Igre 
Oluje koje nose krovove, grad od 19 centimetara i toplotni rekordi: Da li su vremenski ekstremi postali nova normalnost
Komentari26/07/2023
-17:53
Ekstremni vremenski događaji poput toplotnih talasa, obilnih padavina, oluja i suša, postaju sve češći i intenzivniji u mnogim delovima sveta kao rezultat klimatskih promena, a novo istraživanje grupe naučnika pokazalo je da su temperature ovog meseca najviše u proteklih 120.000 godina i verovatno u istoriji civilizacije.
Prethodni period u regionu, ali i u Srbiji, obeležilo je snažno olujno nevreme koje je čupalo drveće, nosilo krovove i za sobom ostavilo ogromnu štetu, ali i žrtve. Istovremeno, širom Evrope zabeleženi su toplotni talasi, a bukte i požari koji su zahvatili delove Grčke, Italije, Hrvatske, Turske..
Trenutni ekstremi kojima svedočimo, predstavljaju prve ozbiljnije oblike klimatskih promena koji bi mogli postati naša nova realnost. Do rekordnih temperatura izmerenih ovog meseca, nikada ne bi došlo da nije bilo klimatskih promena, tvrde stručnjaci u novoj studiji World Weather Attribution.
Vodeća autorka studije Marijam Zakaraja, toplotne talase širom Evrope i Severne Amerike smatra "praktično nemogućim" bez povećanja visokih temperatura od sredine 19. veka. Statistički gledano, kaže da je jedino do toplotnog talasa u Kini moglo doći i bez globalnog zagrevanja. Hoćemo li morati da naučimo da živimo drugačije?
"Moraćemo da se prilagodimo"
Svet se zagrejao za 1,2 stepena Celzijusa od pojave sagorevanja u industrijskim razmerama, tako da toplotni talasi više "nisu retki u današnjoj klimi, a uloga klimatskih promena je apsolutno ogromna", rekla je klimatska naučnica Frederika Oto koja je takođe učestovala u istraživanju, prenosi Euronews.
Vrućina u Španiji, Italiji, Grčkoj i nekim balkanskim državama verovatno će se ponavljati svake decenije u trenutnoj klimi, navodi se u studiji. Takođe, predviđa se da će se posebno intenzivni toplotni talasi koji su zahvatili Sjedinjene Države, verovatno dešavati jednom u 15 godina.
Klima čak ni na ovom nivou još uvek nije stabilizovana, a ako se zagreje za još nekoliko desetina stepeni, ovomesečne vrućine će postati još češće, navela je Oto koja je na svom Tviter nalogu napisala i da "moramo da se prilagodimo i prestanemo da stvaramo još goru situaciju".
Povezane vesti
Studija ne tvrdi da su klimatske promene izazvane ljudima jedini uzrok toplotnih talasa u Evropi i Severnoj Americi, ali je to bio jedan od neophodnih faktora za nastanak ovakve situacije, pošto prirodni uzroci i slučajnosti ne mogu da dovedu do ovoga.
Oto je rekla da toplotni talasi ubijaju ljude, ali i da povređuju i uništavaju sredstva za obezbeđivanje osnovnih životnih potreba onih najugroženijih.
"Ovo je postao novi trend, ali se već u prošlosti uvidelo povećanje broja dana sa temperaturama iznad proseka. Broj letnjih dana je povećan, leta su toplija, ali i proleća i jeseni. U budućoj klimi nas očekuje još veće povećanje, koje će zavisiti od naših akcija", rekla je za Euronews Srbija saradnica u nastavi na Fizičkom fakultetu Irida Lazić.
Lazić dodaje kako su promene u temperaturi sa sobom donele mnogo stvari, poput ekstremnih događaja kao što su snažne padavine, superćelijske oluje, a da našim područjima možemo očekivati i tornado.
"Nije ništa čudno da se u Evropi pojavi tornado, pojavljivale su se kod nas nekad i trombe i pijavice ali će to postati sve intenzivnije. Moramo da se prilagodimo ovoj novoj klimi i da pazimo i ublažavamo ove klimatske promene koje su svakako nepovratne. Ne možemo klimu vratiti unazad, ali moramo da pazimo da ne dođemo u još goru situaciju od trenutne", rekla je Lazić.
Ekstremni događaji sve češći i intenzivniji
Lazić navodi da su naučnici godinama deset unazad ukazivali na to da nije problem samo to što je planeta postala toplija za jedan stepen, nego upravo ekstremni događaji. Dodaje da je njih bilo i u prošlosti, ali da su sada češći i intenzivniji.
S obzirom na klimatske promene, ali i ekstrema koji bi u budućnosti mogli postati normalnost, izgleda da će, između ostalog, morati da dođe do prilagođavanja u načinu gradnje, ali i izbora ratarskih kultura. S tim u vezi, Lazić kaže da je najbitnija saradnja naučnih institucija.
Povezane vesti
"Bitno je da se pitaju oni koji su najstručniji za to. Treba se prilagoditi klimatskim promenama i treba gajiti kulture koje su manje osetljive na njih. Takođe, potrebno je voditi računa i na pojavu mraza", rekla je Lazić.
Dodaje da trenutno svedočimo tome da nam vegetacioni period počinje ranije, jeseni traju duže i da je sve toplije, što ima svojih posledica.
"Dešava se situacija da moramo paziti na to da li su plodovi osetljivi na pojavu grada. Kod ovakvih nepogoda jedini način da se spasi poljoprivredna kultura jeste da se, na primer, naprave protivgradne mreže koje bi zaštitile useve. Međutim, nekad ni to nije dovoljno kada grad bude dosta krupan, kao recimo sada u Čačku i Valjevu", ističe Lazić.
profimedia
Povezane vesti
Kaže da je šteta nekada nepovratna i da nema pomoći oko tih stvari.
"Neki put čak ni protivgradna odbrana raketama kojima je pokušana da se spreči šteta nije dovoljna. Neki put kod takvih nepogoda je to nemoguće učiniti jer je toliko snažna. Nažalost, činjenica je da nepogode ponekad imaju snagu atomske bombe, a to je gotovo nemoguće sprečiti", navodi Lazić.
Komentarišući oluju koja je nosila krovove, Lazić ocenjuje da je najbitnije obezbediti krov tako da nema nikakvog načina da vazduh uđe, jer tako dolazi do njegovog podizanja. Mada, dodaje da je ponekad kod ovako jakih nepogoda nemoguće sprečiti štetu.
"Ukoliko padne velika količina krupnog grada, crep jednostavno strada, ne može se tu preterano filozofirati oko načina ako sada već imamo određenu formu i način gradnje", kaže Lazić.
Posledice klimatskih promena sve vidljivije
Borba sa požarima koji besne i dalje se nastavlja, a zahvatili su Grčku, Italiju, Francusku, Portugal, Hrvatsku, Tursku, Alžir, i Tunis.
Prema izveštajima, 40 ljudi je do sada izgubilo živote, od čega najviše u Alžiru. Zbog jakih vetrova i visokih temperatura požari se i dalje šire, ali su u pojedinim mestima uspešno ugašeni.
profimedia
Pored požara, područje Evrope takođe je zahvatila i snažna superćelijska oluja. Na udaru su posebno bile Italija, Hrvatska, Slovenija, Austrija, Bosna i Hercegovina i Srbija.
Takođe, u Italiji je pao grad od 19 centimetara u Acano Dečimonu, čime je oboren rekord uspostavljen prie samo pet dana kada je na području ove zemlje zabeležen grad od 16 centimetara.
Prilikom snažnih olujnih nevremena, više osoba izgubilo je život, a bilo je i povređenih. Štetu su pretrpele kuće, zgrade, automobili, elektroenergetski objekti i mnoga poljoprivredna imanja.
Osim superćelijske oluja i požara, Evropu nisu zaobišli ni toplotni talasi. Na primer, zbog vrućine u Italiji bio je zabeležen nagli porast hitnih slučajeva u bolnicama širom ove zemlje, u Napulju je bilo najviše pregleda od panedemije kovida.
Preporuka za vas
Komentari (0)