Samarinovac- najveća fabrika hrane na otvorenom na jugu Srbije
Komentari30/06/2024
-21:45
Meštani Samarinovca kod Žitorađe među najvećim su proizvođačima povrća na jugu Srbije. Rod je bolji i kvalitetniji, a proizvodnja jeftinija, od pre nekoliko godina kada je na ova polja, na inicijativu mеštana, uz podršku opštine, i pomoć države, stigla i struja.
Sada su ovde, kažu, savremeni standardi u proizvodnji, pa iz ovog kraja ljudi skoro da ne odlaze. Ovo je, kažu, najveća fabrika hrane na otvorenom na jugu Srbije.
Na njivama u okolini Samarinovca godišnje se proizvede više od 20.000 tona različitog povrća, najviše paprike i lubenica.
Poljoprivrednik Dragan Pešić na površini od šest hektara gaji lubenice.
"Šest hektara površine, u proseku 40-50 tona po hektaru, oko 300 tona lubenice izbacim za godinu dana", priča on za Eurones Srbija.
Njegov kolega Ljubiša Tričković, osim lubenica gaji i paprike.
"Proizvodim bostan na tri hektara, plastenici i paprika na otvorenom oko hektar, znači, sve skupa oko četiri hektara", priča on.
U poljoprivrednoj proizvodnji uglavnom učestuju cela porodica. Na imanju Stefana Prokića rade njegova majka, otac, deda, ali i supruga. Sa njima je i ćerka od tri godine, koja se od malih nogu upoznaje sa poslom.
Decenijama je ovde proizvodnja povrća porodični posao. Otkako je na ova polja stigla i struja, sve je, kažu, lakše i bolje.
Struja mnogo znači
Poljoprivrednici kažu da im struja mnogo znači, da je sada proizvodnja jeftinija, a prinosi veći.
"I jeftinije i isplativije, veći su prinosi. Mnogo znači, sve je na dugme", priča poljoprivrednica Tanja Pešić.
Poljoprivrednici kažu da sada plaćaju struju dosta manje, da je bilo mučenje dok su koristili agregate.
"Ovako možete da uložite više, da pustite bolju prehranu i onda rod bude bolji i kvalitetniji. Ljudi su ostali ovde zbog te elektrifikacije, da toga nije bilo, ne bismo imali uslova za navodnjavanje, ne bismo mogli da postavimo plastenike ovde u polju koje je kilometar od asfalta", priča Stefan Prokić.
A bolji uslovi za poljoprivrednu proizvodnju bili su motiv da mladi ostanu na selu, da nastave da obrađuju dedovinu.
Agroidustrijska zona
"Sve susedne opštine su zainteresovane, tako da je neki plan da svih 2.000 hektara bude pod elektrifikacijom. Prevashodno je plan i zadatak lokalne samouprave izgradnja agroindustrijske zone, dovodjenje stranih ili domaćih investitora i plasman poljoprivrednih proizvoda na evropskom i svetskom tržištu, kaže Slađan Rakić, pomoćnik predsednika opštine Žitorađa za poljoprivredu.
Ova siromašna opština, kaže Rakić, godišnje izdvaja skoro desetinu budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj. Elektrifikacija je, do sada, sprovedena na oko 600 hektara.
Sa elektrifikacijom skočila je i cena zemljišta. Hektar zemlje sada ovde može da vredi kao kuća, pa meštani, u šali, kažu, da žive u SAN Marinovcu. Iz ovog kraja retko ko odlazi, a ovo je i selo sa najviše mladih u Toplici.
Komentari (0)