Papa Franja: Smrtna kazna nije rešenje za nasilje Bivši direktor modne kompanije "Abercrombie & Fitch" uhapšen zbog optužbi za trgovinu ljudima

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Fokus

Kurioziteti američkih izbora: Pet predsednika koji su pobedili, iako su osvojili manje glasova birača

Komentari

Autor: Euronews Srbija, History.com, Britannica

19/10/2024

14:07

Kurioziteti američkih izbora: Pet predsednika koji su pobedili, iako su osvojili manje glasova birača

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Sjedinjene Američke Države, ali i ostatak sveta, polako odbrojavaju dane do možda najvažnijih izbora ove godine. U trci za Belu kuću su bivši predsednik iz republikanskih redova Donald Tramp i aktuelna potpredsednica, koja predstavlja demokrate, Kamala Haris. Pre samog glasanja, u fokus javnosti svake četiri godine dospeva i sam američki izborni sistem, a zbog činjenice da se pobednik izbora praktično odlučuje sistemom elektorskih glasova može se desiti da onaj kandidat koji je osvojio više glasova naroda zapravo na kraju ne postane predsednik. Kroz istoriju to se dogodilo pet puta.

Elektorski koledž je grupa ljudi, elektora, koji zajedno predstavljaju svaku od 50 država. Oni, a ne birači, tehnički biraju predsednika, a uvođenjem ovakvog sistema zamišljeno je da se manjim državama poveća uticaj u konačnom rezultatu. Istoričari kažu da su osnivači SAD bili nepoverljivi prema direktnoj demokratiji i da su brinuli o tome kako da izbalansiraju interese pojedinačnih država. Tako danas ukupno ima 538 elektora, a svakoj državi se dodeljuje određeni broj na osnovu veličine njene kongresne delegacije, koja se zauzvrat raspoređuje po broju stanovnika. Kalifornija, na primer, ima 54, dok Vajoming ima tri elektora.

Iako su elektori tehnički u mogućnosti da glasaju kako žele, oni većinom podržavaju onog kandidata koji osvoji najviše glasova u njihovoj državi. To znači da će ko god da pobedi na izborima u Kaliforniji skoro sigurno dobiti i 54 glasa elektorskog kolegijuma. Da bi neko postao predsednik potrebno je da dobije 270 glasova elektora.

Od ukupno 59 predsedničkih izbora u istoriji SAD, 54 pobednika su "osvojila" i glasove naroda (takozvane popularne glasove) i glasove elektorskog koledža. Ipak, čak u pet slučajeva, dva puta u poslednjie 24 godine, predsednik je postao zapravo onaj kog nije izglasao narod.

Džon Kvinsi Adams (1824)

Kako je pisao history.com, ovo je prvi od dva slučaja kada je čovek koji je konačno izabran za predsednika prvo izgubio i glasove naroda i elektora. Davne 1824. bila su četiri kandidata za predsednika, svi članovi iste Demokratsko-republikanske stranke: Endru Džekson, Džon Kvinsi Adams, Vilijam Kraford i Henri Klej.

Kada su glasovi izbrojani, Endru Džekson je osvojio veći broj glasova i kod naroda i kod elektorskog kolegijuma. (Glasovi naroda u to vreme se nisu merili u celoj zemlji. Elektori su birani narodnim glasanjem u 18 država, dok su u šest država zakonodavna tela birala elektore.) Ali da biste osvojili mesto predsednika, bila je potrebna apsolutna većina (više od polovine), a Džekson je imao 32 elektorska glasa manje od ovoga.

U slučajevima kada nijedan predsednički kandidat ne osvoji većinu elektorskih glasova, Ustav šalje glasanje u Predstavnički dom. Prema 12. amandmanu, Dom može da glasa samo za tri najbolje plasirana kandidata, što je eliminisalo Kleja iz trke, ali to nije sprečilo Kleja da navodno koristi svoj uticaj.

Dom je glasao za imenovanje Adamsa za predsednika, iako je Džekson pobedio Adamsa sa 99 elektorskih glasova naspram 84. Adams je potom imenovao Kleja za svog državnog sekretara, što je razbesnelo Džeksona, koji je optužio svoje protivnike da su ukrali izbore.

Ukupan broj glasova: 350.671
Adams: 108.740 (31,01 odsto)
Džekson: 153.544 (43,79 odsto)
Kraford: 40.856 (11,65 odsto)
Klej: 47.531 (13,55 odsto)
Razlika u glasovima naroda između Adamsa i Džeksona: 44.804

Rudeford B. Hejz (1876)

Slično kao 1824, o izborima 1876. nisu odlučili birači, već Kongres. Ovog puta, međutim, Ustav nije imao odgovor na izbornu krizu.

Trka je bila prilično nezgodna između republikanca Raderforda B. Hejza i demokrate Semjuela Tildena, a kada su glasovi prebrojani, Tilden je osvojio 184 elektorska glasa, tačno jedan glas manje od većine potrebnih u tom trenutku za pobedu na predsedničkim izborima. Hejz je osvojio samo 165, ali je još 20 elektorskih glasova i dalje bilo sporno.

Republikanci su negodovali zbog rezultata sa Floride, Luizijane i Južne Karoline, pošto su obe stranke tvrdile da je njihov kandidat pobedio u ovim saveznim državama. Šta sad? Ustav je imao rezervni plan ako nijedan kandidat ne dobije većinu elektorskih glasova, ali procesa za rešavanje ovakvog spora nije bilo.

Tako je Kongres stvorio dvopartijsku Saveznu izbornu komisiju sastavljenu od predstavnika Doma, senatora i sudija Vrhovnog suda. Komisija je glasala za davanje svih 20 spornih elektorskih glasova Hejzu, koji je pobedio na izborima sa najmanjom mogućom razlikom: 185 prema 184.

Zašto je Komisija odlučila da uruči pobedu Hejzu, koji je izgubio i narodne i elektorske glasove? Većina istoričara veruje da je došlo do dogovora između dve strane. Demokrate, čije je uporište bio jug, pristale su da dozvole Hejzu da bude predsednik u zamenu da republikanci obećaju da će povući sve savezne trupe iz bivših država Konfederacije.

Ukupan broj glasova: 8.412.861
Hejz: 4.036.298 (47,98 odsto)
Tilden: 4.300.590 (51,12 odsto)
Ostali kandidati: 75.973 (0,90 odsto)
Razlika u glasovima naroda između Hejza i Tildena: 264.292

Bendžamin Harison (1888)

Trka 1888. između aktuelnog demokratskog predsednika Grovera Klivlenda i republikanskog kandidata Bendžamina Harisona bila je prožeta korupcijom. Obe stranke su optužile drugu da plaća građanima da glasaju za njihovog kandidata. Takozvani "floaters" su glasači bez partijske lojalnosti koji su mogli biti prodati onome ko ima najveću ponudu.

U Indijani se pojavilo pismo koje je navodno pokazalo da republikanci planiraju da kupe birače i da poremete napore opozicije za podmićivanje. U međuvremenu, južne demokrate učinile su sve što je bilo u njihovoj moći da potisnu glasanje Afroamrikanaca, od kojih se većina slagala sa republikancima.

Kada se trka konačno završila, Klivlend i demokrate su zauzeli ceo jug, dok je republikanac Harison pobedio na severu i zapadu, uključujući i u Harisonovoj matičnoj državi Indijani sa malom razlikom. Pomevši jug, Klivlend je pobedio na izborima sa više od 90.000 glasova, ali je ipak izgubio elektorske glasove sa 233 prema 168.

Četiri godine kasnije, Klivlend se vratio i pobedio Harisona, postavši prvi i jedini predsednik SAD koji je služio dva neuzastopna mandata.

Ukupan broj glasova: 11.376.583
Harison: 5.439.853 (47,82 odsto)
Klivlend: 5.540.309 (48.70 odsto)
Ostali kandidati: 396.421 (3,48 odsto)
Razlika u glasovima naroda između Harisona i Klivlenda: 100.456

Džordž V. Buš (2000)

U narednih 112 godina, izborni rezultati su se vratili u normalu, a pobednik elektorskog kolegijuma takođe je dobio narodno glasanje. Zatim su usledili žestoki predsednički izbori 2000. godine koji su stigli sve do Vrhovnog suda.

Kandidati su bili republikanac Džordž V. Buš, sin bivšeg predsednika, i demokrata Al Gor, koji je bio potpredsednik za vreme predsednika Bila Klintona. U izbornoj noći, rezultati su bili suviše blizu da bi se mogli konačno proglasiti u tri države: Oregonu, Novom Meksiku i Floridi. Gor je na kraju osvojio Oregon i Novi Meksiko sa najmanjom razlikom (samo 366 glasova u Novom Meksiku), što je ostavilo Floridu da konačno "preseče".

Trka na Floridi bila je toliko blizu da je državni zakon zahtevao ponovno brojanje. Kada je državni sekretar Floride Ketrin Haris potvrdila Buša kao pobednika za 537 glasova, Gor je podneo tužbu, tvrdeći da nisu svi glasački listići prebrojani.

Vrhovni sud Floride stao je na stranu Gora, ali se Buš žalio Vrhovnom sudu SAD, koji je na kraju glasao sa 5 prema 4 za poništavanje odluke suda u Floridi i zaustavljanje ponovnog brojanja glasova. Sa Floridom u rukama, Buš je pobedio na elektorskom kolegijumu sa 271 prema 266, dok je Gor na kraju dobio 500.000 glasova naroda više na izborima.

Ukupan broj glasova: 105.396.641
Buš: 50.455.156 (47,87 odsto)
Gor: 50.992.335 (48,38 odsto)
Ostali kandidati: 3.949.150 (3,75 odsto)
Razlika u glasovima naroda između Buša i Gora: 537.179

Donald Tramp (2016)

U neočekivanoj pobedi koja je iznenadila većinu predizbornih anketa, republikanski kandidat Donald Tramp pobedio je demokratu Hilari Klinton, suprugu bivšeg predsednika Bila Klintona, uprkos činjenici da je Hilari Klinton dobila 2,8 miliona glasova više na izborima - najveći takav disparitet dosad.

Klintonova je bila veoma dobra u velikim gradovima i naseljenim državama poput Kalifornije i Njujorka, gde je pobedila Trampa za 30 i 22,5 procentnih poena. Ali Tramp je dobio tesne pobede u državama na bojnom polju kao što su Viskonsin (0,8 odsto), Pensilvanija (0,7 odsto) i Mičigen (0,2 odsto).

Na kraju, Tramp je možda izgubio sa milionskom razlikom u glasovima naroda, ali je na izbornom koledžu ubedljivo dobio sa 304 elektorska glasa naspram 227 Klintonove.