Igre 
Ko će kontrolisati Kongres: Pet ključnih tema koje su se izdvojile nakon međuizbora u SAD
Komentari09/11/2022
-15:12
Ko će kontrolisati američki Kongres i dalje je prilično neizvesno satima nakon što su birališta u SAD zatvorena. Republikanci trenutno vode u trci za Predstavnički dom, ali im još uvek nedostaje većnina, dok je borba za Senat još zanimljivija dok se čekaju rezultati iz četiri ključne države Arizone, Džordžije, Viskonsina i Nevade.
Iako je ovo, kako piše BBC, bila dobra noć za republikance, i dalje je daleko od sjajne. Oni jesu ostvarili neke od značajnih pobeda, ali u tome su uspele i demokrate.
Kampanja koja je izazvala pažnju u celom svetu i glasanje koje su mnogi smatrali i svojevrsnim "referendumom" o budućnosti vlasti predsednika Džoa Bajdena fokusirali su se na pitanja koja se tiču, između ostalog, visoke inflacije i prava na abortus.
Jedna od važnih "borbi" odigrala se na Floridi gde je do još jedne pobede došao guverner Ron Desantis, republikanac, koji se smatra i mogućim velikim rivalom nekadašnjeg predsednika Donalda Trampa u predsedničkoj trci 2024. godine.
U Džordžiji je sadašnji guverner Brajan Kemp pobedio istaknutu demokratsku protivkandidatkinu Stejsi Abrams. Bivša Trampova portparolka Bele kuće Sara Hakabi Sanders izabrana je i za prvu ženu guvernerku Arkanzasa.
Pobede republikanaca zabeležene su i u Severnoj Karolini, Viskonsinu i Ohaju, ali značajnih pobeda je bilo i za Demokrate, koji su osvojili senatsko mesto u Kaliforniji i zadržali dva ključna mesta u Teksasu za Predstavnički dom. Pozicije guvernera osvojili su i u Pensilvaniji, Merilendu, Masačusetsu i Havajima.
I dok se još čeka odgovor na pitanje kako će izgledati konačan raspored snaga, zasad se izdvaja pet ključnih zaključaka koji su obeležili glasanje u SAD.
Povezane vesti
Trka tesna, ali republikanci na putu da osvoje Predstavnički dom
Čak i u slučaju kada bi demokrate odnele pobedu u trkama koje su i dalje tesne da bi se proglasile, čini se da su Republikanci na pravom putu da osvoje većinu u Predstavničkom domu. Pitanje je, međutim, kolika će to većina biti.
Prema trenutnim podacima, republikanci imaju 198 osvojenih mesta, dok su demokrate na 173. Za većinu je potrebno 218.
Kako navodi BBC, zahvaljujući njihovom iznenađujuće dobrom učinku 2020. godine, republikanci su bili samo nekoliko mesta udaljeni od većine, pa su ove izbore započeli sa ugrađenom prednošću.
AP Photo/Lynne Sladky, File
Bilo kako bilo, odnosno sa kojom god brojkom na kraju završe, ukoliko budu u većini, republikanci će moći da "zalupe vrata" demokratskoj zakonodavnoj agendi i pojačaju istrage o Bajdenovoj administraciji. Ipak, kako piše BBC, ukoliko krajnji rezultat bude veoma tesan, republikanci će morati i da ispolje neverovatnu taktičku i stratešku većinu kako bi svoju stranku zadržali na okupu kada je reč o "krupnim" glasanjima.
Što se tiče Predstavničkog doma, bilo je najavljivano da će republikanci dobiti većinu što će se i verovatno desiti, kaže za Euronews Srbija Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put.
"Međutim, izgleda da će ta većina biti dosta manja od one koja se predviđala, verovatno samo za nekoliko kongresmena. To ne bi značilo veliku tragediju za predsednika Bajdena, i dalje bi mogao da funkcioniše koliko toliko", napominje on.
Pobeda Rona Desantisa
Pre četiri godine Ron Desantis je osvojio mesto guvernera Floride za samo delić procenta u odnosu na demokratu Endrjua Giluma. Nakon četiri godine njegovog konzervativnog liderstva, gde se oslanjao na kritična kulturna pitanja kao što su prava transrodnih osoba, protivljenje ograničenjima tokom pandemije koronavirusa, Desantis je ponovo izabran i to uz "udobnu" prednost.
Tanjug/AP Photo/Rebecca Blackwell
Povezane vesti
U trci za guvernera Floride, Desantis je osvojio 59,4 odsto glasova, nasuprot demokratskom rivalu Čarliju Kristu koji je osvojio oko 40 odsto, odnosno milion glasova manje.
Uspeh Desantisa najverovatnije će biti i odskočna daska za njega jer se sve češće pominje mogućnost da će upravo on ući u republikansku trku za predsednika. Da to žele i njegove pristalice bilo je jasno još dok je sinoć držao pobednički govor.
"Još dve godine", vikali su oni. Naime, ukoliko Desantis odluči da se kandiduje za predsednika, moraće da podnese ostavku na poziciji guvernera na polovini svog četvorogodišnjeg mandata.
Povezane vesti
Ipak, ukoliko želi da zaista bude kandidat republikanaca moraće pre toga najverovatnije direktno da se suoči i sa najistaknutijim članom njegove partije, bivšim predsednikom Donaldom Trampom.
Trampov povratak otežan
Ime Donalda Trampa možda nije bilo na glasačkim listićima, ali je ipak bacilo senku na njih. Bivši predsednik je održao kratak govor iz svog doma na Floridi i potvrdio uvedljivu pobedu svojih kandidata.
Istina je, piše BBC, komplikovanija. U najznačajnijim borbama, gde je podržao kandidate koji nisu mejnstrim republikanske opcije, njegovi izabranici su imali poteškoće. Mehmet Oz izgubio je trku za Senat u Pensilvaniji, a čini se da Heršel Voker ide u drugi u Džordžiji. Blejk Masters zaostaje u Arizoni. Samo je Džej Di Vens u Ohaju izvukao čistu pobedu, iako sa manjom razlikom.
Milić kaže da ovi rezultati otežati povratak Trampa u predsedničku trku. "Zato što su njegovi kandidati rizikovali trke. Sve ove trke koje su vrlo tesne, a koje budu demokrate pobedile, biće zbog Trampovih ekstramnih ili neozbiljnih kandidata, kao što je dr Oz u Pensilvaniji", kaže on.
A veće su šanse da se trenutno profiliše dobro guverner Floride Ron de Santis republikanac. U njegovoj državi je Republikanska partija odlično prošla, ističe Milić.
Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik
Na dan izbora u SAD, bivši predsednik Donald Tramp poslao je, kako prenosi CNN, vrlo jasnu poruku Ronu DeSantisu, stranačkom kolegi i potencijalnom rivalu unutar Republikanske stranke za predsedničke izbore 2024. godine: "Nemoj da ulaziš u trku, inače...".
"Mogao bih da vam kažem neke stvari o njemu koje ne bi bile prijatne. Znam o njemu više nego iko, više nego njegova supruga", rekao je Tramp za "Foks njuz didžital".
Tramp nije zvanično objavio da će se kandidovati za predsednika kroz dve godine, ali je nagovestio bi mogao da objavi kandidaturu za predsedničke izbore već sledeće nedelje, kada je u utorak u Ohaju rekao da će "saopštiti veliku najavu 15. novembra".
Tramp, koji ima prijavljeno prebivalište na Floridi, rekao je u utorak da je glasao za Desantisa za još jedan mandat na mestu guvernera.
Razočarane "zvezde" među demokratama
Još 2018. godine Beto О'Rurk u Teksasu i Stejsi Abrams u Džordžiji izgubili su svoje trke u državi, ali su osvojili srca demokrata zbog tesnog poraza koji su pretrpeli. Njihova sposobnost da prikupe milione dolara u fondovima za kampanju i izgrade impresivne korene na lokalnom nivou naterala je mnoge da levici da ih vide kao budućnost stranke.
Njihove pristalice nadale su se da bi oni mogli da se popnu na lestvici pošto su oboje odlučuli da se ove godine ponovo kandiduju, ali su ponovo oboje izgubili.
Abrams je tesno izgubila od republikanca Brajana Kempa pre četiri godine, ali ovog puta će završiti dosta daleko iza njega. О'Rurk je izgubio trku od republikanskog guvernera Grega Abota sa još većom razlikom nego od senatora Teda Kruza pre četiri godine.
Demokrate će, stoga, u naredom periodu morati da traže nove "zvezde".
"Referendum" o budućnosti Bajdenove administracije
Ishod trke za Predstavnički dom i Senat odrediće budućnost agende predsednika Džoa Bajdena i poslužiće kao referendum o njegovoj administraiji dok se nacija provlači kroz rekordno visoke inflacije.
Republikansa kontrola nad Predstavničkim domom verovatno bi pokrenula krug istraha o Bajdenu i njegovoj porodici, dok bi preuzimanje Senata otežalo Bajednovu sposobnost da imenuje sudije.
Stranka koja je na vlasti skoro uvek trpi gubitke na prvim izborima na sredini mandata, ali demokrate su se nadale da bi gnev zbog odluke Vrhovnog suda da poništi presudu u vezi sa pravom na abortus mogao da podstakne njihove glasače da poreknu istorijske trendove.
Istraživanje AP pokazalo je da je na nacionalnom nivou visoka inflacija i zabrinutost zbog krhkosti demokratije snažno utiču na birače.
Inače, mogli bi da prođu dani ili čak i nedelje pre nego što zvanično bude rešeno ko će kontrolisati Kongres.
Na primer, brojanje u Mičigenu moglo bi da potraje zbog glasanja putem pošte, a u Džordžiji kandidati moraju da osvoje najmanje 50 odsto glasova kako bi izbegli drugi krug 6. decembra.
Komentari (0)