Koji je sledeći potez Irana nakon izraelskog napada?

Nakon što je Izrael izveo niz vazdušnih napada na Iran, domaći mediji i izvori bliski Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRGC) pokušavaju da umanje značaj tih napada, tvrdeći da su bili neuspešni.

Dok Izrael izveštava da je najmanje 20 vojnih objekata uspešno pogođeno u operaciji koja se sastojala od tri faze rano ujutru u subotu, iranski poluzvanični izvori odbacuju tvrdnje da je učestvovalo 140 izraelskih borbenih aviona, te napominju da je to "preuveličana izraelska propaganda". Takođe naglašavaju da su izraelski lideri upravljali napadom iz bunkera, navodno iz straha od potencijalne iranske odmazde.

Fatemeh Mohajerani, portparolka iranske vlade u saopštenju je  rekla da je šteta nakon vazdušnih napada "ograničena", kao i da je "situacija normalna".

Režim takođe pokušava da spreči da fotografije i video-snimci štete od vazdušnih napada dosegnu spoljni svet.

Tanjug/AP/Vahid Salemi

Centar za istraživanje organizovanog kriminala, sektor IRGC-a, izdao je saopštenje u kojem upozorava Irance da ne sarađuju sa stranim medijima, inače im preti kazna zatvora od deset godina.

"Građani se obaveštavaju da se svako slanje slika ili vesti opozicionim medijima ili onima povezanim sa cionističkim režimom smatra zločinom"

Snimci su ipak završili na mrežama.

Izrael poslušao najvažnijeg saveznika

Baš kao što je to Vašington želeo, čini se da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu izabrao ograničeniji vid odmazde na konvencionalne vojne ciljeve.

Nuklearne fabrike i naftne instalacije smatrane su mogućim metama za izraelski odgovor na napad Irana 1. oktobra, pre nego što je administracija američkog predsednika Bajdena dobila uverenje od Izraela sredinom oktobra da neće napadati takve ciljeve, što bi predstavljalo ozbiljniju eskalaciju.

SAD su sada upozorile na dalju odmazdu, naglašavajući da sinoćni napadi treba da obustave direktnu razmenu vatre između Izraela i Irana.

U stvarnosti, izraelski fokus na specifične vojne ciljeve, iako nije idealan za islamsku republiku, daleko je od najgoreg scenarija. Opsežniji napad na kritičnu infrastrukturu - poput nafte, električne energije ili nuklearnih objekata, mogao bi gurnuti Iran u još dublju krizu usred trenutne ekonomske i političke nestabilnosti.

Tanjug/AP/Israel Defense Forces

Američki mediji su ranije napomenuli da bi se, ako bi izraelski odgovor ostao ograničen, Iran verovatno uzdržao od odmazde. "Njujork tajms" je takođe izvestio da su iranski zvaničnici razjasnili da će odgovoriti ako napadi Izraela izazovu značajnu štetu i veliki broj poginulih. Međutim, ako bi Izrael ograničio svoje udare na nekoliko vojnih baza i skladišta za rakete i dronove, Iran bi mogao da odluči da ne preduzima kontramere.

Kako Iran reaguje na napade?

Iran se nalazi u nezavidnoj poziciji, posebno zbog toga što su njegove regionalne milicije, naročito Hezbolah u Libanu, značajno oslabljene. Režim je svestan, bar iza zatvorenih vrata, da nema vojnu sposobnsot da se suprotstavi Izraelu koji svake godine prima milijarde evra vojne pomoći od SAD.

Iako je malo verovatno da će Iran zvanično odustati od svog prava na odmazdu, čini se da trenutni odgovor nije u skladu sa njegovim strateškim interesima.

U kratkoročnom smislu, iranski mediji i državna televizija verovatno će naglašavati narativ "pobede", dok će umanjivati ili čak odbacivati neke aspekte izraelske odmazde kao "lažne". Iranski režim će verovatno sakriti bilo kakvu štetu na postrojenjima za proizvodnju balističkih raketa ili fabrika dronova, koristeći ograničen i možda koordinisan karakter izraelskog odgovora kako bi kontrolisao situaciju.

Tanjug/AP/Vahid Salemi

Naravno, prikrivanje istine nije ništa novo u iranskoj politici, a samo jedan od primera je odgovor Izraela Iranu za prvi napad na izraelsku teritoriju u aprilu 2024. U vezi sa izraelskim napadom na postrojenje u Isfahanu, viši komandant IRGC-a tek pre nekoliko dana konačno je priznao da se napad zaista dogodio.

Da li će nasilje eskalirati?

Iako se očekuje da će Iran nastaviti sa retorikom o mogućem odgovoru, verovatno će težiti delikatnoj ravnoteži između eskalacije i deeskalacije tenzija.

Štaviše, važno je imati na umu da će predstojeći američki izbori, koji su za manje od 10 dana, značajno uticati na buduće politike Irana i Izraela, i čini se malo verovatnim da bi Bela kuća dozvolila da tenzije eskaliraju do tada. Perspektiva koja bi mogla da podstakne Iran da za sada odloži ovo pitanje jeste nagoveštaj implicitnog uveravanja Teherana da će stabilizovati Liban i Gazu, što bi moglo da ih podstakne da "prećute".

Međutim, uticaj onih koji profitiraju od sankcija i "tvrde linije" unutar iranskih vladajućih krugova, koji vide potpuni sukob kao jedini put za političko preživljavanje, takođe se ne sme potceniti.