Građani Vašingtona o američkim carinama: Do sada imale negativan efekat, poremetile trgovinu i cene
Komentari
27/04/2025
-12:09
Američke carine do sada su imale blago negativan efekat u SAD, poremetile trgovinu i mogle bi da utiču na rast cena, ocenili su građani Vašingtona.
Ipak, pojedini smatraju da će te carine pre svega pogoditi proizvodnju van Amerike, a ne toliko SAD, kao i da svaka zemlja treba sama da odlučuje o tome šta je za nju i njeno stanovništvo najbolje.
Mik Kej, koji ima 23 godine, na pitanje Tanjuga u Vašingtonu, gde je od 21. do 26. aprila održano prolećno zasedanje MMF i Svetske banke, šta misli o američkim carinama, da li smatra da su one dobre za američku industriju i da će zbog njih biti više radnih mesta u Americi i da će se bolje živeti, kao i kakav će uticaj imati na globalnu ekonomiju, rekao je da će svakako uticati ne samo na američku, već i na svetsku trgovinu i privredu.
"Mislim da su carine do sada imale blago negativan efekat. Uglavnom na američkoj berzi. Malo je podivljalo nakon što ih je Tramp uveo. Na to su dosta uticale izjave koje je on davao, ali i izjave predstavnika drugih zemalja, što je sve bilo dosta nekonzistentno", rekao je Kej.
Kaže da je i sam zbog svega toga izgubio nešto novca na berzi, kao i da očekuje da će dugoročni efekti na globalnu trgovinu takođe biti blago negativni, samo zato što SAD uvoze mnogo proizvoda iz Kine, Vijetnama i drugih zemalja istočne Azije.
"A carine od 145 odsto koje je (Tramp) uveo Kini, mislim da će povećati cene u SAD, a takođe će uticati i na preduzeća koja će uvoziti proizvode iz inostranstva", rekao je on.
Alen Dobs, iz Merilenda, kaže na ista pitanja da je uvođenje carina trenutno bez ikakve kontrole i smatra da aktuelna administracija nije istražila posledice uvođenja carina.
Povezane vesti
"Uvodimo carine svim ovim zemljama, a sa nekima od njih čak ni ne trgujemo, a neke su čak potpuno naseljene pingvinima. Mislim da je to užasna ideja za ekonomiju. Postoji mnogo drugih alata koje smo mogli da koristimo za poboljšanje ekonomskog stanja, ali ovo nije jedan od njih", istakla je Dobs.
Kada je reč o globalnoj ekonomiji u budućnosti, kaže da treba popraviti odnose sa nekim zemalja koje su saveznici SAD zbog preduzetih političkih i ekonomskih akcija.
Mislim da će se globalna ekonomija na kraju oporaviti, ali ovo je definitivno bio korak u pogrešnom smeru, navela je Dobs koja očekuje da će inflacija nastaviti da raste i da će to dovesti do recesije.
profimedia
"Mislim da idemo ka recesiji, ako već nismo u njoj, što je veoma zabrinjavajuće", rekla je ona.
Na pitanje da li je primetila promene u ceni proizvoda, rekla je da cene definitivno rastu, kao i da su troškovi stanovanja, kako je navela, van kontrole.
"Mislim da su nastavili da povećavaju kiriju za stanove, porezi na imovinu nastavljaju da rastu, a i cene obične robe poput goriva, namirnica iz prodavnica nastavljaju da rastu", kazala je Dobs.
Student računarskih nauka na Univerzitetu Džordž Vašington Džeremi je rekao da "slanje proizvoda nazad, pa ponovno slanje tamo" direktno utiče na premeštanje proizvodnje u inostranstvu, a da zapravo ne utiče na Ameriku.
Povezane vesti
Smatra da kada američke kompanije proizvode delove ili proizvode u inostranstvu (offshoring), šalju ih nazad u SAD na primer na doradu ili sklapanje, a zatim gotove proizvode opet izvoze u inostranstvo.
Sagovornik Tanjuga dodaje da nove carinske mere pre svega pogađaju te tokove proizvodnje van SAD, a ne samu američku proizvodnju, jer se glavna šteta odnosi na kompanije koje zavise od proizvodnih lanaca izvan Amerike.
"Zato trenutna administracija nema problem sa stvaranjem tih granica. Ali kao američki građanin i kao Portorikanac, ne slažem se sa trenutnim carinama koje se dešavaju. Na primer, ono što se sada dogodilo sa Mazdom jeste da prestaje da proizvodi automobile u Kanadi. Konkretno, određeni model, što utiče na Kanadu, ali ne utiče na Sjedinjene Države", rekao je Džeremi.
Na pitanje da li očekuje rast inflacije, kaže da to pre svega zavisi gde se određena roba proizvodi.
Kada je reč o odnosima Amerike, Kine i EU, ocenjuje da će carine ozbiljno uticati, pre svega, na odnose sa Kinom, a onda i na odnose sa EU.
"Mislim da to zaista zavisi samo od trgovinskih politika", dodao je on.
Karmelo Gonzalez, koji živi u Americi 47 godina, smatra da u medijima postoji konfuziju kada je reč o predsedniku Trampu i američkom narodu po tom pitanju.
Ističe da, ipak, svaka zemlja, kako kaže, ima svoje stanovništvo, svoju vladu i svog predsednika koji treba nezavisno da odlučuju o tome šta žele.
"Plan Donalda Trampa, koliko ja razumem posle 47 godina u ovoj zemlji, jeste da dovede kompanije u Ameriku. I mislim da su pregovori sa Sjedinjenim Državama i drugim zemljama u svetu uvek zbog novca, profita i moći. Kao što sada Kina ne može da prekine poslovanje sa Sjedinjenim Državama, jer su u pitanju novac i moć, Vlada SAD ne može da sklopi dogovor sa Meksikom i Španijom, kao ni sa Kolumbijom i drugim zemljama u svetu", istakao je Gonzales.
Napomenuo je da ljudi iz celog sveta dolaze u Ameriku i da su svi dobrodošli.
Trampove recipročne carine
U Vašingtonu je u subotu završeno prolećno zasedanje MMF i SB koje je održano u senci američkih carina koje su već uticale na svetsku trgovinu, berze i snizile projekcije globalnog rasta.
profimedia
Recipročne carine SAD za većinu zemalja su 9. aprila odložene na 90 dana zbog pregovora, osim za Kinu, a to se ne odnosi ni na univerzalnu carinu od 10 odsto koja je stupila na snagu, kao ni na carine za automobile, aluminijum i čelik.
Pregovori su u toku sa više od 90 zemalja, uključujući Indiju i Japan, kako bi se postigli bilateralni sporazumi pre isteka roka 9. jula, a Tramp je najavio da će ukoliko se sporazumi ne postignu već u naredne dve do tri nedelje, početi sa primenom viših carina. SAD su zbog kineskih kontramera povećale carine na kinesku robu na 145 odsto, dok je Kina uvela carine od 84 odsto na američke proizvode.
Evropska unija je privremeno suspendovala svoje planirane kontramere, ali je upozorila da će ih uvesti ako pregovori ne budu uspešni.
Recipročne carine za Srbiju iznose 37 odsto. Inače, SAD od 3. aprila primenjuju carinu od 25 odsto na uvoz putničkih automobila, uključujući sedane, SUV vozila, miniven vozila, kombije i laka teretna vozila.
Carina od 25 odsto se odnosi i na ključne automobilske delove, kao što su motori, menjači, delovi pogonskog sklopa i elektronske komponente i ta tarifa stupa na snagu najkasnije do 3. maja.
Za vozila koja ispunjavaju uslove iz sporazuma SAD-Meksiko-Kanada, postoji mogućnost da se carina od 25 odsto primeni samo na deo vrednosti koji ne potiče iz SAD, ali ako se utvrdi da je vrednost američkog sadržaja precenjena, carina se primenjuje na celu vrednost vozila.
Takođe, od 12. marta SAD primenjuju carine od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma, bez izuzetaka za bilo koju zemlju.
Prolećni skup u Vašingtonu je protekao i pod velom revizije svih međunarodnih organizacija koje finansiraju SAD, među kojima su i dve glavne svetske finansijske institucije MMF i SB, a koju je u februaru naložio Tramp sa rokom od 180 dana.
Pored uobičajenih diskusija kako podstaći rast i smanjiti zaduženost zemalja, neke od važnih tema bile su pitanja inflacije, kao i upotreba AI i digitalna transformacija.
Američki ministar finansija Skot Besent ja na skupu kritikovao proširenje mandata MMF-a i SB na pitanja poput klimatskih promena, zahtevajući fokus na tradicionalne ciljeve kao što su rast i stabilnost, što je izazvalo zabrinutost zbog moguće promene uloga MMF i SB.
Komentari (0)