Samo dve nedelje do izbora, Tramp i Kamala broje sitno: Ceo svet "gleda" u SAD, ali niko ne može da predvidi pobednika
Komentari21/10/2024
-19:00
Potpredsednica SAD i kandidat Demokratske stranke za novog predsednika Amerike Kamala Haris i nekadašnji predsednik Donald Tramp, kandidat Republikanske stranke, "broje sitno" do izbora koji će biti održani u utorak, 5. novembra. Naime, predsednička kampanja za izbore u SAD ušla je u najintenzivniju fazu, a kako je nedavno pisao Euronews Srbija, najburnije je u sedam neopredeljenih država koje mogu da presude konačan rezultat.
Kampanju je beležio nezapamćen nivo međusobnih uvreda, te nekadašnji predsednik SAD konstantno naziva potpredsednicu nekompetentnom, dok Haris opisuje Trampa kao neuravnoteženog. Iako su neslaganja različitih stavova sastavni deo demokratije, stiče se utisak da američka javnost dugo nije bila ovako podeljena.
Zvanični rezultati biće objavljeni dva meseca kasnije - 6. januara 2025. godine. Ovo su 60. po redu predsednički izbori, a brojne ankete pokazuju da je neizvesno ko će pobediti, odnosno da je situacija dosta tesna, pa se i mnogi analitičari ne utrkuju da saopšte šta misle ko će na kraju i odneti pobedu.
Inače, prema poslednjim procenama Reutersa i Ipsosa, Kamala Haris je od uključivanja u trku držala prednost koja se prošle nedelje smanjila sa sedam na tri odsto. Jedan od fokusa njene kampanje jeste "odbrana demokratskih institucija od Donalda Trampa, pošto on još uvek nije priznao poraz na izborima 2020. godine".
CNN u analizi navodi da poslednje ankete pokazuju da je podrška dvoma glavnim kandidatima gotovo izjednačena, te da za svaki dobar signal koji postoji za Trampa, postoji isti takav i za Kamalu.
Novinar CNN u analizi "Zašto niko ne zna ko će pobediti na izborima 2024" kaže da mnogi Amerikanci veruju da su ovi izbori od velikog značaja, ali da se njemu čini da je to trka sa više mogućih ishoda – od jasne pobede Haris do neizvesnog rezultata koji se ne može predvideti do kasno u izbornoj noći (ili nedelji), pa sve do odlučujuće pobede Trampa.
"Počnimo sa jednostavnom pretpostavkom: najlakši put Kamale Haris do pobede vodi kroz 'plave' države Mičigen, Pensilvaniju i Viskonsin. Ako izgubi u sunčanim državama (Arizona, Džordžija, Nevada i Severna Karolina), osvajanje tri države Velikih jezera, zajedno sa 2. distriktom Nebraske i svim ostalim državama koje je Džo Bajden osvojio 2020. godine, dovelo bi Haris do tačno 270 elektorskih glasova. Proseci anketa u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu trenutno pokazuju razliku između Haris i Trampa manju od jednog procenta. Ako to potraje do dana izbora, bio bi to prvi put u poslednjih 50 godina da je bilo koja od te tri države imala završnu prosečnu razliku u anketama manju od procenta", navodi novinar CNN u analizi.
Kako dodaje, ono što je možda još važnije - razlike u tim državama su konstantno male otkako je Haris ušla u trku u julu. Ni Tramp ni Haris nikada nisu vodili u tim državama sa pet poena ili više, što je odraz nacionalnih anketa. Ovo je prvi put u više od 60 godina da nijedan kandidat nije vodio sa pet ili više poena na nacionalnom nivou u bilo kom trenutku trke.
Upravo zbog toga, kako ističe, mnogi republikanci se nadaju da bliske ankete ukazuju na ubedljivu pobedu Trampa sledećeg meseca. Podseća da je nekadašnji predsednik SAD, značajno nadmašio ankete 2016. i 2020. godine.
"Ako bi to ponovio, verovatno bi lagano pobedio, osvajajući više od 300 elektorskih glasova. Ipak, bio bih oprezan u pretpostavci da bi promašaj anketa išao u korist Trampa. Od 1972. godine, nikada nismo imali tri uzastopna predsednička ciklusa u kojima je ista stranka imala korist od greške u anketama. Naime, ankete u ključnim državama 2022. godine potcenile su demokrate. Ako bi se desio promašaj kao pre dve godine, Haris bi verovatno osvojila više od 300 elektorskih glasova", naveo je.
Proseci anketa u bojnim državama daleko su od savršenih. Prosečan promašaj je 3,4 poena od 1972. godine, a u pet odsto slučajeva promaše više od 9,4 poena. Čak i prosečan promašaj u ključnim bojnim državama mogao bi pretvoriti izbore u ubedljivu pobedu.
"Možda biste bili u iskušenju da pogodite pravac mogućeg promašaja anketa na osnovu makro trendova. Bajdenov rejting odobravanja je užasan. Nikada nijedna stranka predsednika nije osvojila još jedan mandat kada je predsednikov rejting odobravanja bio ovako nizak. Nikada nijedna stranka predsednika nije osvojila još jedan mandat kada je tako mali broj ljudi mislio da zemlja ide u pravom smeru", naveo je.
Ali Tramp može biti baš pogrešan kandidat da iskoristi ove strukturne prednosti. Ukoliko pobedi, kako kaže, Tramp bi bio drugi najmanje voljeni kandidat koji je to uspeo otkako su anketari počeli da prate popularnost kandidata sredinom 20. veka. Jedini predsednički pobednik koji je bio manje popularan bio je sam Tramp, i to 2016. godine.
"Takođe, setite se, republikanci su imali lošiji rezultat na međuizborima 2022. godine, iako su mnogi makro pokazatelji išli u njihovom pravcu", podsetio je novinar CNN.
Govoreći o "ključnim" državama, kaže da trendovi nisu tako jasni kao što se može činiti na prvi pogled. Republikanci su napredovali u odnosu na demokrate u svim ključnim državama tokom protekle četiri godine. To bi, dodaje, zajedno sa nacionalnim trendovima identifikacije sa strankama, obično značilo da će republikanci lako pobediti ove godine.
"Međutim, nije jasno koliko će registrovanih republikanaca glasati za Trampa. Moguće je, kao što najnovija anketa Njujork Tajmsa/Siena koledža iz Pensilvanije pokazuje, da će Haris osvojiti veći procenat demokrata nego što će Tramp osvojiti republikanaca. Dakle, s obzirom da registrovane demokrate nadmašuju registrovane republikance u Pensilvaniji, takav ishod bi značio da Haris vrlo verovatno pobeđuje u Pensilvaniji. Ono što čini situaciju još zanimljivijom je to što imamo tesnu trku, uprkos tome što su mnogi Amerikanci promenili svoje obrasce glasanja u odnosu na pre četiri godine. Izgleda da će Tramp postići jedan od najboljih rezultata za republikanskog predsedničkog kandidata među crnim glasačima u mnogim godinama. Ovo je posebno tačno među mladim crnim muškarcima", navodi.
Ipak, kako zaključuje, Haris izgleda bolje stoji među belim ženama nego bilo koji demokratski predsednički kandidat ovog veka.
Prema njegovom mišljenju, iako njen napredak nije toliko veliki kao Trampov među crnim glasačima, "bele žene čine mnogo veći deo biračkog tela". Zbog toga se ovi pomaci u velikoj meri mogu međusobno poništiti.
To znači, podvlači, da će izbori verovatno zavisiti od malog broja birača koji su još uvek neodlučni.
"Više od dve trećine verovatnih birača veruje da su ovo najvažniji izbori u njihovom životu, uključujući 72 odsto Trampovih pristalica i 70 odsto pristalica Kamale Haris. Onih pet odsto birača koji su trenutno neodlučni odlučiće ko će od njih dvoje izaći iz ovih izbora srećan. Ironično je da samo 24 odsto tih neodlučnih birača veruje da su ovo najvažniji izbori u njihovom životu", zaključuje novinar CNN.
Da li su ankete merodavne?
Nedavno je za Euronews Srbija o poslednjim anketama koje su pokazale da će predsednička trka biti neizvesna govorila i Ivana Konstantinović, novinarka Glasa Amerike. Ona je rekla da je situacija neizvesna, te da Reutersova anketa daje samo marginalnih tri odsto prednosti Kamali Haris.
"Ali postoji još jedna interesantna stvar u toj anketi, a to je da pokazuje da demokrate sada na ovim izborima imaju više entuzijazma da stanu uz svog kandidata nego što su bili 2020. godine kada je protiv Trampa bio Džo Bajden. S druge strane, Fox News, na primer, kaže da Tramp beleži četiri odsto više nego Kamala Haris. Ono što kažu i sami analitičari, pre svega politički strateg, nekadašnji demokrata, Džef Horvit, koji kaže da kako je počela jesen, tako je nekako splasao taj zamah i entuzijazam za Kamalom Haris i da je sada prosto mrtva trka", kaže Konstantinović.
Više o tome pročitajte u odvojenom tekstu OVDE.
Komentari (0)