Tramp u izbornu trku uskače sa teretom: Mogle bi da ga "sapletu" kontroverzne odluke, a na putu mu stoje jaki kandidati
Komentari16/11/2022
-19:30
Senka upada na Kapitol, pravni problemi i jaki protivkandidati samo su neki od razloga zbog kojih će put Donalda Trampa do predsedničke nominacije biti popločan preprekama. Samo nedelju dana nakon međuizbora na kojima je Republikanska stranka ostvarila lošiji rezultat od očekivanog, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država zvanično je objavio da će i treći put ući u trku za Belu kuću. Zapadni mediji, međutim, ne polažu velike nade u njegov uspeh i tvrde da je "Trampovo vreme isteklo".
"Da bih Ameriku ponovo učinio velikom i slavnom, večeras objavljujem svoju kandidaturu za predsednika SAD. Kandidujem se jer verujem da svet još nije video pravu veličanstvenost ove nacije. Ponovo ćemo staviti Ameriku na prvo mesto", rekao je Tramp okupljenim pristalicama na Floridi.
Tramp se u govoru, koji je trajao više od sat vremena, uglavnom hvalio rezultatima postignutim tokom svog predsedničkog mandata i kritikovao dvogodišnju vladavinu demokrate Džoa Bajdena. Nije se, međutim, osvrtao na probleme koji bi mogli da budu i ključni za njegov budući uspeh. Kako piše BBC, prećutao je pogrešne odluke koje je donosio tokom pandemije koronavirusa, a potpuno je ignorisao i višemesečno poricanje rezultata prošlih predsedničkih izbora, što je na kraju rezultiralo i upadom njegovih pristalica u Kapitol 6. januara 2021. godine.
Kontroverzni političar pokušao je da odbrani lošiji rezultat Republikanske stranke na prošlonedeljnim izborima i svoju podršku kandidatima koji su zapravo izgubili. Republikanci, podsetimo, jesu na putu da osvoje tesnu većinu u Predstavničkom domu američkog Kongresa, ali se očekivani "crveni talas" nije desio, pa su tako demokrate "odbranile" Senat.
Ovi izbori su pokazali i još jednu važnu stvar. Tramp u svojoj Republikanskoj stranci ima ozbiljne rivale, među kojima su oni koji bi ozbiljno mogli da mu pomrse konce. Verovatno najvažniji od njih jeste guverner Floride Ron Desantis, koji, iako se još nije zvanično kandidovao, u anketama već ugrožava Trampovu poziciju.
"Mislim da je njegovo vreme isteklo. To vam je kao sa Borisom Džonsonom u Britaniji, ti ljudi funkcionišu samo kada pobeđuju. A ako ne izgledate kao pobednik onda ljudi počnu da se osipaju od njih. Biće i dalje velike podrške za Donalda Trampa, nema sumnje, ali ne mislim da će to za njega biti dovoljno da nužno čak osvoji i nominaciju kao republikanski kandidat za predsednika 2024. godine i ne mislim da će pobediti", rekao je za Euronews urednik svetskog servisa BBC Džon Simpson.
Šta bi sve moglo da zakoči Trampa?
Iako njegova objava kandidature nije iznenađenje, ona jeste neobična s obzirom na to da je izuzetno redak slučaj da se jedan političar ponovo kandiduje nakon što je jednom već poražen na predsedničkim izborima. Tramp je, podsetimo, u novembru 2020. izgubio u predsedničkoj trci od Džoa Bajdena, ali je rezultate tog glasanja nastavio da osporava mesecima kasnije.
Da bi se, međutim, ponovo našao "oči u oči" sa demokratskim kandidatom, možda i sa samim Bajdenom, moraće da dobije dozvolu svojih republikanaca. A na putu do republikanske predsedničke nominacije stoji nekoliko barijera.
Kako piše BBC, tu je pre svega teret prošlosti. Pre šest godina, Tramp nije imao istoriju obavljanja neke političke dužnosti, tako da su glasači praktično mogli da polažu nade u njega. Mogao je da daje obećanja, a kritičari nisu mogli da ukazuju na neuspehe iz prošlosti.
To sada nije slučaj. Tramp jeste imao značajna politička dostignuća tokom mandata, poput smanjivanja poreza i reforme pravouđa, ali je imao i neke neuspehe, pa će republikanci verovatno pamtiti njegovu nemogućnost da poništi demokratske reforme zdravstva.
I ne samo da će Tramp morati da brani svoje postupke tokom samog mandata, moraće da brani i način na koji je sa te funkcije i otišao i svoju ulogu u upadu u Kapitol. Upravo su prošlonedeljni izbori pokazali da događaji od 6. januara 2021. godine utiču na ponašanje birača, pa su brojni republikanski kandidati koje je podržao upravo Tramp i poraženi.
Tramp bi svoju predsedničku kandidaturu mogao da iskoristi kako bi pokazao da je izložen sve većem broju krivičnih i građanih istraga zbog "politike osvete protivnika". On se trenutno suočava sa istragom o mešanju u izbore u Džordžiji i istragom koja se tuče prevare u njegovom poslovnom carstvu u Njujorku, ali i još nekim optužbama koje bi zasigurno, barem privremeno, mogle da poremete kampanju.
Još jedan faktor koji bi mogao da utiče jeste i pad popularnosti, a ankete pokazuju da Tramp zaostaje za Ronom Desantisom u međusobnom nadetanju za glasove republikanskih birača u Ajovi i Nju Hempširu. Te dve države glasaju vrlo rano u republikanskim predizborima.
Jaki rivali
Pre šest godina na republikanskim predizborima Tramp se suočio sa guvernerom Floride koji je smatran glavnim favoritom. Ipak, Džeb Buš nije ostvario očekivani uspeh. Republikanski birači nisu delili Bušove stavove o imigraciji i obrazovanju, a pokazalo se i da prezime Buš više nema uticaj unutar stranke kao pre, piše BBC.
Ako Tramp želi nominaciju 2024. godine, možda će ponovo morati da pobedi guvernera Floride. Međutim, za razliku od Buša, Ron Desantis je prošle nedelje uverljivo pobedio, što sugeriše da ima veliku podršku glavnih pristalica stranke.
Desantis se još nije dokazao na nacionalnoj političkoj sceni, a zasad nije ni sigurno da li će se uključiti u predsedničku trku, ali on bi zasigurno mogao da bude izbor republikanaca koji ne žele da daju još jednu šansu Trampu, pa će se stoga okupiti oko jednog kandidata kako bi smanjili Trampove šanse.
Teri Burl je bila prva članica "Žene za Trampa". Kao predsednica svog lokalnog ogranka Republikanske stranke u Viskonsinu vodila je dva puta energičnu kampanju za njegov izbor. U vreme kada je on otišao sa funkcije, Burl ga je nazvala "najvećim predsednikom od Ronalda Regana, možda čak i boljim". Ali, sada baš i nije takvog mišljenja.
"Podržaću onoga kog republikanci izaberu da se kandiduje 2024. To je sigurno. Ali želim da prođu kroz predizbore i nadam se da to neće biti Tramp. On sada ima previše tereta. Potrebna nam je nova krv jer je očigledno da on više ne može da obavi posao, a da ne naljuti ljude. Njegovo ponašanje se nije promenilo", rekla je ona za Gardijan.
Anketa YouGov u danima neposredno nakon međuizbora dala je Desanisu sedam poena prednosti u odnosu na Trampa među republikanskim primarnim glasačima, uključujući nezavisne. To je veliki pomak u odnosu na mesec dana pre izbora kada je Tramp imao deset poena prednosti. Međutim, među "čvrstim republikancima", Tramp zadržava malu prednost.
A u trku bi mogao da uđe i Majk Pens koji je četiri godine bio lojalan Trampov zamenik, sve dok prošlogodišnji nemiri na Kapitolu nisu rasturili njihovu vezu. Njih dvojica od tada "drže distancu", a Pens je ove godine podržao nekoliko republikanskih kandidata, uključujući kandidata za guvernera Džordžije Brajana Kempa, čijeg je protivkandidata podržao Tramp. Ipak, bivši potpredsednik nikada nije direktno kritikovao svog nekadašnjeg šefa.
Kao potencijalni kandidat pominje se i Majk Pompeo, državni sekretar u Trampovoj administraciji. Igrao je glavnu ulogu u spoljnoplitičkim poduhvatima SAD - od pomanja u planiranju Trampovih samita sa severnokorejskim liderom Kimom Džongom Unom, do pomaganja u preokretu u politici prema Izraelu. Međutim, i on se takođe suočavao sa kontroverzama, uključujući i sukobe sa novinarima.
Kao moguća kandidatkinja pominje se i Liz Čejni, ćerka nekadašnjeg potpredsednika Dika Čejnija, koja je nekada bila zvezda u usponu u Republikanskoj stranci. Ipak, na njenu popularnost unutar stranke uticalo je to što je više puta kritikovala Trampa, a zatim i glasala za njegov opoziv zbog njegove uloge u nemirima na Kapitolu.
Kandidat za republikansku nominaciju za predsednika mogla bi da bude i Niki Hejli, ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama u vreme Trampove administracije.
Komentari (0)