Ćerka Navaljnog radi za Kamalu Haris: Darija (23) odmah posle studija ušla u politiku Kolumbija: Nilski konji koje je za sobom ostavio Eskobar postali problem zbog nekontrolisanog razmnožavanja

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Planeta

Kako funkcioniše glasanje poštom u SAD i zašto je toliko kontraverzno?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

03/11/2024

10:02

Kako funkcioniše glasanje poštom u SAD i zašto je toliko kontraverzno? - Copyright Tanjug AP/Matt York

veličina teksta

Aa Aa

Izbori u SAD održavaju se 5. novembra, a uzavrelu atmosferu dodatno podgrevaju priče o mogućoj krađi glasova posebno kada je glasanje poštom u pitanju. Naime, NBC javlja da je podneto skoro 100 tužbi u sedam "kolebljivih" država (swing states), koje bi mogle da odluče ishod trke između bivšeg predsednika Donalda Trampa i potpredsednice Kamale Haris.

Većina tužbi je podneta od strane republikanaca, koji su na prethodnim izborima 2020. imali mnogo zamerki na sistem glasanja poštom, koji je masovno korišćen zbog pandemije kovida-19, pa je 65 miliona Amerikanaca glasalo u odsustvu. Na ovaj način je glasalo za sedam miliona više demokrata nego republikanaca, a u pojedinim državama su do kasno u noć brojani glasovi poštom. Haos je nastao u ključnoj državi Pensilvaniji, gde je Tramp proglasio pobedu, ali se kasnije pojavila gomila glasova za aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena.

Pošto se sličan scenario ponovio u nekoliko okruga i saveznih država, Tramp je tada ceo ovaj sistem nazvao korumpiranim. U prilog njegovim optužbama išli su i razni incidenti. Na primer, u Viskonsinu je isporuka pošte nađena u jarku pored puta i navodno je sadržala glasačke listiće, što su nadležni kasnije negirali. Neki bačeni glasački listići američkih vojnika u Pensilvaniji, navodno su takođe bili za Trampa.

Sa svoje strane, demokrate odbacuju navode o široko rasprostranjenoj izbornoj prevari putem glasova poštom i nazivaju ih "teorijama zavere".

Šest od deset Amerikanaca smatra da bi bilo koji birač trebalo da ima opciju da glasa prevremeno ili u odsustvu, a da ne mora da objasni razlog, prema Pju anketi. Međutim, to drastično varira u zavisnosti od političke pripadnosti.

Tako 82 odsto demokrata i nezavisnih birača koji naginju demokratama kaže da bi prevremeno glasanje ili glasanje u odsustvu trebalo da bude dostupno svakom glasaču bez potrebe za izgovorom. Istovremeno 62 odsto republikanaca i nezavnisnih koji naginju ovoj stranci, kaže da bi prevremeno, ili glasanje poštom trebalo biti dostupne samo onima koji imaju dokumentovan razlog.

I pored ranijih kritika sistema, republikanci su promenili taktiku i pozvali svoje glasače da masovno glasaju poštom, kako se ne bi ponovio disparitet iz 2020. u korist demokrata. Ta odluka je već dala rezultate u još jednoj neizvesnoj državi Džordžiji, u kojoj je Tramp prošli put za dlaku poražen, gde je sada zabeleženo rekordnih 1,9 miliona prevremenih glasova.

Predsednički izbori u SAD se uvek održavaju prvog utorka u novembru, a ne vikendom, kao u većini drugih zemalja. Pošto je utorak radni dan, mnogi Amerikanci ne mogu da posete biračka mesta, pa glasaju prevremeno i na daljinu, to jest poštom, a u nekim državama, čak i elektronskom poštom. Američki poslodavci nemaju zakonsku obavezu da puste zaposlene da glasaju.

Kao jedna od pogodnosti glasanja na daljinu navodi se i smanjen uticaj neočekivanih događaja na odziv birača, kao što je loše vreme. Zagovornici takođe sugerišu da je to isplativije od fizičkog glasanja.

Dijaspora takođe može da glasa poštom jer ambasade i konzulati zvanično nisu biračka mesta jer se u njima ne broje glasovi. Na primer, Ambasada SAD u Jerevanu saopštila je 15. oktobra da i dalje prima glasove poštom, ali ne može da garantuje da će oni stići u SAD pre 5. novembra i da će možda putovati duže od 20 dana.

Procedura glasanja poštom varira od države do države

Glasanje u odsustvu je dostupno u većini država. Međutim, rokovi i pravila o tome ko može da glasa na ovaj način se razlikuju.

Kalifornija, Kolorado, Havaji, Nevada, Oregon, Juta i Vašington (savezna država na severozapadu) ove godine dozvoljavaju glasanje poštom pod bilo kakvim okolnostima. Birači u 28 država ne moraju da pošalju nikakvo opravdanje zašto nisu u mogućnosti da fizički glasaju.

Iako sve države dozvoljavaju glasove na daljinu, Alabama, Arkanzas, Konektikat, Delaver, Indijana, Kentaki, Luizijana, Misisipi, Misuri, Nju Hempšir, Južna Karolina, Tenesi, Teksas i Zapadna Virdžinija zahtevaju da birači pošalju razlog, poput bolesti, starosti ili odsustva iz svog okruga, kako bi ostvarili ovo pravo. Sve one imaju spisak okolnosti pod kojima je dozvoljeno glasati poštom.

Prema američkoj Nacionalnoj konferenciji državnih zakonodavnih tela, u 31 državi birači moraju da potpišu izjavu pod zakletvom na koverti sa glasačkim listićem, koja pomaže zvaničnicima na biračkom mestu da verifikuju njihov potpis prema biračkom spisku.

Deset država zahteva kopiju ličnog dokumenta, ili da glasački listić bude overen kod notara, ili da sadrži potpis makar jednog svedoka. To su Alabama, Aljaska, Luizijana, Minesota, Misisipi, Misuri, Severna Karolina, Oklahoma, Južna Karolina i Viskonsin. Deset drugih država konstatuju prisustvo potpisa na listiću, ali ne verifikuju da li on pripada toj osobi.

Da bi glasali poštom, Amerikanci moraju da dobiju prijavu za glasanje. U nekim državama, birači se mogu prijaviti da automatski dobijaju glasačke listiće za sve izbore, dok u drugima to moraju učiniti posebno, svaki put kada glasaju.

Izborni zakoni u različitim državama uglavnom uključuju niz provera kako bi se zaštitili od prevare. Po prijemu glasačkog listića, birač ga obeležava, stavlja u posebnu kovertu ili kesu, a zatim u posebnu poštansku kovertu, potpisuje izjavu na spoljnoj strani koverte i vraća paket poštom ili lično. Pored toga, glasački listići se štampaju na posebnom papiru.

Promene pravila i sporo brojanje glasova

Nakon 2020. došlo je do izmena propisa o glasanju poštom u nekim državama, kako bi se smanjila mogućnost zloupotrebe. Među najbitnijima je Pensilvanija gde je prošlog meseca Vrhovni sud presudio da nedatirani i pogrešno datirani poštanski glasački listići moraju biti odbačeni, čime je preokrenuo odluku nižeg državnog suda iz avgusta, prenosi Axios.

U toj državi su pritom redizajnirane koverte kako bi imale jasnija uputstva za popunjavanje i slanje poštom.

Tamo je na unutarstranačkim izborima u aprilu više od 8.500 glasačkih listića i odbijeno, od čega oko polovine zbog grešaka u datiranju, prenosi portal SpotlightPA.

I pored pokušaja da se glasanje poštom u toj državi učini efikasnijim, republikanski gradski komesar iz Filadelfije Set Blustajn smatra da su šanse da pobednik u Pensilvaniji bude poznat tokom izborne noći "skoro nula".

U još jednoj ključnoj državi Viskonsinu, konačni rezultat erovatno neće biti poznat pre narednog jutra, 6. novembra. rekla je En Džejkobs, članica Demokratske stranke koja predsedava državnom izbornom komisijom, prenosi CNN.

Iako je nekoliko drugih država nastojalo da ubrza prebrojavanje glasova nakon postizbornog haosa 2020. godine, politički zastoj u Pensilvaniji i Viskonsinu sprečio je takve promene, navodi CNN. Posebno se ističe to što nije dozvoljeno da se počne sa otvaranjem i obradom glasačkih listića iz pošte pre dana izbora.

Posmatrači na izborima su zabrinuti da bi kašnjenja u prebrojavanju glasačkih listića mogla dati javnosti lažni utisak ko će pobediti. To bi, prema nekima od njih, moglo da stvori "crvenu fatamorganu“, ili privid da republikanci pobeđuju, da bi kasnije stigli glasovi poštom demokrat koji su skloniji toj metodi glasanja.

Džordžija je još jedna "kolebljiva" država u kojoj bi mogli dugo da čekamo na rezultate jer je odobrena promena pravila koja zahteva od zvaničnika da ručno prebroje sve glasačke listiće na biračkim mestima na dan izbora.