Igre 
Uprkos očekivanjima, republikanci podbacili: Zašto se u SAD nije desio "crveni talas"?
Komentari10/11/2022
-11:36
U Sjedinjenim Amričkim Državama nije bilo crvenog talasa. Iako su republikanci i dalje na putu da preuzmu većinu u Predstavničkom domu američkog Kongresa, njihov rezultat daleko je od očekivanog. Glasanje na međuizborima donelo je aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu olakšanje, ali i razloge za zabrinutost nekadašnjem "vlasniku" Bele kuće Donaldu Trampu.
Mnogi analitičari su uoči izbora očekivali izuzetan uspeh republikanaca i predviđali da će oni zauzeti Predstavnički dom, a možda i Senat. Stvari trenutno stoje tako da će Dom verovatno zaista i pasti u njihove ruke, ali uz vrlo tesnu većinu. Sa druge strane, kontrola nad Senatom i dalje je prilično neizvesna, a odgovor na pitanje čija će strana prevagnuti mogao bi da visi u vazduhu sve do decembra kada će u drugom krugu izbora u Džordžiji to i biti odlučeno.
Sa inflacijom od oko osam odsto i lošim rejtingom demokratskog predsednika, republikanci su se ponadali da će napraviti veliki napredak u ponovnom preuzimanju Kongresa. A umesto "crvenog talasa" (boja koja označava republikance), demokrate su nadmašile očekivanja, iznendivši čak i neke među sopstvenim redovima. Zašto je to baš tako?
Nije sve u ekonomiji
Inflacija i ekonomija, koje su se našle na samom vrhu zabrinutosti među biračima, nisu bile toliko štetne za demokrate koliko su mnogi strahovali. Analitičari navode da to može da odražava činjenicu da je ekonomija, iako usporava, ostala relativno zdrava. Iako troškovi života rastu, nezasposlenost je i dalje niska.
"Ljudi ne vole ekonomiju, ali nisu otpušteni, tako da su druga pitanja poput abortusa, imigracije, domonirale umesto toga u poslednjim nedeljama kampanje", rekao je za BBC Kris Džekson, viši potpredsednik kompanije Ipsos.
AP/Phil Holm
Zabrinutost oko ekonomije takođe odražava polarizaciju zemlje. Iako su stavovi demokrata "pomračeni" ove godine, oni i dalje ostaju pozitivniji od republikanaca i nezavisnih, rangirajući takve ekonomske probleme iza drugih pitanja, kao što su klimatske promene, rasizam i abortus.
"Ono što možemo da kažemo je da republikanci u ovom izbornom ciklusu, a posebno Trampovi republikanci, nisu mogli da idu sa svog puta i puste da stvari poput inflacije ili ekonomije dominiraju diskusijom, što bi verovatno dovelo republikance do većih dobitaka. Republikanci su u suštini dali demokratama nešto na čemu mogu da vode kampanju osim pitanja na kojima su gubili, a to je ekonomija", rekao je Džekson.
Povezane vesti
Demokratska baza mladih
Prvi podaci o glasanju sugerišu da je izlaznost na međuizborima bila istorijski visoka u mnogim delovima zemlje, što se delimično pripisuje demokratskoj bazi koju su vodili mladi ljudi i koja je, između ostalog, bila motivisana i pitanjima kao što su reproduktivna prava.
"Glasači generacije Z zaista su izašli. Da Vrhovni sud nije poništio presudu Rou protiv Vejda još u junu, demokrate ne bi imale to da podstaknu glasače. To je zapravo pomoglo demokratama da suzbiju taj crveni talas", rekao je Džon Tejlor, profesor političkih nauka na Univerzitetu Teksas-San Antonio.
Među mladima koji su se osećali prinuđenima da izađu na glasanje u utorak bio je Džek Pribl, devetnaestogodišnji student koji je rekao da se plaši da bi ukidanje ustavnog prava na abortus moglo da dovede u pitanje i druga prava.
"Ja sam gej i odluka o abortusu ukazuje na to koliko američka politika postaje represivna", rekao je on.
Neki republikanci su, sa druge strane, eksplicitno rekli da je neuspeh njihove stranke u nedovoljnom broju izašlih glasača.
"Republikanci i nezavisni su ostali kod kuće. Ne žalite se na rezultate ako niste pokušali da uradite svoj deo posla", napisala je Mejra Flores, republikanska predstavnica u Teksasu.
Ponekad nije dobro predviđati
Istorijski gledno, stranka sadašnjeg predsednika, u ovom slučaju Demokratska partija, pretrpi udarce na međuizborima. Podaci sa Kalifornijskoh univerziteta u Santa Barbari sugerišu da je predsednička stranka u proseku izgubila 28 mesta u Predstavničkom domu i četiri mesta u Senatu na svakim međuizborima u periodu od 1934. do 2018. godine.
Tanjug/Kristopher Radder/The Brattleboro Reformer via AP
Džastin Bušler, profesor političkih nauka na Univerzitetu Kejs Vestern Reserv u Ohaju, rekao je da su prethodni rezultati možda stvorili "porazumevano" i "osnovno" očekivanje da će pobeda republikanaca biti veća nego što je zapravo i bila.
Povezane vesti
"Generalno ljudi daju izjave koje nisu potkrepljene podacima. Mislim da je jedna od lekcija sa prošlih izbora bila da budemo malo oprezniji u pogledu ovakvih predviđanja. Ljudi nisu naučili tu lekciju", rekao je on.
Referendum o Donaldu Trampu
Ovogodišnji međuizbori takođe su naširoko viđeni kao lakmus test zaostavštine Donalda Trampa i njegovog kontinuiranog uticaja na Republikansku partiju.
Džon Tejlor sa Univerziteta u Tesasu sugerisao je da su mnogi birači možda odlučili da glasaju u pokušaju da potkopaju Trampov uticaj na stranku.
Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik
Povezane vesti
"Ovde treba argumentovati da je ovo bio referendum o Donaldu Trampu koliko i bilo šta drugo. A ako pogledate kandidate koje je podržao, mnogi od njih su izgubili. Čak i ako je imao nekoliko pobeda, nije kao da je proširio bilo kakvu republikansku bazu ili većinu", rekao je.
Tejlorovu procenu ponovio je i Aleks Hajd, pretodno neodlučni 31-godišnji glasač u Džordžiji koji je rekao da ga je "zaista odvratila" Trampova podrška, u njegovom slučaju republikanskom kandidatu Heršelu Vokeru.
"Nisam saglasan sa demokratama u svemu, ali osećam da su znatno stabilniji od republikanske platforme", rekao je on za BBC.
Preporuka za vas
Komentari (0)