Šta imaju zajedničko ruski predsednik Vladimir Putin i izraelski premijer Benjamin Netanjahu?
Komentari
20/04/2025
-10:50
Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je naloge za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Iako su ti nalozi pravno obavezujući za države koje su ratifikovale Rimski statut, implementacija tih odluka zavisi od saradnje zemalja članica. Nedavne posete Netanjahua Mađarskoj i Putina Mongoliji pokreću pitanja o efikasnosti tog suda i njegovoj sposobnosti da primeni odluke, dok stručnjaci upozoravaju na slab odgovor međunarodne zajednice prema nepoštovanju naloga za hapšenje.
U teoriji, nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda je zakonski obavezujući za države koje su ratifikovale osnivački statut suda iz 1998. godine. Sud trenutno ima 125 država članica, uključujući sve zemlje Evropske unije, iako Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija nisu članice, piše Euronews.
Putovanje Netanjahua u Mađarsku početkom ovog meseca bilo je njegov prvi susret sa članicom MKS, otkako je izdat nalog za njegovo hapšenje novembra 2024. godine zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti tokom rata između Izraela i Hamasa. Izraelski premijer je tada osudio odluku Međunarodnog krivičnog suda kao "antisemitsku".
Tanjug/AP/Peter Dejong
Mađarski premijer Viktor Orban je ovog meseca rekao da je ta institucija "degradirana u političko oruđe", a njegova vlada je najavila povlačenje Mađarske iz MKS, i to nekoliko sati nakon Netanjahuovog dolaska 3. aprila.
Međutim, proces je dugotrajan i traje do godinu dana nakon što bude dostavljeno formalno pisano obaveštenje. To znači da je u vreme Netanjahuove posete Budimpešti, Mađarska bila zakonski obavezna da uhapsi izraelskog premijera prema međunarodnom pravu.
Da li su trenutno na vlasti predsednici država koji su imuni na naloge MKS?
"Sud postoji nešto više od 20 godina, tako da imamo malo primera u kojima su izdata hapšenja protiv predsednika država", rekao je Mahmoud Abuvasel, potpredsednik Instituta za međunarodnu pravdu u Hagu, za Euronews.
"Ali u svim tim primerima čini se da postoji problem sa sprovođenjem i primenom statuta", dodao je on.
Kristina Kormilitsyna, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Povezane vesti
Sudije MKS-a su zaključile da ne postoji pravna osnova za ovo kada su istraživale slučaj bivšeg predsednika Sudana Omara al-Bašira. Al-Bašir je bio na vlasti od 1989. do 2019. godine, a nalog za njegovo hapšenje izdat je 2009. i 2010. godine zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Darfuru.
Elizabet Evenson, direktorka Programa za međunarodnu pravdu pri organizaciji Human Rights Watch, rekla je da su neke države tvrdile da al-Bašir ne može biti uhapšen zbog imuniteta kao predsednik države.
"Sudije MKS-a su istražile to i zaključile da, uprkos tome što je bio predsednik države, nije imao imunitet", izjavila je ona za Euronews.
Od kada su izdata hapšenja protiv al-Bašira, on je putovao u nekoliko zemalja koje su članice suda, kako su istakle organizacije za ljudska prava. Prema pravnim stručnjacima, ako država članica MKS-a veruje da ima dovoljno osnova da poništi nalog za hapšenje, to bi trebalo da se uradi u konsultaciji sa sudom.
"Koliko znam, nisam video nikakve konsultacije od strane država ili donosioca odluka o tome kako ne bi mogli da sprovedu hapšenje predsednika države", rekao je Abuvasel.
Koja je nadležnost MKS?
Međunarodni krivični sud nema svoju policiju i oslanja se na saradnju svojih članica, kojih je 125 država koje su potpisale i ratifikovale Rimski statut.
"Da bi MKS bio uspešan, treba mu podrška vlada, jer su njegove moći ograničene", rekla je Evenson.
Povezane vesti
Dok sudije suda imaju moć da donose odluke i izriču presude, one imaju težinu samo ako ih države članice MKS-a sprovedu.
Tanjug/AP/Israeli Government Press Office
Na primer, kada je Mongolija ugostila Putina prošlog septembra, sudije MKS-a su zaključile da je ta zemlja prekršila svoje pravne obaveze da poštuje nalog za hapšenje protiv njega.
U martu 2023. godine, MKS je optužio Putina za ratni zločin nezakonitog deportovanja stotina dece iz Ukrajine - nešto više od godinu dana nakon što je Rusija započela punopravnu invaziju. Tada je Kremlj odlučno odbacio odluku suda nazivajući je "ništavnom".
Povezane vesti
Međutim, osim toga, sudije su mogle da zatraže od tela MKS - poznatog kao Skupština država potpisnica - da preduzme dalje korake.
Skupština država potpisnica je upravni nadzorni i zakonodavni organ suda, koji se sastoji od predstavnika zemalja potpisnica.
"Mogli su da suspenduju pravo glasa Mongolije u Skupštini država članica, suspendujući njenu mogućnost da predlaže kandidate za sudsku klupu MKS, na kojoj sedi mongolski sudija", objasnila je Evenson.
Međutim, u praksi su stručnjaci opisali njihov odgovor kao slab.
"Do sada je ovo telo članova MKS-a zaista oklevalo da preduzima mere", rekla je Evenson.
Za neke stručnjake prava, MKS bi trebalo da zauzme oštriji stav kako bi kaznio nepoštovanje naloga za hapšenje.
"Čini mi se čudnim da se ovaj fenomen ignorisanja naloga dešava već 15 godina, a da sud ne koristi svoje moći da kazni pojedince odgovorne za nepoštovanje naloga", rekao je Abuvasel.
"MKS ima ovlašćenje za sankcionisanje, mogu da narede zatvorsku kaznu, što je ekstremna mera, ali takođe mogu da nalože novčane kazne pojedincima. Iako to zvuči zastrašujuće do određene mere, mora da postoji kontra mera za zemlje koje ne poštuju odluke tog suda", dodao je on.
Mehanizam pritiska
Iako kritičari tvrde da činjenica da se naloge za hapšenje MKS-a mogu ignorisati čini bezvrednim, drugi pravni stručnjaci tvrde da oni mogu delovati kao mehanizam pritiska.
Tanjug/AP/Peter Dejong
Otkako je nalog za hapšenje Putina izdat u martu 2023. godine, on nije posetio nijednu zemlju članicu MKS-a, osim Mongolije prošle godine. U međuvremenu, Mađarska je jedina zemlja članica MKS-a koju je Netanjahu posetio od izdavanja naloga protiv njega u novembru.
Iako se čini da sadašnji šefovi država mogu da zaobiđu naloge za hapšenje MKS-a, ove naredbe ne prestaju da važe i kada ti državnici više nisu na vlasti.
Početkom marta, bivši predsednik Filipina Rodrigo Duterte uhapšen je od strane filipinskih vlasti na osnovu naloga MKS-a zbog navodnih zločina protiv čovečnosti u vezi sa filipinskim ratom protiv droge.
"Duterteov slučaj se može posmatrati kao neka vrsta kontra primera i pokazuje da nalozi za hapšenje MKS-a mogu da funkcionišu. Pre nekoliko godina, malo ljudi bi verovalo da će biti sproveden. Čak iako više nije šef države, ljudi koji su bili na vlasti mogu biti zaštićeni od strane vlada", rekla je Evenson.
Komentari (0)