Igre 
Iran na presudnoj raskrsnici: U Teheranu se jedni podsmevaju Izraelu, a drugi bi da uzvrate još jače
Komentari26/10/2024
-22:12
Iranska vlada omalovažava obim i efikasnost izraelskog napada na svoje vojne ciljeve, ali zastupnici tvrde linije u parlamentu insistiraju da su udari prešli preko iranske crvene linije i zahtevaju brz odgovor, po mogućstvu dok je Izrael već upleten u rat u Libanu i Gazi.
Unutrašnja iranska debata o tome kako odgovoriti na dugoočekivani izraelski napad vrti se oko toga da li da se izraelsko kršenje iranskog nacionalnog suvereniteta tretira kao previše ozbiljno da bi se ignorisalo, ili da se umesto toga posluša savet koji dolazi iz regiona i SAD da se prihvati relativno ograničena priroda napada, bez daljih osveta, piše Guardian.
U donošenju odluke, iranska politička elita će morati da odmeri suprotstavljene političke, diplomatske i vojne pritiske. Ali prvobitna rekcija vlade bila je u tonu patriotskog ponosa na učinak protivvazdušne odbrane, a ne poziva na hitnu odmazdu. Neki su čak tvrdili da se protivvazdušna odbrana pokazala boljom od izraelske Gvozdene kupole.
Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je napad, dodajući: "Iran oseća da ima pravo i obavezu da se brani od stranih dela agresije“.
Tanjug/AP/Vahid Salemi
Portparol iranske vlade Fatemeh Mohajerani rekao je da je "učinjena samo ograničena šteta" i da je ponos Iranaca ojačan njihovim odgovorom na napade.
Povezane vesti
Međutim, već je počela unutrašnja politička debata o tome kako odgovoriti, što će verovatno ponovo razbuditi podele unutar političke elite, koje su evidentne otkako je Iran, na iznenađenje svetske javnosti, izabrao reformistu Masuda Pezeškijana za predsednika, delimično zbog obećanja poboljšanja odnosa sa Zapadom.
Amir-Hosein Sabeti, ultrakonzervativni poslanik iz Teherana, napisao je na mreži X: "Stabilna bezbednost zavisi od autoriteta i snažnog odgovora na najmanju grešku neprijatelja. Iako je planina Izraelaca rodila miša, na prelazak iranske crvene linije i invaziju na teritoriju zemlje mora se odgovoriti na nivou koji će ih iznenaditi. Najbolje vreme za odgovor je kada su uključeni u rat do iscrpljenja u Gazi i Bejrutu".
Tanjug AP/Hassan Ammar
Na društvenim mrežama pojavili su se pozivi za operaciju "Ispunjeno obećanje 3", što je referenca na šifrovano ime prva dva iranska napada na Izrael.
Nasuprot tome, bivši profesor Teheranskog univerziteta Sadeg Zibakalam rekao je: "Izraelski vazdušni napad u ranim jutarnjim satima na Iran bio je više od vojnog dostignuća za Tel Aviv, bio je to diplomatski uspeh za Vašington, koji je bio u stanju da prisili Netanjahua da striktno ograniči napad tako da da Iran ne mora da uzvrati. Amerikanci su po ko zna koji put pokazali da ne žele rat sa Iranom".
Tanjug/AP/Vahid Salemi
Mnogi su ismevali izraelski napad kao slab, nakon pretnji od prethodne nedelje da će napasti iranska naftna i nuklearna postrojenja. Ebrahim Rezaei, član Komisije za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku u parlamentu, oglasio se u prvim minutima nakon napada.
Povezane vesti
"Ušao sam u Teheran preko aerodroma Mehrabad pre nekoliko minuta i prošao kroz nekoliko ulica, nisam video ništa neobično. Cionistički neprijatelj je poput sitnine, samo pravi buku, ali nema nikakvu vrednost ili efekat. Oni su preslabi da ozbiljno naškode Velikom Iranu", napisao je on na mreži X.
Hesamodin Ašena, savetnik bivšeg iranskog predsednika Hasana Rohanija, napisao je na X-u da su se Izraelci "igrali lavljim repom".
"Ovo nije Palestina, ni Liban, ni Irak, ni Avganistan. Ovo je Iran”, navodi on.
Povezane vesti
Neki od velikih vojnih i političkih igrača u Iranu tek treba da daju izjave.
Sa aspekta diplomatije, Ministarstvo spoljnih poslova Irana će takođe slušati savete iz regiona, posebno iz Saudijske Arabije, sa kojom pokušava da obnovi veze.
Iran može biti zadovoljan porukama solidarnosti iz celog regiona, uključujući Oman, Saudijsku Arabiju, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate, što je znak da je nedavni diplomatski pritisak Teherana u regionu urodio plodom. Naime, takvi javni izlivi solidarnosti nisu normalna pojava između Irana i njegovih arapskih suseda.
Ministar spoljnih poslova Omana Badr Albusaidi izrazio je široko rasprostranjeno raspoloženje u regionu.
"Veoma smo zabrinuti zbog flagrantne agresije na Iran jutros. Srećom, šteta je ograničena i iskreno se nadamo da nema žrtava. Vreme je da se svet probudi za hitnu potrebu da se pozabavi osnovnim uzrocima ove krize, pre svega izraelskom ilegalnom i brutalnom okupacijom palestinskih zemalja.
Jordanska vojska je istakla da nije dozvolila Izraelu da koristi svoj vazdušni prostor. Međutim, deo ove arapske podrške verovatno će zavisiti od toga da Iran ne eskalira krizu, navodi Guardian. Bilo je primetno da ni Saudijska Arabija ni UAE nisu imenovali Izrael u svojim osuđujućim izjavama.
Zagovornici tvrde linije u Teheranu će se, sa svoje strane, pitati šta ovaj pokaz regionalne solidarnosti znači u praksi i da li je najbolji put Irana ka bezbednosti i dalje, kao što su oni uvek insistirali, u obnavljanju oštećene "osovine otpora“.
Sa vojnog aspekta, kada je svanulo bilo je moguće ispitati razmere štete, uključujući smrt dva vojnika iranske vojske, iako je vlada naredila Irancima da ne postavljaju fotografije na društvene mreže.
Činjenica da se Teheran vratio u normalu za nekoliko sati, uz otvaranje škola, novnim zastojima u saobraćaju i rastom na berzi, otežava zadatak onima koji pozivaju na vojnu odmazdu.
Deluje da vojni analitičari smatraju da je iranska protivvazdušna odbrana nadmašila očekivanja. Procena Irana o njegovoj PVO je u suprotnosti sa tvrdnjama Izraela da je delovao na nebu iznad Irana gotovo nekažnjeno.
Šahabedin Tabatabaei, reformistički član Saveta za informisanje iranske vlade, napisao je u svom nalogu na X-a: "Napad lažnog režima poražen je integrisanim sistemom protivvazdušne odbrane zemlje“.
Ipak, Iran zna da će još jedan napad na Izrael dovesti do angažovanja nedavno postavljene američke odbrane, i nema garancije da Amerika neće učestvovati u novom napadu Izraela, što približava svet direktnom iransko-američkom sukobu. To je, kako navodi Guardian, verovatno pretposlednja stepenica na eskalacionoj lestvici pre regionalnog rata punih razmera.
Kako je dosad tekla razmena udaraca
Lanac odgovornosti, iz iranske perspektive, započeo je izraelskim bombardovanjem 1. aprila iranskog konzulata u Damasku, u kojem je ubijeno devet oficira Revolucinarne garde Irana (IRGC). Iran je 13. aprila odgovorio operacijom "Ispunjeno obećanje 1", i pažljivo signaliziranim napadom dronovima i projektilima.
Izrael je uzvratio 19. aprila ograničenim vazdušnim napadima na radar protivvazdušne odbrane u blizini nuklearnog postrojenja u Iranu.
Nakon toga, politički lider Hamasa Ismail Hanije ubijen je u Teheranu 31. jula, a lider Hezbolaha, koji ima podršku Irana, Hasan Nasralah je ubijen u Bejrutu 27. septembra zajedno sa zamenikom komandanta operacija IRGC-a Abasom Nilforušanom.
To je dovelo do odgovora Irana 1. oktobra u operaciji pod nazivom "Ispunjeno obećanje 2", u kojoj je oko 200 balističkih projektila ispaljeno na Izrael. Imajući u vidu ovaj sled događaja, Iran smatra da ima pravo da ponovo odgovori kako bi ponovo uspostavio odvraćanje.
Takođe, Pezeškijan se oseća lično prozvanim, kako navodi Guardian, jer je vlada u avgustu odlučila da ne odgovori vojno nakon Hanijeovog ubistva zbog uveravanja koje su SAD indirektno dale, da su mirovni pregovori u Gazi na samo dve nedelje od uspeha. Nakon toga, SAD nisu bile u mogućnosti da ubede Izraela da prekine vatru.
Imajući to u vidu, na dalja zapadna obećanja da su diplomate na pragu proboja, bilo u Libanu ili Gazi, u Teheranu će se gledati sa skepsom.
Razgovori o prekidu vatre u Gazi trebalo bi da ponovo počnu u nedelju i postoje neki znaci da bi izraelska vojska možda želela pauzu sukoba u Libanu. Ako je Iran u ovom kontekstu odlučio da odustane od Izraela na ovom trećem i najopasnijem frontu, niko se ne bi više radovao od Bele kuće, piše Guardian. Neki stepen poverenja bi se vratio u sposobnost SAD da deeskalira događaje.
Međutim, u ovom trenutku takvo predizborno iznenađenje izgleda malo verovatno.
Komentari (0)