Igre 
Zašto američke ankete "lažu"? Ispitanici možda pate od "Tramp efekta" ili su prosto "čudni"
Komentari23/10/2024
-17:01
SAD su ušle u sam finiš predsedničke trke između republikanca Donalda Trampa u demokrate Kamale Haris, a što smo bliži danu odluke 5. novembra ankete predviđaju neizvesnije rezultate.
Najburnije je u sedam "kolebljivih" država (swing states) Arizoni, Džordžiji, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Viskonsinu, Mičigenu i Nevadi, koje mogu biti jezičak na vagi u korist jednog od kandidata i gde je razlika par procentnih poena. Šta su kolebljive države i koliko su značajne pročitajte u odvojenom tekstu OVDE.
Posle početnog naleta Haris u anketama, kada je predsednik Džozef Bajden odustao od trke, Tramp se polako vratio, a prema nekim prognozama uspeo je i da potpuno preokrene predizbornu trku u svoju korist.
Ipak, američki anketari se nisu proslavili kada je predviđanje ishoda prethodnih izbora u pitanju, a list Boston Globe šaljivo navodi da bi mnogi od njih, da su lekari, odavno završili pred disciplinskom komisijom.
Kao primere navode predsedničke izbore 2016. i 2020. ali i izbore za Kongres 2022. Podsetimo, 2016. je Tramp pobedio Hilari Klinton, iako su praktično sve ankete predviđale da izgubi, dok mu je agregator anketa "FiveThirtyEight" davao 28,6 odsto šanse da pobedi na dan izbora.
Usledio je "hladan tuš" za demokrate, dok su pratili kako projekcije idu od ponegde 95 odsto u korist Klinton do 100 odsto u korist Trampa, kako su stizali rezultati iz pojedinačnih država. U korist Trampa je presudilo oko 80.000 birača u tri presudne države iako je Klinton osvojila ukupno više glasova za 2,1 procentna poena.
To je jedna od specifičnosti američkog izbornog sistema i elektorskog koledža ili kolegijuma, po kojem svaka država nosi određeni broj elektorskih glasova u zavisnosti od svoje veličine, a pobednik je onaj koji prvi sakupi 270. Odvojeni tekst o elektorskom koledžu možete pročitati OVDE.
Povezane vesti
Anketari su takođe preuveličali prednost demokrata pred izbore 2020. mada je tada Bajden ipak pobedio.
Poverenje javnosti uzdrmala je i prognoza "crvenog cunamija", to jest ubedljive pobede republikanaca, na izborima za Kongres 2022. koji ne samo da se nije dogodio, već je niz republikanskih favorita poražen u svojim državama. Najupečatljivi primer je poraz republikanke Tifani Smajli u državi Vašington kojoj su neki anketari predviđali da pobedi u trci za Senat sa 20 procentnih poena razlike. Na kraju je poražena od dugogodišnje demokratske senatorke Peti Mari sa čak 15 procentnih poena.
Uzroka za ove spekatakularne promašaje je mnogo i teško ih je pobrojati, a o tome su naučne radovi pisali razni stručnjaci od matematičara i statističara, do sociologa i politikologa. Ipak, anketne metode se ne menjaju drastično, a interesovanje medija i javnosti za istraživanja javnog mnjenja uopšte nije opalo.
U svom tekstu, Boston Globe navodi neke od, po mišljenju stručnjaka, najvećih problema i slabosti anketa, koji mogu da potpuno "izvitopere" predviđanja.
Ljudi koji se javljaju anketarima na telefon su "čudni"
Dominacija mobilnih telefona i programa za identifikaciju poziva na fiksnim telefonima dovela je do pada onoga što statističari nazivaju "stopom odgovora“. Pre jedne generacije, malo Amerikanaca bi dozvoljavalo da im telefoni zvone, a da se ne jave.
Sada mnogi pozivi ostaju bez odgovora jer ignorišu neprepoznate brojeve. Takvo ponašanje dovodi do toga da anketari moraju da upute hiljade dodatnih poziva da bi dosegli dovoljan broj ispitanika, što povećava njihove troškove i povećava pritisak da se smanji uzorak.
Povrh toga, ljudi koji odgovaraju su mahom stariji od proseka za biračko telo, što otežava formiranje anketne grupe koja tačno predstavlja složenu i promenljivu demografiju nacije.
Tanjug/AP/Stephanie Scarbrough
Povezane vesti
Analitičar za obradu podataka Dejvid Šor, koji je nekada bio na rukovodećoj poziciji u anketnoj kompaniji "Civis Analitics", ukazao je na mogućnost da ljudi koji odgovaraju na ankete sami po sebi nisu reprezentativan uzorak. Oni su prilično čudni u tom smislu da su voljni da prihvate poziv i ni u jednom trenutku ne prekinu vezu anketaru.
Šor navodi da je veća verovatnoća da će se ljudi javiti ako su demokrate, ali i pod uslovima lokdauna i pandemije. Takođe je veća verovatnoća da se javljaju oni koji imaju visok stepen poverenja u društvene institucije.
Zbog toga što oni koji daju odgovore u anketama imaju u proseku veće poverenje u društvo nego tipični Amerikanci, Šor smatra da njihovi odgovori nude iskrivljenu sliku realnosti.
Povezane vesti
Previše je anketara, posebno onih sa lošim rezultatima
Previše je političkih anketara koji sprovode previše anketa. Kada su Džon F. Kenedi i Ričard Nikson vodili istorijski tesnu trku 1960. godine, "Galup" je bio praktično jedina nacionalna anketna organizacija koja je pratila izbore. Tri godine kasnije "Luis Haris" je počeo da ispituje političko mišljenje. Decenijama su to bili dominantni politički anketari, sa vrlo malo konkurencije.
Danas postoje desetine anketnih grupa koje koriste različite metodologije.
Viši analitičar izbora iz pomenute organizacije "FiveThirtyEight" Natanijel Rakić, u martu 2023. je analizirao stotine rezultata anketa pred izbore za predsednika, guvernere, Predstavnički dom i Senat Kongresa, koje sežu do 1998. Tokom završne tri nedelje, anketari su predvideli pobednika samo u 78 odsto slučajeva.
Na izborima 2022. samo 72 procenata trka se završilo kako su predviđali, što je strmoglav pad u odnosu na tačnost od 88 procenata iz 2008.
Tanjug/AP/Stephanie Scarbrough
Fokusirajući se na izbore 2022, Rakić je otkrio velike razlike među 33 anketara. Samo šest ih je tačno predvidelo najmanje 90 odsto izbora za Kongres u pojedinačnim državama.
Tačnost u 80 ili 90 odsto slučajeva može izgledati kao prilično dobro, s obzirom na neizvesnost mnogih izbora. Međutim, treba uzeti u obzir da su tri organizacije, "SurveyUSA", Univerzitet u Nju Hempširu i "Alaska Survey Research", bile 100-procentno u pravu 2022. Onda se nameće pitanje zašto više firmi ne može da dostigne taj nivo.
Takođe treba uzeti u obzir da je 10 anketara pogodilo manje od dve trećine svojih prognoza, što ne bi trebalo da bude prelazna ocena. Prosto neverovatne rezultate, zabeležili su "Morning Consult" sa 8 procenata tačnih predviđanja i "Ipsos" sa 17 procenata, koji bi statistički mnogo bolje prošli da su bacali novčić.
Mediji srozavaju standarde anketa
Jedan od razloga za drastičan pad kvaliteta može biti i ekspanzija medijskih portala, navodi Boston Globe, koji u potrazi za konstantnim prilivom novih vesti o izborima spuštaju standarde i objavljuju svakakve ankete upitnog kvaliteta.
Navodi se da u SAD postoje snažni finansijski pritisci na digitalne medije da obezbede čitaocima ono na šta žele da klikću, makar to bio običan "klikbejt".
Teško je predvideti uticaj konkretnih događaja na ishod izbora
Još jedan problem javlja se prilikom procene uticaja određenih politički zapaljivih pitanja, poput abortusa. Primer je odluka Vrhovnog suda SAD da poništi ustavom zagaratovano pravo na prekid trudnoće juna 2022. godine, kada su mnogi anketari naveli da do neće imati neki osetan uticaj na birače, koje pre svega interesuju ekonomija, zdravstvena zaštita, kriminal i drugi izazovi sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu.
Tanjug/AP/Steve Marcus
Ipak, kasnije se pokazala povećana izlaznost žena na izbore, što je, prema nekim procenama, imalo odlučujući uticaj na neočekivano dobre rezultate Demokratske stranke.
Neki problemi su van kontrole političkih anketara. Godine 2016. niko nije mogao da predvidi da će samo 11 dana pre predsedničkih izbora tadašnji direktor FBI Džejms Komi objaviti da je ponovo otvorio istragu o korišćenju privatnog e-mail servera od strane Hilari Klinton, dok je bila državna sekretarka.
To je jedno od takozvanih "oktobarskih iznenađenja", koje je kako tvrdi Klintonova, presudilo u Trampovu korist
Ispitanici mogu da se u trenutku predomisle
Problem anketarima predstavlja i mogućnost da se birači predomisle u poslednjem trenutku. Dejvid Paleologos, direktor Centra za politička istraživanja Univerziteta Safolk, smatra da je anketarima teško da predvide ko će uopšte izaći da glasa.
"Mogli bismo danas da zovemo ruralnu Pensilvaniju i Trampov glasač bi mogao da kaže: 'Mrzim politiku. Neću da glasam’. Ali ta osoba bi za četiri nedelje mogla biti veoma animirana ako bi je kontaktirali Tramp ili NRA (Nacionalna asocijacija za oružje prim. aut.), i onda bi ona postala verovatan glasač. Zato kažu da su ankete slika tog trenutka vremena“, rekao je on u septembru, prenosi The Hill.
Među tim "nestabilnim" ili povremenim biračima su i oni koji uopšte nisu glasali 2020. i 2022. Prema anketama Tramp ima ogromnu prednost među njima, a prema jednoj anketi iz jula ona je dostizala čak 25 procentnih poena.
Tramp efekat
Iskrivljenom shvatanju volje birača doprinosi i tzv. "Tramp efekat", o kojem su američki mediji pisali još pre debakla anketara 2016. U pitanju je teorija da ispitanici, koji inače nameravaju da glasaju za Trampa, ne žele to priznaju preko telefona, jer se plaše šta bi bilo ako se to pročuje.
Naime, većina mejnstrim medija, sa izuzetkom Fox News-a, je izrazito na strani Haris, o čemu svedoči i to da je New York Times njoj javno pružio podršku, tako da javni čin podrške Trampu može dovesti do posledica u krugu porodice, prijatelja ili kolega na poslu, koji prate samo te izvore vesti.
Tanjug/Evan Vucci
"Ono što se dešava je da elite i establišment sve pritiskaju. Prosečan građanin neće anketarima reći istinu. Za Trampa, na primer, dobijate mnogo bolje rezultate u kompjuterskoj onlajn anketi nego u telefonskoj jer ljudi ne žele da kažu anketarima nešto što misle da nije društveno prihvatljivo“, rekao je mesecima pre izbora 2016. istaknuti republikanac Njut Gingrič za Fox news.
Preporuka za vas
Komentari (0)