Birači možda neće presuditi pobednika izbora u SAD: Tri načina za prekrajanje ishoda trke za Belu kuću
Komentari13/10/2024
-10:02
Novi mandat Vrhovnog suda, koji je započeo ovog nedeljne, nije prepun očiglednih "hitova". Sudije su preuzele jedan veliki slučaj vezan za kulturološki rat – izazov zabrani Tenesija na zdravstvenu zaštitu koja afirmiše rod za trans mlade – ali su odbile pozive da prodube napad suda na administrativnu državu.
Predizborni ciklus u SAD ulazi u završnu fazu pred glasanje 5. novembra, u kojoj bi politička borba demokrata i republikanaca mogla da pređe na ustavne sporove pred Vrhovnim sudom, piše Politico. Najviša instanca američkog pravosuđa je već pokazala da ne zazire od promene izbornih pravila samo nekoliko nedelja pre nego što glasači krenu na birališta. Najnoviji slučaj okončan je nedavno kada je Vrhovni sud odobrio zakon u Arizoni koji su uveli republikanci, da se zahtevaju dokaz o državljanstvu za neka biračka mesta.
Kao najupečatljiviji primer iz istorije Politico navodi spor posle izbora 2000. na Floridi koji je na kraju odlučio budućeg predsednka. Naime, u gustoj trci između republikanca Džordža Buša Mlađeg i demokrate Ala Gora elektorski glasovi ove države bili su presudni, a Vrhovni sud Floride je naredio prebrojavanje glasova. Vrhovni sud je po hitnom postpku naredio da se prekine prebrojavanje, posle žalbe republikanaca, kako se ne bi "nepotrebno dovodila u sumnju" Bušova pobeda.
Nemoguće je predvideti da li će se još jedan takav slučaj dogoditi, ali bi Vrhovni pred uskoro mogao da donese odluke koje će drastično uticati na rezultat izbora, u čiju god korist presudio. Kako navodi Politico postoje tri načina da Vrhovni sud, ako želi, oblikuje ishod glasanja.
Osporavanje izbornih zakona u državama
Prvi je osporavanje odluke državnih sudova o izbornim zakonima samo na državnom nivou. Vrhovni sud obično razmatra samo slučajeve federalnog prava, međutim odluka iz 2022. u slučaju Mur protiv Harpera utvrdila je presedan (na tome se temelji koncept anglosaksonskog prava) da sudije Vrhovnog suda mogu da intervenišu ako državne sudije "prelaze granice običnih sudijskih nadležnosti" prilikom odlučivanja o zakonodavstvu na državnom nivou. Sudije nikada nisu razjasnile šta to može da znači, pa sada mogu da preispitaju odluke državnih sudova u vezi sa zakonima o federalnim izborima.
U Severnoj Karolini, nekoliko tužbi je podneto državnom sudu osporavajući biračke spiskove i procedure glasanja putem pošte. Možda najvažnija, koja tvrdi da je 225.000 birača nepravilno registrovano, upravo je prešla na federalni sud. Bilo da ostane tamo ili se vrati na državni sud, to je jedno od nekoliko sredstava kroz koja sudije potencijalno mogu odlučiti o ishodu predsedničkih izbora 2024. godine, ako se Severna Karolina ispostavi kao ključna država.
Spor u vezi sa praksama registrovanja birača u Pensilvaniji, koji su sudije odbacile ovog ponedeljka, podseća da se ovo pitanje može potegnuti u bilo kojoj od državnih neizvesnih država.
Izborna komisija mogla bi da ne preda elektorske spiskove
Druga mogućnost je nakon što glasovi budu prebrojani. Kada se proglasi pobednik u nekoj saveznoj državi, grupa elektora mora biti "potvrđena" od strane svake države pre nego što se Elektorski koledž okupi da formalno izabere novog predsednika. Šta se međutim dešava ako neka država ne preda svoj spisak Kongresu na vreme?
Donedavno, odgovor je bio "ništa posebno". Zakon o brojanju elektorskih glasova iz 1887. godine kaže da se predaja spiskova do decembarskog "bezbednog roka" smatra konačnom, ali se kasne predaje i dalje mogu razmotriti. Međutim, kada je Kongres izmenio ovaj zakon 2022. godine kako bi sprečio još jedan incident poput haosa 6. januara 2021. godine, promenio je taj bezbedan rok i učinio ga obaveznim.
Međutim, zakon ne navodi šta se dešava ako neka država prekrši obavezni rok za predaju. Ne zna se da li Kongres još uvek može da razmotri spisak, Ili bi elektorska mesta te države bila izbrisana iz konačnog zbira glasova. Novi zakon prebacuje ovo pitanje na sudove, stvarajući brzi mehanizam za rešavanje sporova u vezi sa potvrdom rezultata.
U teoriji je moguć scenario da na primer Izborna komisija u Džordžiji, gde su republikanci na vlasti, odbije da potvrdi pobedu aktuelne potpredsednice Kamale Haris. Naravno, državni zakon postavlja ono što neki nazivaju "jasnim" rokom za državnu potvrdu. Ali članovi komisije mogli bi da kažu da ih njihove zakletve da brane ustav obavezuju da poštuju državni zakon koji ih tera da prihvate ono što oni smatraju lažnim rezultatom. Konflikt u vezi sa državnim zakonima mogao bi da "veže ruke" guverneru, stvarajući prostor za sudski spor prema izmenjenom Zakonu o brojanju elektorskih glasova.
Ako se to dogodi, sudije će se naći u nezgodnoj situaciji da pokušaju da popune rupe u novom zakonu, koji ne kaže šta se radi ako nijedan spisak nije potvrđen, ako se ispostavi da će to presudtu ishod izbora.
Pokušaj diskvalifikacije kandidata pred Kongresom
Treći način je moguć nakon što se održi zajednička sednica Kongresa da potvrdi brojanje elektorskih glasova. Ovo je najneverovatniji scenario, jer bi bio i potencijalno "najeksplozivniji".
Prema federalnom zakonu, petina senatora i petina članova Predstavničkog doma Kongresa može da uloži prigovor na potvrdu elektorskih glasova neke države. Jedan od razloga za prigovor je da glasovi nisu "pravilno dati". Ovde prava formulacija opet nije potpuno jasna, ali prema tumačenju nekih od najuglednijih pravnika to se odnosi na glasove koji su dati u skladu sa "federalnim Ustavom, federalnim zakonodavstvom i državnim zakonom". Čak i glasovi za nekoga ko nije kvalifikovan da bude predsednik mogli bi da spadaju u ovu kategoriju.
Imajući u vidu da je Vrhovni sud odbio argument da bivši predsednik Donald Tramp treba da bude diskvalifikovan zbog navodne uloge u protestima 6. januara, ali ostavio mogućnost isključivo federalnim insitucijama da ga eliminišu, demokrate bi mogle da u zadnjem trenutku, ako dožive poraz na izborima, probaju da dobiju većinu u oba doma Kongresa za diskvalifikaciju.
Ako izgube, što je izvesno, možda bi se žalili sudovima tvrdeći da su njihove kolege pogrešno shvatile svoju moć i svoje dužnosti na zajedničkoj sednici.
Kakve god odluke doneli sudije Vrhovnog suda su pred nezavidnim zadatkom, tokom kojeg treba da očuvaju ugled ličnosti koje su iznad politike. Međutim, pozicionirali su se kao poslednja instanca po gotovo svim pitanjima od nacionalnog značaja, i sada imaju veću nadležnost nego što su pisci američkog ustava sa kraja 18. veka predvideli.
Komentari (0)