Otimanje od budućih generacija: Svet statistički već u avgustu potrošio sve resurse za 2023. godinu

Komentari

Autor: Euronews

02/08/2023

20:35

Otimanje od budućih generacija: Svet statistički već u avgustu potrošio sve resurse za 2023. godinu

Tanjug/AP/Martin Meissner - Copyright Tanjug/AP/Martin Meissner

veličina teksta

Aa Aa

Čovečanstvo je u 2023. za manje od osam meseci potrošilo kompletan godišnji budžet resursa, dok je Srbija trošila i više od svetskog proseka, pokazala su najnovija istraživanja. Već drugog dana avgusta planeta je ušla u ekološki dug, što znači da ćemo do kraja godine živeti na račun budućih generacija. Drugim rečima, na ovogodišnji Svetski dan ekološkog duga potrošili smo sve resurse koje planeta može da regeneriše za jednu godinu.

Međutim, kada bi ceo svet živeo kako žive stanovnici Srbije, Dan ekološkog duga bio bi obeležen još ranije - 8. jula, kažu iz organizacije "Global Footprint Network" koja izvodi godišnje procene.

"Konstantno prekoračivanje duga vodi ka simptomima, kao što su neobični toplotni talasi, šumski požari, suše i poplave koji dovode u rizik proizvodnju hrane", kaže za Euronews Stiven Tebe, izvršni direktor te organizacije.

Prvi Svetski dan ekološkog duga bio je 25. decembar 1971, ali je sada došao gotovo četiri meseca ranije. S vedrije strane, godišnji budžet nam je ove godine potrajao pet dana duže nego u 2022. što daje nadu da bi trend mogao da se uspori. Ipak, potrebne su korenite promene, koje bi zaustavile čovečanstvo u tome da potroši resurse za dve planete na svakih 12 meseci.

Kako se računa Dan ekološkog duga

Svetski dan ekološkog duga računa se na osnovu podataka Ujednijenih nacija za ekološki otisak svake od zemalja, koji meri potražnju za resursima, uključujući potrošnju i emisiju, kao i "biokapacitet" planete, odnosno sposobnost Zemlje da proizvodi obnovljive resurse i apsorbuje otpad.

Prema podacima organizacije "Global Footprint Network", na ovakve rezultate najviše je uticalo globalno zagrevanje izazvano velikim količinama ugljen dioksida u atmosferi, usled sagorevanja fosilnih goriva. Kada bi se svetske emisije tog gasa umanjile za 43 procenta do kraja ove decenije, Dan ekološkog duga mogao bi da se odgodi za 19 dana godišnje, sve do 2030. godine.

Koje zemlje troše najviše resursa?

Neke zemlje troše resurse brže od drugih. Ako bi svi na planeti živeli kao Amerikanci, Dan ekološkog duga padao bi na 13. mart. Za Belgiju bi to bio 26. mart, Francusku 5. maj, a Španiju 12. maj.

Najgori ekološki otisak imaju Katar i Luksemburg, koji su resurse potrošili 10. odnosno 14. februara.

S druge strane, ako bi svi živeli kao stanovnici Indije, više ne bi bilo Dana ekološkog duga, budući da ta zemlja troši samo 0,8 procenata resursa godišnje.

Kako se može pomeriti Dan ekološkog duga?

Iz organizacije kažu da bi povećanje udela energetskih izvora sa niskom emisijom ugljendioksida u svetu, sa 39 na 75 procenata, moglo da pomeri datum za 26 dana. Ukoliko bi se prepolovilo bacanje hrane, dobili bismo 13 dana, a pošumljavanjem 350 miliona hektara tla, dalo bi nam osam dana.

Države bi mogle da doprinesu stvaranjem uslova za takozvane 15-minutne gradove, mesta za život u kojima do svih lokacija na koje svakodnevno idu, ljudi mogu da stignu peške ii biciklom. Na pomeranje Dana ekološkog duga za čak 11 dana, uticalo bi skraćenje radne nedelje na četiri dana. I "zeleni" prevoz bio bi od velikog značaja, budući da bi, ukoliko bi trećina svih kilometara pređenih automobilom bila zamenjena javnim prevozom, pešačenjem ili vožnjom bicikla, datum bi bio obeležavan 13 dana kasnije.