Igre 
Glasači u ovih sedam država bi mogli da odluče pobednika izbora u SAD: Šta su to "swing states"?
Komentari20/10/2024
-12:00
Iako će budući predsednik SAD vladati državom od 330 miliona stanovnika, presudnu odluku o ishodu glasanja na novembarskim predsedničkim izborima gotovo sigurno će imati tek nekoliko desetina hiljada glasača u "šačici" država, takozvanim "sving" državama (swing states).
Šta su to "sving" države?
U SAD postoje dve glavne političke stranke: Demokratska partija levog centra i konzervativna Republikanska partija.
I dok većina država dosledno glasa za jednu ili drugu, postoji nekoliko onih u kojima glasanje može da prevagne na bilo koju stranu. Kandidati imaju tendenciju da veći deo svoje kampanje fokusiraju upravo na ove ključne oblasti.
Podsetimo, da bi kandidat na predsedničkim izborima postao zapravo predsednik on mora da osvoji 270 glasova elektorskog koledža. Elektorski koledž je grupa ljudi, elektora, koji zajedno predstavljaju svaku od 50 država. Oni, a ne birači, tehnički biraju predsednika, a uvođenjem ovakvog sistema zamišljeno je da se manjim državama poveća uticaj u konačnom rezultatu. Tako danas ukupno ima 538 elektora, a svakoj državi se dodeljuje određeni broj na osnovu veličine njene kongresne delegacije, koja se zauzvrat raspoređuje po broju stanovnika. Kalifornija, na primer, ima 54, dok Vajoming ima tri elektora.
Iako su elektori tehnički u mogućnosti da glasaju kako žele, oni većinom podržavaju onog kandidata koji osvoji najviše glasova naroda u njihovoj državi. To znači da će ko god da pobedi na izborima u Kaliforniji skoro sigurno dobiti i 54 glasa elektorskog kolegijuma.
Zbog toga su i posebno važne ove "neodlučne" države.
Povezane vesti
Obično postoji samo šest ili sedam sving država u jednoj izbornoj godini. Ove godine se zapravo pominje njih sedam: Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin.
Arizona
Broj elektora: 11
Posle pobede Donalda Trampa 2016, u Arizoni se 2020. godine dogodio preokret. Demokrata Džo Bajden tesno je osvojio većinu u državi i tako preokrenuo trend, s obzirom na to da su u ovom veku u Arizoni uvek pobeđivali republikanski kandidati.
Status "bojnog polja" koji je dobila Arizone svedoči o njenoj promenljivoj demografiji, a imigracija – uvek polarizujuće pitanje (posebno ove godine) – je glavna tema razgovora u ovoj pograničnoj državi.
profimedia
Džordžija
Broj elektora: 16
Džordžija je još jedan primer kako "sving" država može da varira.
Bajdenova velika pobeda 2020. godine bila je prvi put da je predsednički kandidat demokrata osvojio ovu državu još od od Bila Klintona 1992. godine.
Povezane vesti
Odziv tamnoputih birača i entuzijazam u 2020. odigrali su važnu ulogu u Bajdenovoj pobedi, a glasački blok bi se ponovo mogao pokazati ključnim u novembru.
Mičigen
Broj elektora: 15
Država Velikih jezera je skoro uvek bila demokratska poslednjih decenija, ali lako može da postane "bojište".
To je jedna od tri države, zajedno sa Pensilvanijom i Viskonsinom, koje su formirale "plavi zid" za Bajdena 2020. godine, ali je Tramp pobedio u svakoj od ovih država kada mu je rivalka bila Hilari Klinton 2016. godine.
Nedavni podaci istraživanja pokazuju da je ekonomija od najveće važnosti za glasače u Mičigenu, a radnička klasa u državi je ključna grupa za oba kandidata, piše portal usnews.com.
Nevada
Broj elektora: 6
Činjenica da Nevada ima najmanji broj elektorskih glasova među sedam "sving" država ne bi trebalo da umanji njen značaj na predsedničkim izborima.
Bajdenova pobeda 2020. označila je četvrtu uzastopnu pobedu demokratskih kandidata u "Srebrnoj državi", ali je razlika bila relativno mala te godine i 2016, kada ju je osvojila Klintonova.
Iako je prilično blizu južne granice i oko 30 odsto njegove relativno raznolike populacije je latinoameričkog porekla, ankete pokazuju da je ekonomija na vrhu pre imigracije kao ključnog izbornog pitanja u državi.
Severna Karolina
Broj elektora: 16
Država možda jeste "nagnuta ka republikancima", prema analizi U.S. News, ali je i dalje definitivno "kolebljiva" država. Tramp je pobedio u Severnoj Karolini za samo 1,3 procenata 2020. godine.
Pre nego što je odustao od kandidature, Bajdenu je upravo ova država bila poslednja stanica na turneji, a demokrate se nadaju da će se Severna Karolina "postati Džordžija 2024".
Država bi takođe mogla da bude ključna za Kamalu Haris u slučaju da druge "sving" države budu na strani Trampa.
Tanjug/AP
Pensilvanija
Broj elektora: 19
Jedna od država gde je Bajden 2020. izgradio takozvani "plavi zid". Međutim, Tramp je prethodno 2016. godine u Pensilvaniji prekinuo niz pobeda demokrata, a Bajden je četiri godine kasnije bio bolji za svega 1,2 procentna poena.
Pensilvanija je sa 19 elektorskih glasova najveći "kolač" među kolebljivim državama, a ukupno je i na 5. mestu u celoj SAD.
Viskonsin
Broj elektora: 10
Viskonsin se nekada smatrao pouzdano plavom državom sve dok Tramp nije tamo pobedio 2016. i doveo i ovu zemlju na listu kolebljivih.
Bajden je zatim promenio scenario svojom tesnom pobedom nad bivšim predsednikom 2020.
Oba glavna kandidata su tamo provela dovoljno vremena ove godine 2024. godine – Milvoki je bio domaćin Republičke nacionalne konvencije, na primer – što je pokazalo i koliku vrednost ima 10 elektorskih glasova Viskonsina.
Zašto je Pensilvanija toliko važna?
Najjednostavniji odgovor je da država ima 19 elektorskih glasova.
Pensilvanija se smatra kritičnom za Haris ili Trampove šanse da osvoji Belu kuću i smatra se najverovatnijom "prelomnom tačkom" – onom koja nosi kandidata preko 269 elektorskih glasova.
Ako Haris izgubi Pensilvaniju, morala bi da pobedi ili u Severnoj Karolini ili Džordžiji – dve države koje su glasale za demokrate ukupno tri puta u poslednje četiri decenije – da bi imala ikakve šanse da pobedi.
Nasuprot tome, ako Tramp izgubi Pensilvaniju, trebalo bi da pobedi ili Viskonsin ili Mičigen, koji su samo jednom glasali za republikanca od osamdesetih - upravo za Trampa pre osam godina.
Obe kampanje su Pensilvaniju tretirale kao najvažniju državu, pri čemu Haris i Tramp tamo provode više vremena nego u bilo kojoj drugoj. Kampanje i njihovi saveznici potrošili su 279,3 miliona dolara na oglašavanje u Pensilvaniji do 7. oktobra, prenosi Reuters.
Komentari (0)