Međuizbori u SAD: Glasači nezadovoljni stanjem nacije, strahuje se od neprihvatanja rezultata

Tenzije sve više rastu zbog međuizbora (glasanje za Senat i Predstavnički dom) u SAD, a strahuje se da bi nakon proglašenja rezultata potencijalno mogli da izbiju neredi i incidenti, kakve je Amerika već videla pre dve godine. Podaci iz anketa govore da partija aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena neće dobro proći prođe, a više kandidata iz redova republikanaca najavili su da neće da prihvate poraz.

Glasači su uglavnom su nezadovoljni stanjem u naciji i imaju uglavnom negativna mišljenja o predsedniku Džou Bajdenu, prema rezultatima ankete, koju je za CNN i druge televizije proveo Edison Research.

Bivši predsednik Donald Tramp je ispred svog biračkog mesta U Palm Biču na Floridi  rekao da očekuje "sjajnu noć za republikance". 

 

Prema analizama, koplja će se najviše lomiti u šest američkih država: Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Nevadi, Pensilvaniji i Viskonsinu, prenosi CNN.

Republikanci se nadaju da će povratiti vlast u Arizoni, a dvojac koji su tamo nominovali poznat je po tome da im je Tramp pružio podršku, i po tome što su otvoreno sumnjali u legitimnost Bajdenove pobede 2020. godine.

Izbori u Džordžiji su tradicionalno tesni, a Bajden je 2020. postao prvi demokrata koji je tamo pobedio još od 1992. Sada, republikanci će pokušati da preokrenu tamošnje glasače u svoju korist. Što se Mičigena tiče, tamo je Bajden 2020. godine pobedio za manje od 155.000 glasova, a u nevadi, koja se oporavlja od pandemijskog udara na industriju turizma demokratski kandidati mogu biti posebno ranjivi.

Kada je u pitanju Pensilvanija, tamo se očekuju neki od najvažnijih i najtešnjih izbora za Senat i guvernere ove godine, a u Viskonsinu je Bajden 2020. godine pobedio Trampa za manje od jedan odsto, pa to najbolje pokazuje koliko je neizvesno.

Prema preliminarnim izlaznim anketama, oko jedna trećina birača smatra da je inflacija najvažniji problem sa kojim se suočavaju, a oko 27 odsto njih smatra da je to pitanje abortusa. Ostatak je, ugrubo rečeno, podeljen oko pitanja kontrole oružja, imigracije i stope kriminala.

Pojedini podaci na ovim izborima pokazuju da se kandidovalo više od 370 kandidata koji, u manjoj ili većoj meri, osporavaju rezultate predsedničkih izbora 2020. godine, rekao je za Euronews Srbija novinar Denis Kolundžija. 

"Oni su se već izjasnili da će priznati rezultate samo ukoliko pobede, i dobili su podršku Donalda Trampa", dodao je on. 

Bivši predsednik koji bi se mogao ponovo kandidovati na sledećim izborima, na nekoliko skupova je pozvao građane da podrže stranku i volontiraju kao posmatrači.

Kolundžija očekuje da će ovi izbori ipak da prođu mirnije nego oni 2020. godine. Januara 2021, Trampove pristalice su upale u Kapitol, u trenutku kada su se članovi Kongresa spremali da potvrde pobedu trenutno predsednika Džozefa Bajdena.

"U brojnim državama će se potencijalno tražiti i ponovno brojanje glasova. Amerika se, osim sa Donaldom Trampom, sa ovakvim situacijama nije suočavala", dodaje sagovornik.

Zašto Bajden gubi na popularnosti?

Pored tendencije da partija aktuelnog predsednika obično gubi na međuizborima, dodatni faktor koji ukazuje na to da bi republikanci mogli da odnesu pobedu, i time da preuzmu Predstavn ički dom, a možda čak i Senat, gde su snage trenutno izjednačene, jeste opadajuća popularnost Džozefa Bajdena.

Do toga je došlo, ističe Kolundžija, pre svega zbog inflacije na koju Amerikanci nisu navikli.

"Tu je i rast cena namirnica, goriva, troškovi stanovanja, hipoteke, i sve ostalo što u nekoj lančanoj reakciji ide sa inflacijom", podvlači.

U julu ove godine, u Sjedinjenim Državama zabeležen je najveći porast inflacije u poslednjih četrdeset godina, kada su u odnosu na 2021 godinu cene porasle za 9,1 procenat.

AP Photo/David Zalubowski

Ankete pokazuju da sve više Amerikanaca svoju finansijsku situaciju karakteriše kao lošu – 46 odsto ljudi u oktobru u odnosu na 37 procenata u martu, piše AP.

Stručnjaci ističu da to izuzetno može da naruši Bajdenovu popularnost, budući da su Amerikanci bili zadovoljniji čak i tokom pandemije koronavirusa. I dok većina državljana smatra da su visoke cene van Bajdenove kontrole, oni i dalje ne odobravaju njegovo rukovođenje ekonomijom u celini.

Kolundžija ističe da, ukoliko bi došlo do toga da republikanci drže kompletan Kongres, u velikoj meri bi onemogućili Bajdena u naredne dve godine da sprovodi svoju zakonodavnu agendu.

Da li je američka pomoć Ukrajini ugrožena?

Vašington snosi veliki deo finansijske podrške zapadnih saveznika Ukrajini, od početka rata u Rusiji, a suma uložena u vojnu pomoć premašila je 52 milijarde evra, prema Kilskom institutu za svetsku ekonomiju.

Sada se strahuje da bi ta podrška mogla da oslabi, ukoliko bi republikanci preuzeli kontrolu nad Kongresom. Naime, u trenutku najveće inflacije ne bi bilo iznenađujuće da veću popularnost dobiju republikanci koji decenijama insistiraju na fiskalnoj odgovornosti.

Američki politikolog Dejvid Šulc, smatra da bi Trampove pristalice mogle da slede vođstvo bivšeg predsednika i manje da podržavaju američku pomoć Evropi ili Ukrajini. "Predsedniku Bajdenu će možda biti teže da dobije novac za Ukrajinu, ili da prikupi podršku Kongresa za dalje akcije, ako rat eskalira", tvrdio je on, prenosi Euronews.

"Može se čuti od pojedinih kandidata republikanaca, da dovode u pitanje finansijsku i vojnu pomoć Ukrajine. Ipak, čini mi se da je to predizborna retorika, i da će moguće u samom Kongresu kada bude konstituisan u januaru biti tih nekih usamljenih glasova koji, neće toliko atakovati na samu Ukrajinu koliko će pokušavati da to upakuju to u priču o fiskalnoj odgovornosti. Ne verujem da će Ukrajina biti ta meta, oko koje će se republikanci okupljati, ali će svakako insistirati na tome da se povede računa o javnoj potrošnji, deficitu, javnom dugu – o čemu republikanci iz kampanje u kampanju govore", objašnjava Kolundžija.

On naglašava da čak iako Kongres pređe u republikanske ruke, ne veruje da će doći do drastičnih promena.

"Ova kampanja je Ukrajinu samo delimično dotakla. Amerikanci gledaju svoje dvorište, svoje probleme – pitanje inflacije, imigracije, povećanu stopu kriminala... na čemu i insistiraju republikanci", podvlači sagovornik  Euronews Srbija.

Zeleno svetlo za evropsku krajnju desnicu?

Očekuje se da bi Donald Tramp uskoro mogao da najavi svoju predsedničku kandidaturu na sledećim izborima 2024. godine, čime bi se, kako piše Euronews, obnovila populistička akcija koja bi animirala "obožavaoce" širom sveta.

A niko se tome ne prilagođava bolje od mađarskog premijera Viktora Orbana – koji je u avgustu bio pozvan na Trampovo imanje u Nju Džersiju i obratio se na Konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC) u Teksasu, pozivajući konzervativce u SAD i Evropi da preuzmu vlast od liberala.

Budimpešta kojoj preti suspenzija EU fondova zbog "demokratskog nazadovanja" otvoreno je pozvala na Trampov povratak na vlast. Zoltan Kovač, iz Kancelarije premijera Orbana, napisao je na Tviteru da su odnosi Sjedinjenih Država i Mađarske bili najbolji za vreme Trampovog mandata.

Još jedan redovni govornik na skupovima konzervativaca je Najdžel Faraž iz Velike Britanije, koji je bio veoma uticajan u pokretanju Bregzita. On je na konferenciji u avgustu rekao da najveća pretnja Zapadu nije Putin, već koalicija mejnstrim medija i "obrazovnih marksista".

"Američki konzervativci su imali sreće sa hrabrim Donaldom Trampom da se bori protiv globalista", rekao je Faraž.

Francuska Marin Le Pen – koja je 2017. navela Trampa i Vladimira Putina kao svoja dva politička svetla – od tada se udaljila od bivšeg predsednika, rekavši prošlog februara da on "više ne predstavlja aktivnu političku snagu".

Ona je osudila pobunu na Kapitolu od 6. januara 2021. – sugerišući međutim da je Tramp "potcenio" uticaj svojih reči – ali nije priznala Bajdenovu pobedu na predsedničkim izborima sve do sledećeg dana, dva meseca nakon samog glasanja.

Profesor Skot Lukas brine da usred polarizovanog biračkog tela na američkim izborima na sredini mandata, ljudi manje brinu o važnim društvenim pitanjima, a "više o zauzimanju emotivnih pozicija", okupljajući se oko svog "političkog plemena".

"Opasnost tog emotivnog nastupa je u tome što je upravo to Trampistima omogućava da kontrolišu ciklus vesti ili društvene mreže sa ovim neutemeljenim tvrdnjama i navodima koje se neprestano ponavljaju", rekao je on za Euronews.