Alarmantni podaci sa Antarktika: Kontinentu nedostaje količina leda veličine Argentine

Komentari

Autor: CNN

30/07/2023

16:48

Alarmantni podaci sa Antarktika: Kontinentu nedostaje količina leda veličine Argentine - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Dok se severna hemisfera bori sa rekordnim letnjim toplotnim talasom, mnogo južnije, u dubinama zime, pada još jedan zabrinjavajući klimatski rekord. Morski led na Antarktiku pao je na neviđeno niske nivoe za ovo doba godine, piše CNN.

Svake godine, antarktički morski led se smanjuje na najniže nivoe krajem februara, tokom leta na kontinentu. Taj led se zatim ponovo nakuplja tokom zime. Međutim, ove godine naučnici su primetili nešto drugačije.

Morski led se nije vratio ni blizu očekivanog nivoa. Zapravo, na najnižem je nivou za ovo doba godine od kada su počela merenja pre 45 godina. Led je oko 1,6 miliona kvadratnih kilometara ispod prethodnog zimskog rekorda postavljenog 2022. godine, prema podacima Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu (NSIDC).

Sredinom jula, morski led na Antarktiku bio je 2,6 miliona kvadratnih kilometara ispod proseka od 1981. do 2010. godine. To je područje skoro jednako veliko kao Argentina ili kombinovana područja Teksasa, Kalifornije, Novog Meksika, Arizone, Nevade, Jute i Kolorada.

"Igra se promenila"

Neki naučnici su ovaj fenomen opisali kao izuzetan – nešto što je tako retko, velika je verovatnoća da se dešava samo jednom u milionima godina.

Ali, Ted Skambos, sa Univerziteta Kolorado Bolder, rekao je da ovi termini možda neće biti od pomoći.

"Igra se promenila. Nema smisla govoriti o izgledima da se to dogodi onako kakav je sistem nekada bio, to nam jasno govori da se sistem promenio" rekao je za CNN. Naučnici se sada trude da otkriju zašto.

Antarktik je udaljen, složen kontinent. Za razliku od Arktika, gde se morski led konstantno spušta kako se klimatska kriza ubrzava, morski led na Antarktiku se pomerio sa rekordno visokih na rekordno niske u poslednjih nekoliko decenija, što otežava naučnicima da shvate kako reaguje na globalno zagrevanje.

Ali od 2016. godine, naučnici su počeli da primećuju strm opadajući trend. Dok prirodna klimatska varijabilnost utiče na morski led, mnogi naučnici kažu da klimatske promene mogu biti glavni pokretač leda koji nestaje.

"Sistem Antarktika je uvek bio veoma promenljiv. Ovaj (trenutni) nivo varijacija je, međutim, toliko ekstreman da se nešto radikalno promenilo u protekle dve godine, ali posebno ove godine, u odnosu na sve prethodne godine unazad najmanje 45 godina", rekao je Skambos.

Nekoliko faktora utiče na gubitak morskog leda, rekao je Skambos, uključujući snagu zapadnih vetrova oko Antarktika.

Drugi su oprezniji.

"To je veliko odstupanje od proseka, ali znamo da antarktički morski led pokazuje veliku varijabilnost iz godine u godinu", rekla je za CNN Džulijen Strov, viši naučnik u Nacionalnom centru za podatke o snegu i ledu, dodajući da je "prerano reći da li je ovo novo normalno ili ne".

Kaskadni efekti

Morski led igra vitalnu ulogu. Iako ne utiče direktno na porast nivoa mora, pošto već pluta u okeanu, ima indirektne efekte. Njegov nestanak ostavlja obalne ledene pokrivače i glečere izložene talasima i toplim okeanskim vodama, što ih čini ranjivijim na topljenje i lomljenje.

Nedostatak morskog leda takođe može imati značajan uticaj na divlje životinje, uključujući kril kojim se hrane mnogi kitovi u regionu, i pingvine i foke koji se oslanjaju na morski led za ishranu i odmor.

U širem smislu, morski led na Antarktiku doprinosi regulaciji temperature planete, što znači da bi njegov nestanak mogao imati kaskadne efekte daleko izvan kontinenta.

Delovi Antarktika već neko vreme primećuju alarmantne promene. Antarktičko poluostrvo, vretenasti lanac ledenih planina koji štrči sa zapadne strane kontinenta, jedno je od najbrže zagrejanih mesta na južnoj hemisferi.

Prošle godine, naučnici su rekli da ogromni glečer na Zapadnom Antarktiku – takođe poznat kao "Glečer Sudnjeg dana" – "visi o koncu" dok se planeta zagreva.

Naučnici su procenili da bi globalni porast nivoa mora mogao da se poveća za oko 10 stopa ako se ovaj gglečer potpuno sruši, razarajući priobalne zajednice širom sveta.