko 7.500 civila ubijenih u direktnim napadima. Pretpostavlja se da su ove brojke potcenjene u odnosu na stvarni broj poginulih u ratu, koji su neki procenili na čak 150.000.
Rat u Sudanu je sada na raskršću. Iako je vojska Sudana (SAF) verovatno dobila zamah u državama Kartum, Senar i Al Džazira, izgledi za mir su slabi. Mirovne inicijative koje su preduzele SAD, Saudijska Arabija i Afrička unija do sada nisu postigle značajan rezultat.
profimedia
Povlačenje paravojnih Snaga za brzi odgivir (RSF) sa svih teritorija koje kontrolišu predsatvljene su kao preduslov za povratak za pregovarački sto od strane generala Abdela Fataha al Burhana, koji je de fakto vladar u Kartumu. On je takođe ukazao na Deklaraciju o principima za zaštitu civila koja je potpisana u maju 2023. Strano mešanje i stalni transferi oružja, sa druge strane, podstiču uverenje obe strane da bi mogle da pobede u ratu.
Vojska će nastaviti svoje ofanzivne kampanje u Kartumu, Senaru i Al Džaziri kako bi razbila preostale pozicije RSF-a, predviđa ACLED. Na zapadu zemlje, RSF će verovatno pritisnuti El Fašer da preuzme punu kontrolu nad Darfurom i ukloni druge grupe iz regiona.
Tanjug/AP/Rashed Ahmed
Međutim, kako se rat odugovlači na neodređeno vreme, povećava se rizik od sve fragmentiranijeg konfliktnog okruženja 2025. godine. Nekoliko naoružanih grupa, koje često traže stranu podršku, pozicioniraju se da popune vakuum vlasti širom zemlje i predstave se kao garanti bezbednosti.
Snage narodnog otpora, oružane milicije koja se sastoji od civila, pojavile su se u nekoliko regiona uz podršku SAF-a, otvarajući vrata za širenje oružanih grupa i malokalibarskog oružja.
profimedia
Eritreja je, pored toga, otvorila svoje granice i uspostavila kampove za obuku za saveznike SAF-a snage na istoku, jačajući svoj uticaj duž obale Crvenog mora. Ovi potezi izazvali su bojazan da bi se etnički sukobi u regionu mogli ponovo zapaliti.
Vojna operacija protiv militanata u Pakistanu mogla bi da proširi sukob
Pakistan je 2024. godine doživeo jednu od najnasilnijih godina u periodu dužem od decenije, jer se borio sa nestabilnom politikom i rastućom agresivnošću od strane separatista iz Belučistana grupe Tehrik e Taliban Pakistana (TTP). Nacionalni i pokrajinski izbori u februaru nisu uspeli da uspostave red i bili su poremećeni široko rasprostranjenim optužbama o manipulaciji od strane vojske kako bi se bivši premijer Imran Khan i njegova partija Tehrik e Insaf (PTI) zadržali van vlasti.
Sporna domaća politička situacija će verovatno stvoriti više prilika za militante da ostvare određene uspehe 2025. koristeći gnev protiv Islamabada. Takođe će otežati vladi da se uključi u politički dijalog ili pokrene ujedinjeni front protiv militanata.
Tanjug/AP
Belučistan, odakle je deo nezadovoljne populacije, koja nije uspela da sprovede promene putem glasačkih kutija ili mirnih protesta, pruža plodno tlo za militante. Država je pokazala malo interesovanja da se politički angažuje po pitanju separatizma u toj pokrajini, prikazujući sbe aktiviste kao militante, ocenjuje ACLED.
Nedavna odluka savezne vlade da pokrene "sveobuhvatnu vojnu operaciju“ u pokrajini takođe daje nagoveštaj pristupa koji je odabran u borbi protiv separatističkog nasilja. U kontekstu u kojem stručnjaci veruju da su kršenja ljudskih prava od strane državnih snaga jedan od ključnih pokretača sukoba, previše militarizovan odgovor će samo poslužiti jačanju separatista, podržati njihov narativ i promovisati regrutaciju, smatraju analitičari. Bilo kakvo raspoređivanje stranih oružanih snaga, kao što forsira Kina, moglo bi se pokazati eksplozivnim u Belučistanu, gde se separatizam posmatra kroz antikolonijalizam.
Tanjug/AP
Borba protiv ekstremizma će se pokazati još izazovnijom u Hajber Pahtunkvi, gde će političke razlike pokrajinske vlade predvođene PTI-om i vlade verovatno ometati napore ka jedinstvenom pristupu. Bezbednosne snage se takođe suočavaju sa neprijateljskim lokalnim stanovništvom i zamorom među svojim pripadnicima, što dodatno umanjuje šanse za strateški uspeh operacija protiv pobunjenika izvan taktičkih pobeda.
Tanjug/AP/Fareed Khan
Ove šanse su još više smanjene ambicioznim ciljem vlade, ne samo da razbije militantne grupe i njihova utočišta, već i da sveobuhvatno iskoreni ekstremizam, sve dok narodno nezadovoljstvo i masovna mobilizacija protiv vojnih operacija i dalje traju.
Neprecizna upotreba bespilotnih letelica i vazdušnih napada od strane vojske, čija bi učestalost mogla da poraste 2025. zbog rastuće militantnosti takođe ima potencijal da dovede do eskalacije civilnih žrtava i izazove dalju reakciju.
Preporuka za vas
Komentari (0)