Igre 
Trampov ekonomski plan bi mogao potpuno da promeni svet: Uzor mu je predsednik koga je usmrtio anarhista pre 100 godina
Komentari20/07/2024
-18:00
Bivši predsednik Donald Tramp je, u pohodu ka drugom mandatu, pojasnio detalje svoje ekonomske politike u interjuu za Bloomberg, ali i preko izlaganja na Republikanskoj konvenciji u Milvokiju, a poruka upućena svetu je da bi pod njegovim vođstvom dosadašnju globalizaciju i relativno slobodnu trgovinu zamenile visoke tarife i okretanje Amerike samoj sebi.
Kroz intervju je nekoliko puta provukao ime Vilijama Mekinlija, koji je bio predsednik od 1897. do 1901. kada su mu dva metka u stomak jednog anarhiste prekratila život i drugi mandat, samo šest meseci nakon pobede na izborima. U svetlu atentata koji je Tramp u subotu preživeo, to poređenje dodatno dobija na težini.
Mekinlija je istorija donekle zaboravila iako je po mnogim parametrima bio veoma uspešan i popularan lider, dok je njegov uspeh, kojem se Tramp najviše divi, to što je uspeo da protekcionizmom kroz visoke trgovinske tarife popuni budžet i izbegne uvođenje federalnog poreza na prihode.
Sve se vrti oko Kine
Kina i SAD su dve najveće svetske ekonomije i može se reći da je njihova trgovina motor globalizacije i pored sve većih ograničenja. Prema podacima američke vlade za 2022. 7,5 odsto izvoza SAD ide u Kinu, a iz nje dolazi 16,5 ukupnog uvoza, dok je čak 32,4 odsto celog spoljnotrgovinskog deficita rezultat trgovine sa ovom azijskom silom.
Po procenama mnogih američkih ekonomista tarife iznad 60 odsto značile bi u suštini kraj američko-kineske trgovine, ali je Tramp negirao da bi išao preko 50 odsto upitan šta bi to značilo za "Epl", ali i kompanije koje proizvode čipove poput "Nvidije" i "Qualcomm-a".
"Ne mogu da verujem koliko ljudi ima negativno mišljenje o tarifama, a zapravo su pametni ljudi. One rade dve stvari: ekonomski, odlične su. I to je jako dobro za pregovore. Imao sam zemlje, koje su potencijalno bile izuzetno neprijateljske, koje su mi dolazile i govorile: 'Gospodine, molim vas, prestanite sa tarifama. Stanite’. Oni bi uradili sve", odgovorio je Tramp, dodavši da bi to bio i instrument kojim bi se izbeglo ulaženje u rat.
Administracija predsednika Džoa Bajdena zadržala je Trampove tarife, a u maju rešila i da ih podigne, kako bi se "zaštitili američki radnici i kompanije od nepravednih trgovinskih praksi Kine". Najavljena su, između ostalih, povećanja tarifa na čelik i aluminijum sa sa 0 i 7,5 na 25 odsto, na poluprovodnike sa 25 na 50 odsto do 2025. i na električna vozila sa 25 na 100 odsto.
profimedia
Povezane vesti
Ovi Bajdenovi potezi su, prema Trampu, dokaz da je bio u pravu tokom prvog mandata, a da su njegovi kritičari iz redova demokrata pogrešili kada je u pitanju pretnja koju Kina predstavlja za američku ekonomiju i bezbednost.
Tramp takođe želi da ojača međunarodni položaj Amerike nametanjem carine od 10 odsto na uvoz iz drugih zemalja, među kojima su saveznici iz EU. To je odgovor na to što se, po njemu, ne kupuje dovoljno američka roba.
"Evropska unija zvuči tako lepo. Volimo Škotsku i Nemačku. Volimo sva ova mesta. Ali kada pređete preko toga, oni nas nasilno tretiraju“, kaže Tramp pominjući nevoljnost Evrope da uvozi američke automobile i poljoprivredne proizvode kao ključne pokretače trgovinskog deficita SAD od više od 200 milijardi dolara.
Inače, za njega je ta statistika kritična i glavni je pokazatelj ekonomske pravednosti. To ilustruje i anegdota kako je jednom prilikom pitao bivšu Nemačku kancelarku Angelu Merkel koliko ima "fordova" i "ševroleta" na ulicama Minhena na šta je ona navodno odgovorila da ne veruje da ih ima mnogo. Sa druge strane, Tramp se priseća da su ulice bile prepune "mercedesa", "folksvagena" i drugin nemačkih marki.
profimedia
Tramp je, prema intervjuu za Bloomberg, spreman da ovaj "transakcionalni" pogled na svet, u kojem se odnosi zemalja gledaju kroz sklapanje povoljnih poslovnih dogovra, primeni jednako i na rivale i na saveznike. Zato nije spreman da obeća bezuslovnu podršku Tajvanu koliko god se protivio Pekingu.
"Tajvan nam je uzeo biznis sa proizvdnjom čipova. Mislim, koliko smo mi glupi? Uzeli su nam kompletan biznis sa čipovima. Izuzetno su bogati", rekao je on i naglasio koliko bilo nepraktično intervenisati na malom ostrvu blizu kineske obale, a na drugom kraju sveta od Amerike.
Situacija sa društvenim mrežama je nešto komplikovanija što se najbolje vidi u njegovom odnosu prema kineskom TikToku. Tramp je odoleo da se pridruži baražu poziva za zabranu ove platforme sa obe strane političkog spektra. Kada se u februaru direktore najvećih društvenih mreža senatori "rešetali" veoma neprijatnim pitanjima u vezi sa uticajem na samoubistva i vršnjačko nasilje među omladinom, republikanac je rekao da ne želi da oni "uništavaju naše mlade".
Tanjug/AP Photo/Manuel Balce Ceneta
Povezane vesti
Međutim, on brani ulogu tih kompanija kao "brane" protiv kineske dominacije u tom sektoru, pa se protivi oštrim merama, koje bi mogle da ih unište. Izuzetak favorizovanju domaćih kompanija je TikTok, koji ne bi hteo da zabrani jer je konkurencija drugim gigantima, koji su suspendovali njegove naloge zbog navodne uloge u nasilnim demonstracijama 6. januara 2021.
Odnos sa Kinom presudno je uticao i na Trampov stav o kriptovalutama, pa je bitkoin ranije nazivao prevarom i "katastrofom koja samo čeka da se desi". Sada smatra da bi i ta i druge slične valute trebalo da se generišu u Americi jer će u suprotnom Kina zavladati tim poljem.
Raskid sa tradicionalnom republikanskom politikom Regana i Buša
Odabir senatora iz Ohaja Džejmsa Dejvida Vensa (39) za potpredsedničkog kandidata još više je učvrsti prelazak Republikanske stranke sa kombinacije konzervativizma i slobodnog tržišta iz doba Ronalda Regana i Džordža Buša na ideologiju koja se često u medijima naziva ekonomski populizam.
Povezane vesti
U slučaju njihove pobede u novembru, nova ekonomska politika uticala bi na sve, od globalne trgovine do korporativnih poreza, što, kako piše Financial Times ima uznemirujući efekat na američki poslovni svet i saveznike.
U tekstu se ističe da se Trampov "prezir prema globalnoj trgovini" pojačao otkako je napustio Belu kuću, a tu ideologiju deli i Vens.
To bi po mišljenju nekih analitičara moglo da rasplamsa tenzije sa evropskim i azijskim saveznicima, a možda čak i sa Kanadom. Tramp takođe želi slabiji dolar kako bi ojačao izvoz, što bi moglo da izazove probleme sa trgovinskim partnerima koji bi došli u iskušenje da uzvrate slabljenjem svojih valuta.
Tokom svog mandata Tramp je vodio trgovinske bitke, ali i sklapao brojne bilateralne dogovore. Takođe je subvencionisao sektore koji bi se našli na udaru kontratarifa, poput ratara.
Bilo je podela čak i unutar Trampove administracije oko toga koliko daleko treba ići u pogledu carina, kao i otpora nekih republikanaca na Kapitol Hilu.
Ovaj put, Republikanska stranka je mnogo više usklađena sa Trampovim antiglobalističkim stavovima o međunarodnoj trgovini, a istovremeno je prihvatila njegove planove za suzbijanje imigracije. Kombinacija te dve politike, kako piše Financial Times, uliva strah kompanijama da će izgubiti strano tržište, kao i jeftinu imigrantsku radnu snagu.
Tanjug AP/Paul Sancya
"Glavni cilj posleratnog američkog poretka globalizacije uključivao je sve više oslanjanje na jeftiniju radnu snagu. Pitanje trgovine i pitanje imigracije su dve strane istog novčića“, rekao je Vens za New York Times ranije ove godine, savršeno opisavši suštinu potpunog zaokreta u američkoj politici koji bi mogao da nastupi od 2025.
Vens "opleo" po Volstritu i elitama
U govoru na konvenciji u Milivokiju, kojim je formalno prihvatio nominaciju za potpredsednika, Vens je prvo hvalio zemlju u kojoj je "dečak iz radničke klase rođen daleko od dvorana moći“ mogao da se podigne na najviše nivoe politike, jer je obećao nepokolebljivu lojalnost bivšem predsedniku. Naravno, mislio je na svoje skromno poreklo iz "brđanske" porodice i vrtoglav poslovni i politički uspeh koji je ostvario.
Tanjug AP/Stefan Jeremiah, File
On se u velikoj meri oslanjao na svoje siromašno detinjstvo kako bi "opleo" po Volstritu i elitama, prikazujući Trampov MAGA pokret kao branioca američkog radnika. Ovako je spelovao glasače u državama industrijalizovanog Srednjeg zapada, koje inače često menjaju stranu između demokrata i republikanaca.
"Završili smo, dame i gospodo, sa opsluživanjem Volstrita. Mi ćemo se posvetiti radnom čoveku. Završili smo sa uvozom strane radne snage, borićemo se za američke građane i njihova dobra radna mesta i njihove dobre plate. Potreban nam je lider koji nije u džepu velikog biznisa, ali odgovara radnom čoveku, kako u sindikatu tako van njega, lider koji se neće prodati multinacionalnim korporacijama, već će se zalagati za američke industrije“, rekao je on.
AP Photo/Jeff Dean
Ovako je Vens povezao priču o trgovini, globalizmu i tarifama sa stubom domaće ekonomske politike i imigracijom.
"Protekcionizam na steroidima"
Finansijski ekspert Lorens Mekdonald procenio je u izjavi za New York Post da je u poslednjih 30 godina Amerika izgubila oko pet miliona radnih mesta upravo zbog slobodne trgovine i globalizacije. Ta politika je, kako kaže dobro uticala na snagu dolara i velike korporacije, posebno u IT sektoru, ali je osiromašila druge radnike, posebno zbog deindustrijalizacije Srednjeg zapada.
On očekuje da će Vens podstaći Trampa da zvaničnika u njegovoj bivšoj administraciji Roberta Lajtajzera postavi za ministra finansija. Kako kaže, usledicla bi politika slabog dolara, osmišljena da vrati radna mesta u "Pojas rđe", kako se nazivaju deindustrijalizovani delovi Amerike. Protekcionizam bi, po Mekdonaldu, bio "na steroidima", što bi bila osnova za dobijanje glasova u tim delovima SAD.
Komentari (0)