Igre 
Zovu je makhana, lisičji orah ili lotosovo seme - "superhrana" iz muljevitih bara Indije postaje sve vrednija
Komentari13/08/2024
-21:01
Kao i njegov otac i deda pre njega, Pol dev Šahni je nekada zarađivao za život roneći na dno muljevitih jezera.
"Ronio sam u vodi od dva i po, tri metra, satima dnevno – izlazio na površinu da udahnem posle osam do deset minuta“, objašnjava Šahni.
A dole, u tim mutnim dubinama, "lovio" je seme jedne vrste lokvanja zvanog - euriale ferok.
Poznate i kao makhanas/makhana, lisičji orasi ili semenke lotosa, ove semenke cenjene su zbog svoje nutritivne vrednosti, jer su bogate vitaminima B, proteinima i vlaknima, a neki ih reklamiraju kao - superhranu.
Često se jedu kao užina, a makhana se takođe koristi u raznim jelima, uključujući mlečni puding, a može da se melje i u brašno.
Blato ulazi u uši, oči, nos i usta
U severozapadnoj indijskoj državi Bihar, gde živi gospodin Šahni, uzgaja se 90 odsto svetske makhane.
Listovi biljke ljiljana su veliki i okrugli i plutaju po vrhu jezera. Ali seme se formira u mahunama pod vodom i njihovo sakupljanje je bio iscrpljujući proces.
Povezane vesti
"Dok ronimo na dnu, blato nam ulazi u uši, oči, nos i usta. Mnogi od nas imaju problema sa kožom zbog toga. Takođe, biljka je prekrivena bodljama, koje nas ubadaju po celom telu tokom berbe. semena", kaže Šahni za BBC.
Ali, poslednjih godina farmeri su promenili proces uzgoja. Biljke se sada često uzgajaju na poljima, u mnogo plićoj vodi.
AP/Yirmiyan Arthur
Žetva semena u samo metar vode znači da Šahni može da zaradi duplo više novca dnevno.
"Još uvek je težak posao, ali sam ponosan na svoju tradiciju. Imam troje dece i postaraću se da jedan od mojih sinova nastavi zaostavštinu rada u polju makhane".
Ogromna promena
Dr Manoj Kumar, jedan je od onih koji stoje iza promene u kultivaciji makhane.
Pre desetak godina shvatio je da će biti teško proširiti njegov uzgoj u dubokim barama.
Sada viši naučnik u Nacionalnom istraživačkom centru za Makhanu (NRCM), pomogao je u razvoju uzgoja ljiljana u poljima plitkih voda.
Povezane vesti
U poslednjih četiri ili pet godina ta tehnika je uzela maha.
"Sa našim inovacijama, uzgajanje lisičjeg oraha je sada lako kao i bilo koja kultura koja se uzgaja na kopnu. Jedina potrebna količina vode je u visini stopala. Radnici ne moraju satima da rade u dubokoj vodi“, objašnjava on.
I nakon eksperimenata sa različitim semenima, njegov centar je pronašao otporniju i produktivniju sortu, za koju kaže da je utrostručila prihode farmera.
Povezane vesti
Dr Kumar kaže da je uzgoj makhane pomogao nekim poljoprivrednicima da se nose sa neizvjesnijim vremenskim uslovima i poplavama koje su pogodile Bihar poslednjih godina.
Sada NRCM radi i na mašinama koje mogu da pokupe seme.
Sve te inovacije privlačile su sve više poljoprivrednika.
U 2022. godini, površina korišćena za uzgoj lisičjeg orahaje bila 35.224 hektara, što je skoro trostruko povećanje tokom 10 godina.
Dhirendra Kumar je jedan od farmera koji je nedavno prešao na kultivaciju makhane.
Iako je odrastao na imanju, nije želeo da krene očevim stopama.
Godišnji profit - 400 dolara
"Kao poljoprivrednici uvek smo uzgajali pšenicu, sočivo i senf, ali smo na kraju izgubili mnogo novca", rekao je on i dodao:
"Mnogo puta poplave su nam uništile useve", kaže on.
Dok je bio na doktorskim studijama, došao je u kontakt sa naučnikom koji se bavio uzgojem makhane i odlučio je da eksperimentiše sa usevom na svojoj porodičnoj farmi.
"Rezultati su bili neverovatni. U prvoj godini ostvario sam profit od više od 400 dolara", kaže on.
Sada uzgaja ljiljane na skoro sedam hektara zemlje.
AP/Yirmiyan Arthur
"Ni u najluđim snovima nisam mislio da ću se baviti uzgojem lisičjeg oraha, jer je to bio radno intenzivan posao, koji su uglavnom obavljali ribari".
Promena useva je takođe otvorila mogućnosti da se zaposle i žene. Kumar sada zapošljava oko 200 lokalnih žena koje beru seme.
"Moj cilj je da obezbedim posao što većem broju farmera kako ne bi napustili poljoprivredu zbog neizvesnosti koja inače vlada u ovoj privrednoj grani", kaže on.
Kada će da padnu cene?
Inovacije nisu napravljene samo na terenu.
Pored toga što je jedan od vodećih kultivatora makhane, Madhubani Makhana je prerađuje za izvoz širom sveta.
Tradicionalno, kada se makhane uberu, peru se, peku i zatim udaraju alatom nalik malju kako bi se raspukle.
"Metoda je gruba, nehigijenska i rizična. Mukotrpna je, dugotrajna i često dovodi do povreda i opekotina", kaže Šambhu Prasad, osnivač i izvršni direktor Madhubani Makhane.
U partnerstvu sa NRCM-om, njegova kompanija je razvila mašinu koja peče i kida lisičje seme.
"Ovo nam je pomoglo da povećamo kvalitet i proizvodnju lisičjih orašastih plodova", kaže Prasad.
Tri mašine su ugrađene u njegovu novu fabriku u Madhubaniju, na severu Bihara.
Dok inovacije u poljoprivredi i preradi makhane povećavaju proizvodnju, Prasad ne misli da će to biti dovoljno za pad cena.
"S obzirom na rastuću globalnu potražnju za makhanom, biće neophodno značajno povećanje proizvodnje da bi se postiglo bilo kakvo značajno smanjenje cena", kaže on.
Vrativši se na svoju farmu, Dhirendra Kumar misli da će kultivacija makhane doneti dalekosežne promene.
"To je početak inovacija u Biharu kada je u pitanju berba orašastih plodova. To će promeniti pejzaž cele države", kaže on.
Preporuka za vas
Komentari (0)