Igre 
Strah od rata na Korejskom poluostrvu: Kako smo od balona sa smećem došli do mobilizacije i pretnji "okončanjem režima"
Komentari16/10/2024
-18:05
Nekoliko meseci nakon što je hiljade balona sa smećem počelo da u naletima stiže u Južnu Koreju sa teritorije severnog suseda, dve zemlje sa jednim narodom su sada na ivici rata.
Severna Koreja je u petak optužila Seul da dronovima nadleće Pjongjang i baca propagandne letke, što bi, kako navode moglo da dovede do rata. Pjongjang je zatim naredio graničarima da budu spremni da otvore vatru.
Južna Koreja je zauzvrat rekla da je spremna da odgovori i upozorila da će to, ako bezbednost njenih građana bude ugrožena, to označiti "kraj severnokorejskog režima".
Zatim je, u utorak, Severna Koreja digla u vazduh delove dva puta koji je povezuju sa Južnom, dodatno dižući tenzije. Najnovija eskalacija je tvrdnja Pjongjanga da se 1,4 miliona mladih Severnokorejaca prijavilo služenje u povratak u vojsku.
Od smeća, preko dronova, do raznošenja puteva i masovne regrutacije, napetost je dostigla najvišu tačku u poslednjih nekoliko godina. Svemu tome je prethodila izjava lidera Severne Koreje Kim Džong Una da je Jug neprijatelj broj jedan njegovog režima.
Ministarstvo spoljnih poslova Severne Koreje optužilo je 11. oktobra južnog suseda da već dve nedelje noću šalje dronove u Pjongjang. Navedeno je da leci koje nose sadrže "zapaljive glasine i smeće".
Kimova uticajna sestra Kim Jo Džong upozorila je Seul na "užasne posledice" ako se navodni letovi dronova ponove. Kasnije je rekla da postoje "jasni dokazi" da iza navodnih provokacija stoje "gangsteri iz vojske" sa juga.
Povezane vesti
Severna Koreja je objavila i mutne slike navodnih bespilotnih letelica na nebu, kao i fotografije na kojima se navodno vide leci, ali ne postoji način da se nezavisno provere ove tvrdnje, piše BBC.
Iako je Južna Koreja prvobitno negirala slanje dronova, Združeni generalštab njene vojske je kasnije rekao da ne može ni da potvrdi ni da demantuje navode Pjongjanga.
AP Photo/Ahn Young-joon
Bilo je lokalnih spekulacija da su dronovima upravljali aktivisti, koji su slali te materijale na sever koristeći balone.
Park Sang-hak, lider Koalicije pokreta za slobodnu Severnu Koreju, demantovao je tvrdnje Severne Koreje o upadu dronova, navodeći: „Nismo slali dronove u Severnu Koreju“.
Kim se u ponedeljak sastao sa glavnokomandujućim vojske, najvišim oficirima, ministrima državne bezbednosti i odbrane i najvišim državnim zvaničnicima, saopštila je državna agencija Severne Koreje KCNA.
Na tom sastanku je Kim odredio "pravac neposredne vojne akcije" i zadužio zvaničnike za "akcije odvraćanja od rata i ostvarivanje prava na samoodbranu“.
Zvaničnik Združenog generalštaba Južne Koreje za odnose s javnošću Li Sung-džun, rekao je da bi Sever mogao da organizuje "provokacije manjih razmera" kao što su male eksplozije na putevima koji povezuju dve Koreje.
Povezane vesti
Ubrzo nakon toga su zaista usledile eksplozije na putevima Gjeongui i Dongae, koji imaju veliki simbolički značaj.
Južnokorejski analitičari ne očekuju da izbije rat
Iako su oba puta odavno zatvorena, njihovo uništavanje šalje poruku da Kim ne želi da pregovara sa Jugom, smatraju analitičari. Nakon eksplozija, južnokorejska vojska je saopštila da je ispalila oružje sa svoje strane granice kao demonstraciju sile i da je pojačala nadzor nad Severom.
Nekoliko sati kasnije, vlada provincije Džeongi, koja okružuje Seul, označila je 11 međukorejskih pograničnih područja kao "opasne zone" u pokušaju da spreči ljude da šalju propagandne letke preko granice.
Povezane vesti
"Provincija Džeongi je utvrdila da je čin razbacivanja letaka prema Severnoj Koreji izuzetno opasan i mogao bi da izazove vojni sukob", rekao je Kim Sung-Jong, viceguverner provincije na konferenciji za medije.
Kako navodi BBC, analitičari smatraju da incident sa dronom sugeriše da Severna Koreja pojačava podršku unutar zemlje tako što predstavlja da pretnje njenoj bezbednosti eskaliraju.
Korišćenje termina kao što su "zasebne države” kada se govori o Južnoj Koreji i izbacivanje reči kao što su "sunarodnici” i "ujedinjenje”, deo je ove strategije, rekao je profesor Kang Dong-van, koji predaje političke nauke i diplomatiju na Univerzitetu Dong-a u Busanu.
"Severnokorejski režim se oslanja na politiku straha i potreban mu je spoljni neprijatelj. Kad god tenzije porastu, Severna Koreja potencira spoljne pretnje kako bi povećala lojalnost režimu“, rekao je profesor Kang.
AP Photo/Ahn Young-joon
Analitičari kažu da sukob između dve Koreje pokazuje kako nijadna strana "ne želi prva da trepne" u ovom odmeravanju snaga.
"Nijedna strana nije spremna da učini ustupke u ovom trenutku“, rekao je profesor Kim Dong-jup sa Univerziteta za severnokorejske studije u Seulu.
Pošto postoji međusobno nepoverenje, Seul "treba strateški da razmotri kako da upravlja krizom“, dodao je profesor Kim.
Ipak, mišljenje je da rat u ovom trenutku nije izvestan.
"Sumnjam da bi situacija eskalirala do nivoa rata. Severna Koreja iskorišćava vojnu konfrontaciju da ojača unutrašnju koheziju", ponavlja svoju tezu profesor Kang.
"Upitna je sposobnost Severne Koreje da započne rat punih razmera. Režim je svestan teških posledica koje bi takav sukob doneo“, rekao je stručnjak
Najnovija svađa oko navodnih dronova najverovatnije će ostati na verbalnom nivou, rekao je profesor Nam Sung-vuk, koji predaje severnokorejske studije na Univerzitetu Koreje u Seulu.
Pošto Seul i Pjongjang znaju da ne mogu da plate cenu opšteg rata, verovatnoća korišćenja nuklearnog oružja je mala, dodaje Nam.
Američki stručnjaci upozoravaju da se Kim sprema za sukob
Američki stručnjaci za Korejsko poluostrvo Robert Karlin i Zigfrid Heker su manje optimistični i još u januaru su pisali da se Kim priprema za rat, što je tada iznenadilo mnoge, piše američki geopolitički časopis Foreign Policy.
U autorskom tekstu analitičara Stimson centra Roberta Meninga, koji je radio kao državni savetnik za Istočnu Aziju i Pacifik, od 2019. godine se mogu uočiti tri povezane strateške promene u vezi severnokorejskog nuklearnog problema koje poništavaju "ključne pretpostavke kojima se vode SAD i južnokorejska diplomatija od 1992. godine".
Prva je, kako navodi Mening, usledila nakon neuspelog samita u Hanoju 2019. između Kima i bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa. Kim je otkrio petogodišnji plan za 2021. koji podrazumeva veliko gomilanje nuklearnog i raketnog arsenala, uključujući interkontinentalne balističke rakete (ICBM) na čvrsto gorivo, male bojeve glave, taktičko nuklearno oružje i hipersonične rakete.
"Ulaganje Severne Koreje u njen nuklearno-industrijski kompleks, zajedno sa Kimovim odlučnim izjavama da neće odustati od nuklearnog oružja, što se ogleda u njenom ustavu i preventivnoj nuklearnoj doktrini, naglašavaju stratešku promenu u stavu", zaključuje stručnjak.
Ovaj zaokret dovodi u pitanje i kredibilitet mogućnosti koje SAD imaju za odvraćanje u dužem roku, što podstiče Južnu Koreju da i sama nabavi nuklearno oružje, podvlači stručnjak.
Druga promena je geopolitičko repozicioniranje Pjongjanga koje je počelo tako što je Kim odbacio dugoročni severnokorejski cilj normalizacije veza sa Sjedinjenim Državama, čime je trebalo da balansira između velikih sila. To je, kako navodi Mening bila logika iza tri decenije nuklearne diplomatije.
"Istovremeno, Pjongjang je ojačao veze sa Kinom, koje su postale napete nakon što je Peking podržao oštre ekonomske sankcije Ujedinjenih nacija posle nuklearnih proba Severne Koreje 2016. i 2017. Kim je posetio Peking u januaru 2019, a kineski predsednik Si Đinping je uzvratio posetom Pjongjangu u junu. Kina je, zajedno sa Rusijom, od tada blokirala napore SAD da uvedu nove sankcije za severnokorejske ICBM testove", piše analitičar.
profimedia
Još jedan bitan faktor u geopolitičkom zaokretu je sklapanje novog bezbednosnog partnerstva Rusije sa Severnom Korejom nakon invazije na Ukrajinu 2022., Smatra se da je Rusija tako pružila ekonomsku i vojnu pomoć, pre svega oko razvoja vojen tehnologije, u zamenu za municiju i rakete.
Takođe, Putin je juče podneo Državnoj dumi predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu Rusije i Severene Koreje. U predlogu zakona se navodi da se ratifikuje "sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu Ruske Federacije i Demokratske Narodne Republike Koreje", koji je potpisan u Pjongjangu 19. juna 2024. godine".
"Strane imaju za cilj uspostavljanje globalne strateške stabilnosti i pravednog multipolarnog međunarodnog sistema", dodaje se u dokumentu.
Ključna odredba u članu 4 sporazuma, kaže da ako Rusija ili Severna Koreja budu napadnute i uđu u ratno stanje, druga strana će pružiti vojnu i drugu pomoć, koristeći sva raspoloživa sredstva, u skladu sa članom 51 Povelje UN i zakonima oba naroda, prenosi Kyiv post.
Osim ovoga, prema članu osam, strane stvaraju mehanizme za zajedničko delovanje u cilju jačanja odbrambenih sposobnosti u interesu sprečavanja rata, kao i obezbeđenja regionalnog i međunarodnog mira i bezbednosti.
To je izazvalo veliku zabrinutost u Ukrajini, gde mediji proteklih nekoliko dana masovno izveštavaju o navodnim severnokorejskim vojnicima u redovima ruske vojske. Ukrajinska Vojnoobaveštajna služba (GUR) navodi da je čak 10.000 pešadinaca iz Severne Koreje trenutno na obuci na dalekom istoku Rusije, kako bi bili raspoređeni kraj rusko-ukrajinske granice i odmenili ruske vojnike.
To bi, kako piše Kyiv Post na osnovu izvora iz GUR-a, oslobodilo Rusiji da prebaci te trupe na neke druge borbene zadatke. Ukrajinci tvrde da će severnokorejski vojnici činiti i deo "Specijalnog burjatskog bataljona". Burjati su jedan od naroda azijskog porekla koji čine rusku naciju i njihovi borci su već redovna pojava na frontu.
Treća ključna promena političkog kursa Pjongjanga, prema Meningu, je pomenuto napuštanje 70-godišnje politike ponovnog ujedinjenja dve Koreje. Inače obe države su do januara ove godine definisale Koreju kao jednu porodicu i naciju podeljenu istorijom. Kada je Kim proglasio Južnu Koreju glavnim neprijateljem pozvao je na promenu ustava Severne Koreje i brisanje obaveze ponovnog ujedinjenja, ali je i demontirao agencije koje su se bavile pomirenjem dve teritorije, te srušio spomenik ponovnom ujedinjenju u Pjongjangu koji je izgradio njegov otac Kim Džong Il.
Povrh svega toga Mening upozorava na sklonost Kima da koristi američke izbore kao povod za provokaciju.
"Aktuelni događaji intenziviraju te promene. Za Kima, američki izborni ciklusi su često zabavne prilike za razmenu poruka. U septembru je Pjongjang pokrenuo niz testiranja balističkih raketa kratkog dometa, Kim je obećao da će svoje nuklearne snage pripremiti za borbu sa Sjedinjenim Državama, a zatim je, objavio retku fotografiju sebe kako šeta kroz tajno postrojenje za obogaćivanje uranijuma i obećao da će napraviti još više nuklearnog oružja. Ali ovo je samo kratak pregled onoga što možemo očekivati", naglašava stručnjak.
Preporuka za vas
Komentari (0)