Sve se vrti oko Trampa? Kako bi u 2025. novi/stari šef Bele kuće mogao da preoblikuje geopolitičku sliku sveta

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/01/2025

12:00

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Godina za nama bila je turbulentna u svetu. Svakako su je obeležili pobeda Donalda Trumpa na američkim predsedničkim izborima, ratovi i kriza na Bliskom istoku.

Iako se neće sve vrteti oko Trampa, on će biti u centru mnogih ključnih događaja, pre svega u vezi očekivanog trgovinskog rata SAD sa Kinom, predviđa novinar Euronews Srbija Ljubiša Ivanović.

"Trampova politika će umnogome obeležiti 2025. godinu. Ekonomski, ne samo kada je reč o Kini, već i kada je reč o Evropi, zato što nema šanse da se ta dva diva potuku, a da to Evropa ne oseti", napominje on.

Izjave o Granlandu i Panami nisu došle niotkuda

On ocenjuje da su Trampove izjave o kupovini Grenlanda i preuzimanju kontrole nad Panamskim kanalom spektakularne, ali da ima logike iza njih.

"Pre svega taj kanal su napravili Amerikanci. Počeli su da ga grade Francuzi, završili su ga Amerikanci i upravljali su njime sve do 1974. godine, kada je nedavno preminuli (predsednik Džimi) Karter predao Panami taj kanal. Međutim, ima jedan detalj koji izmiče ljudima, a to je ko upravlja de facto kanalom. On jeste suvereno vlasništvo Paname, ali dve luke, ulazna i izlazna, su pod upravom kompanije sa sedištem u Hongkongu. To je kineska kompanija, Tramp je to video još u prvom mandatu, ali nije na tome jako insistirao kao sada. On je video da zapravo Kina preuzima jedan od dva ključna kanala za svetsku trgovinu, Panamski uz Suecki kanal. Zato on reaguje agresivno", objašnjava Ivanović.

Problem je u tome što, po njemu, SAD nastupaju sa "slabim kartama" jer su u poslednjih 50-ak godina gotovo ostale bez svoje trgovačke flote. Naime, u pitanju su brodovi registrovani u raznim offshore državama, afričkim zemljama ili dalekim azijskim zemljama

"Tako da, kada on kaže ucenićemo Panamu prolaskom naših brodova, pitanje glasi, 'a koji su to vaši brodovi?'", kaže Ivanović.

Pitanje Grenlanda takođe nije novo, pa ovo ostrvo, kao najsevernija tačka prema Arktiku, ima od kraja Drugog svetskog rata američku vojnu bazu sa velikim aerodromom i strateškim bombarderima.

"Ta ponuda nije nova. On je ponovio to sada, i u prvom mandatu. Danska je naravno to odbacila, ali u suštini on dobija ono što zapravo želi, a to je militarizacija Grenlanda, samo što će to uraditi Danska, a ne Sjedinjene Američke Države", ocenio je Ivanović.

Kriza na Bliskom istoku i nova uloga Turske

Što se Bliskog istoka tiče, taj region je u konstantnom previranju još od pada Osmanskog carstva sa periodima krhkog primirja, tihog ili otvorenog sukoba.

"To će tako biti, nažalost, dokle god narodi koji tamo žive ne smatraju da imaju doslovno Bogom dano pravo na tu zemlju, i to oni ekskluzivno, a da za druge nema mesta", kaže Ivanović.

On nije siguran da će izraelski premijer Benjamin Netanjahu imati baš bezrezervnu podršku Trampa, imajući u vidu da je ovaj kritikovao njegovo ubistvo Kasema Sulejmanija, komandanta Iranske revolucionarne garde i nije podržavao Trampove tvrdnje da je zapravo pobedio na izborima 2020.

"Tako da će taj odnos biti dosta nezgodan. Međutim, u konačnici Amerika stoji iza Izraela i to se neće promeniti bez obzira ko je predsednik ili premijer, s druge strane", zaključak je Ivanovića, na osnovu višedecenisjke konstante u američkoj spoljnoj politici.

Turska se padom režima sirijskog predsednika Bašara al Asada, koji je u velikoj meri potpomogla, nametnula kao veliki igrač u regionu. Ona je takođe proširila uticaj na druge oblasti, ali joj se podrška najgorim ekstremistima u regionu može obiti o glavu.

"Turska ima vojne baze u ugovoru o vojnoj saradnji sa Katarom. Dakle, Turska je i u Persijskom zalivu. Turska je daleko najveća zemlja. Ona zahvata i kavkaski region, i Centralnu Aziju, delom i Bliski Istok. Ono što ne ide Turskoj na ruku jeste to što Turska forsira jednu vrstu političkog islama koji ne odgovara nekim drugim zemljama, recimo Egiptu. Tako da, Turska je vrlo važna, Turska je nezaobilazna. Međutim, i ovo što se dogodilo u Siriji može lako Turskoj, uslovno rečeno, da eksplodira u lice, zato što Kurdi, koji su značajna manjinska komponenta u Siriji, sada dobijaju teritoriju koja je de facto država baš kao u Iraku, a Turska to sasvim sigurno vidi kao pretnju", objašnjava Ivanović.

Tmurni izgledi Ukrajine

Po pitanju rata u Ukrajini, on ne vidi pozitivan ishod i okončanje sukoba u 2025. Takođe napominje da je verovatno da će se Ukrajina na kraju odreći teritorije, ali da o tome pričaju bivši političari, rasterećeni od odgovornosti.

"Verovatno je da će Ukrajina morati da napravi određene ustupke da bi dobila mir. Poenta je šta će ona dobiti zauzvrat, koje su to bezbednosne garancije koje Ukrajina traži da se invazija ne nastavi ponovo za 10, 20 godina ili kasnije", kaže Ivanović.