Igre 
Trećina demokratskih birača kaže da glasa više protiv Trampa, nego za Haris: Kako izgleda trka dve nedelje pre izbora?
Komentari19/10/2024
-09:11
Za svega dvadesetak dana desilo se očekivano. Posle energije, koju je u kampanju unela potpredsednica SAD Kamala Haris, a pošto je predsednik SAD Džo Bajden odustao od kandidature, koja se prelila u procente, sada je situacija dosta tesna. Kandidati se vređaju, nepoverenje u izborni proces raste, a Tramp odbija da kaže da li će priznati porazak ako izgubi.
Predsednička kampanja za izbore u SAD ulazi u najintenzivniju fazu. Najburnije je u sedam neopredeljenih država koje mogu presuditi konačan rezultat.
Prema procenama Reutersa i Ipsosa, Kamala Haris je od uključivanja u trku držala prednost koja se prošle nedelje smanjila sa sedam na tri odsto.
Jedan od fokusa njene kampanje jeste "odbrana demokratskih institucija od Donalda Trampa, pošto on juš uvek nije priznao poraz na izborima 2020. godine".
Preko 70 odsto republikanaca veruju u rasprostranjenost izborne prevare, u odnosu na 16 odsto kod glasača demokrata.
"Ljudi iz Pensilvanije i naše nacije zajedno se zalažemo za vladavinu prava, za naše demokratske ideale i za Ustav Sjedinjenih američkih država", kaže jedna od žiteljki Pensilvaije.
Drugi stanovnika kaže: "Oni će varati i raditi sve ostalo kao nikad pre. Znate, ako budu varali samo malo, bićemo u odličnoj pozici, ali ako budu varali u rekordnom broju, za šta su sposobni, ne mogu ništa obećati".
Povezane vesti
Republikanci su već unapred podneli više od 100 tužbi širom SAD-a, pripremajući teren za osporavanje rezultata nakon izbora, uključujući tvrdnje da će glasati i ljudi bez državljanstva.
Tramp je konstantno kritikovao Haris i Bajdena zbog dolaska velikog broja imigranata, navodeći da to podstiče stopu kriminala.
"Šta kažete na to da se ljudima dozvoli ulazak preko otvorene granice, od kojih je 13.000 ubica, mnogi od njih su ubili više od jedne osobe, a sada srećno žive u Sjedinjenim državama?", pitao je Tramp.
Kamala Haris u nastupima insistira na odbrani zdravstvenog osiguranja.
"Bila sam članica Senata Sjedinjenih država dok je Tramp bio predsednik. Stalno je pokušavao da ukine zakon o pristupačnoj zdrastvenoj zaštiti. Jedne noći opet su pokušali da ga ukinu, a bio je potreban još samo jedan glas da on ostane na snazi. I taj glas dao je pokojni veliki Džon Mekejn", rekla je Haris u Arizoni.
Na njeno pominjane pokojnog Mekejna reagovala je njegova kćerka Megan, rekavši: "Ako spomeneš mog oca još jednom, počeću da pričam šta je zaista mislio o tebi".
Kampanju je beležio nezapamćen nivo medjusobnih uvreda. Bivši predsednik konstantno naziva potpredsednicu nekompetentnom, dok Haris opisuje Trampa kao neuravnoteženog.
Povezane vesti
Neslaganja različitih stavova su sastavni deo demokratije, ali se stiče utisak da američka javnost dugo nije bila ovako podeljena.
O američkim izborima i trenutnim rezultatima anketa iz Vašingtona je za Euronews Srbija govorila Ivana Konstantinović, novinarka glasa Amerike.
Konstantinović: Tramp je bio potcenjen i 2016. i 2020. godine u anketama, ali one nisu do kraja merodavne
Poslednje akete jasno ukazuju na to da će trka biti vrlo tesna, a na pitanje da li je to bilo očekivano, novinarka ističe da različite ankete daju potpuno drugačije informacije o trenutnom odnosu snaga.
Povezane vesti
"Jako je neizvesno. Najnovija Reutersova anketa daje samo marginalnih tri odsto prednosti Kamali Haris, ali postoji još jedna interesantna stvar u toj anketi, a to je da pokazuje da demokrate sada na ovim izborima imaju više entuzijazma da stanu uz svog kandidata nego što su bili 2020. godine kada je protiv Trampa bio Džo Bajden. S druge strane, "Fox News", na primer, kaže da Tramp beleži četiri odsto više nego Kamala Haris. Ono što kažu i sami analitičari, pre svega politički strateg, nekadašnji demokrata, Džef Horvit, koji kaže da kako je počela jesen, tako je nekako splasao taj zamah i entuzijazam za Kamalom Haris i da je sada prosto mrtva trka", kaže Konstantinović i dodaje:
"Ono što je takođe interesantno u ovoj trci to je da dve trećine pristalica oboje kandidata kažu da su izuzetno motivisani da glasaju. Međutim, Tramp ima više birača koji glasuju konkretno za njega i zbog njega, dok kod Kamale Haris trećina birača kaže da ustvari glasa samo protiv Trampa i kada se od prilike analizira ko ima više kod kojih pripadnika određenih društvenih grupa, može se zaključiti da je Kamala Haris popularnija među afroameričkim biračima, među belcima sa fakultetskom diplomom, ali i među mladima od 18 do 34 godine, dok je Tramp popularan u ruralnom stanovništu, kod belaca i kod belaca bez fakultetske diplome".
Euronews Srbija
Ona dodaje i to da ankete nisu 100 odsto pouzdane i da često greše.
"Treba ipak napomenuti da je Tramp u anketama bio potcenjen i 2016. i 2020. godine na izborima, i takođe treba napomenuti da ankete nisu 100 odsto pouzdane".
Trampa često pitaju hoće li prihvatiti poraz ako izgubi i on odbija da odgovori na to pitanje. Na pitanje koliko je to sigurno i da li se veruje da će poraženi priznati da je poražen, Konstantinović kaže da Tramp tvrdi da nema šanse da izgubi ove izbore.
"Zapravo u jednom slučaju jeste odgovorio na to pitanje, a dodatno ono što se komentariše upravo na mitinzima Kamale Haris, koliko juče, jeste jedna izjava Trampova koju je dao u sredu, u razgovoru sa biračima, kada je rekao da je 6. januar 2021. dan kada su njegove pristalice upale u američki Kapitol koji se nalazi iza mene, pokušavajući da ne dozvole potvrdu pobede Džoa Bajdena, on je rekao da je taj dan bio dan ljubavi. A kada je bio upitan o tome da li će priznati rezultate izbora, on je u stvari rekao da nema šanse da oni izgube. 'Ako izgubim rećiću vam šta je moguće, zato što to oni varaju, to je jedini način na koji ćemo izgubiti, a to je zato što oni varaju'", kaže ona i dodaje:
"Pod ovim se verovatno misli da kada bi Tramp izgubio izbore, pre svega to predstavlja jedan problem za samo američko društvo koje je već sada, evo i kako ove ankete pokazuju, jako podeljeno i po mnogim pitanjima. Ali biće problem što bi on mogao da, iako ne nastupa sa iste pozicije kao 2020. kada je bio predsjednik Amerike, on bi sada mogao da osporava tu pobedu, te rezultate pred izborima i tako da dovodi u pitanje verifikaciju pobede ukoliko je ostvari Kamala Haris. Takođe, moramo znati da je mala šansa da će pre svega javnost ovde, ali i svetska 5. novembra ili čak 6. odmah znati ko je pobedio na ovim izborima".
"Američke birače opterećuje velika inflacija i visoki troškovi života"
Amerikancima spoljna politika nije toliko bitna kada je o izborima reč, oni se tada bave ekonomijom, u ovom slučaju migracijama, abortusom, na primer, to su neke važne teme.
Ipak, Bliski istok je sada važna tema u celom svetu, a na pitanje da li bi ova tema mogla da utiče na birače kada izađu 5. novembra na izbore, Konstantinović dodaje i neke druge bitne teme kojima se bave.
"Upravo tako, a ja pri tome dodajem još jednu važnu temu kojom se birači bave, a to su troškovi života, koji su čak i ovde došli do nepodnošljivih nivoa i inflacija je velika. I to jeste na neki način povezano sa time na šta američki Kongres odvaja novac. Pri tome mislimo pre svega na rat na Bliskom istoku i na jednoj opoziciji sa kojom se pre svega establišment u Americi suočava, a to je da bi trebala da se preispita nedvosmislena podrška Sjedinjenih Američkih Država Izraelu", kaže ona i dodaje:
Euronews Srbija
"S te strane, arapski birači, kojih ima mnogo, bi mogli da na neki način utiču na rezultate ovih izbora, a i stavovi Haris i Trampa su različiti po pitanju daljih akcija. Naime, sama Kamala je rekla da će nastaviti politiku koju je vodio Bajden, te da će podržavati Izrael, a Tramp, koji je uvek podržavao Izrael, je pre svega rekao da je on bio predsednik da do ovoga ne bi došlo, ali istovremeno i kritikovao ono što radi izraelsko rukovodstvo".
Konstantinović na kraju ističe da je raspoloženje jednog dela građana takvo da ne podržava akcije Izraela.
"I napokon, ono što ne možemo da zaboravimo je da su ovde bili veliki protesti na kampusima američkih univerziteta, tako da s jedne strane, razpoloženje jednog broja građana ovde je da Amerika svojim novcem podržava rat u Izraelu i premijera Benjamina Netanjahua, čiju politiku jedan deo javnosti ovde naziva 'genocidom'", zaključila je Ivana Konstantinović.
Komentari (0)