Igre 
Rezultati izbora otežavaju povratak Trampa, Milić: Neutemeljeno mišljenje da je za Srbiju bolje ako pobede republikanci
Komentari09/11/2022
-09:43
Svet sa neizvesnošću čeka rezultate izbora u SAD gde se vodi tesna borba za prevlast u Senatu. Kako se kreću rezultati, demokrate će uspeti da odbrane većinu u Senatu, čak i minimalnom prednošću, ocenjuje Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta.
U razgovoru za Euronews Srbija ističe da je mnogo novca je investirano u brojne trke širom Sjedinjenih Američkih Država, prvenstveno u Džordžiji, gde je ta razlika i sada najmanja.
Ovi izbori su na putu su da postanu najskuplji međuizbori u istoriji Amerike, jer je potrošeno 16,7 milijardi dolara, kako na državnom, tako i na saveznom nivou, prema podacima dvostranačke orgnanizacije "Open sikrets".
Politička trka 2022. godine skoro je duplo skuplja od međuizbora održanih 2010. godine, a više nego dvostruko od međuizbora održanih 2014. godine. Kandidati na saveznim izborima potrošili su oko 8,9 milijardi dolara, dok su državni kanditati, partijski odbori i razne komisije za sprovođenje izbora potrošile 7,8 milijardi.
Troškovi za ove izbore su na korak da se izjednače sa bruto proizvodom Mongolije za 2022. godinu, naveo je izveštač AP.
"Takođe, društvena polarizacija se intenzivirala u proteklih šest godina, te je u tom kontekstu mnogo više stvari u pitanju i važno je ko će kontrolisati jedan od dva doma. Kod obe partije primećujemo tendencije da je ona druga partija pretnja za SAD. To je razlog zašto se više prati danas", ocenjuje Milić.
Govoreći o trci za Senat, Milić ističe da i u slučaju rezultata 50-50 podpredsednica ima finalni glas, a demokrate bi trebalo da odbrane Džordžiju ili Nevadu da bi dobili većinu.
Povezane vesti
Prema aktuelnim rezultatima Rojtersa izborna trka u Senatu je ubedljivo najneizvesnija, jer su rezultati izjednačeni. Kako pristižu novi prebrojani glasovi menja se broj osvojenih mesta od 46 za republikance i 47 demokrate. Ključne trke za Senat su u Pensilvaniji, Nevadi, Džordžiji i Arizoni, piše Rojters. Trka za Džordžiju mogla bi da se završi u drugom krugu 6. decembra. Demokrate trenutno kontrolišu Senat 50-50.
Što se tiče Predstavničkog doma, bilo je najavljivano da će republikanci dobiti većinu što će se i verovatno desiti.
"Međutim, izgleda da će ta većina biti dosta manja od one koja se predviđala, verovatno samo za nekoliko kongresmena. To ne bi značilo veliku tragediju za predsednika Bajdena, i dalje bi mogao da funkcioniše koliko toliko", napominje on.
Opširnije o američkom izbornom sistemu i značaju ovih izbora pročitajte u odvojenom tekstu.
Samo Džordž Buš mlađi uspeo da odbrani većinu u donjem domu
Kada je u pitanju donji dom, ili Predstavnički dom Kongresa, Milić ističe da je samo Džordž Buš mlađi uspeo da odbrani većinu u donjem domu u prvom mandatu, ostali predsednici su mahom gubili.
"To je zato što kada predsednik dođe na vlast, posle dve godine svako od nedavnih predsednika imao je minuse vezane za ekonomiju. Tako suprotna partija dobije vid snage na narednim izborima. Na primer, Donald Tramp kad je izgubio u Predstavničkom domu 2018. to je bilo zbog pitanja zdravstva. Kada je Obama izgubio većinu bilo je zbog pitanja poreza. U slučaju Džoa Bajdena, najveći problem kod birača je ta inflacija", pojasnio je Milić.
Na pitanje kako očekuje da će izgledati spoljna politika Amerike u nastavku, Milić kaže da se dosta procenjivao efekat, da li će se politika prema Ukrajini promeniti ukoliko republikanci osvoje većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu.
Tanjug/AP Photo/Rebecca Blackwell
Povezane vesti
"To je teško očekivati zato što većina teza koje je Donald Tramp zastupao dok je bio na vlasti u kontekstu odnosa prema Evropi i Rusiji, realizovalo se sada. Tramp je govorio da Severni tok ne treba da postoji, govorio je da evropske države treba da troše više na odbranu, ako govorimo o američkom energetskom prisustvu u Evropi sa tečnim gasom i to sada postaje sve češće", rekao je on.
Dosta stvari koje je Donald Tramp govorio ostvarilo se tokom ukrajinske krize, napominje Milić.
"To što su republikanci načelno govorili da žele da smanje pomoć ne menja politiku koja je dugoročno postavljena s obe partije, to je da se smanji ruski uticaj u Evropi", kazao je on.
Povezane vesti
Pretpostavka da će Srbiji biti bolje ako pobede republikanci je neutemeljena
Prema mišljenju Milića, pretpostavka u Srbiji je da će naša zemlja imati bolji položaj ako vlast osvoje republikanci, a ne demokrate.
"Ali to polazi iz premise Bila Klintona i 1990-ih godina. Međutim, kada je Klinton izabran 1996. godine, njegov protivnik bio je republikanac Bob Dol koji je bio ekstremniji po pitanju Srbije čak je i početkom 90-ih pre rata odlazio na Kosovo. Tako da ta predpostavka nije utemeljena", ističe on.
Tanjug/Denise Cathey/The Brownsville Herald via AP
Dodaje i kao primer period od 2008-2016. godina, kada je Barak Obama bio na vlasti.
"Uu Srbiji se ništa posebno nije desilo. Kosovo je proglasilo nezavisnost u vreme Džordža Buša mlađeg, republikanca. Ti efekti i jedne i druge partije se precenjuju jer mogu da se nađu pozitivni i negativni primeri kod obe stranke. I Republikanska i Demokratska stranka gledaju Kosovo kao nezavisnu državu i žele to da reše", zaključuje on.
Rezultati otežavaju povratak Trampa
Ono što je obeležilo izbornu kampanju su mnoga pitanaj pre svega društvena demokrate nisu mogli da igraju na kartu ekonomije, zbog trenutne inflacije, napominje Milić.
"Strategija je bila da trku fokusiraju na društvena pitanja kao što je abortus, jer su republikanci tu dosta stroži, što nije blisko većini birača. S druge strane, republikanci su hteli da poentiraju na ekonomiji, na način visoke potrošnje kod demokrata", navodi on.
Kako ističe, narativ republikanaca je bio da su demokrate doprineli inflaciji, da ne znaju da vode inflaciju, i da ukoliko ostanu na vlasti, ova situacija će se samo pogoršavati.
"Tako da ekonomija je bila argument republikanaca, a demokrati su više išli na društvena pitanja", rekao je on.
Milić kaže da ovi rezultati otežati povratak Trampa u predsedničku trku. "Zato što su njegovi kandidati rizikovali trke. Sve ove trke koje su vrlo tesne, a koje budu demokrate pobedile, biće zbog Trampovih ekstramnih ili neozbiljnih kandidata, kao što je dr Oz u Pensilvaniji", kaže on.
Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik
A veće su šanse da se trenutno profiliše dobro guverner Floride Ron de Santis republikanac. U njegovoj državi je Republikanska partija odlično prošla, ističe Milić.
Na dan izbora u SAD, bivši predsednik Donald Tramp poslao je, kako prenosi CNN, vrlo jasnu poruku Ronu DeSantisu, stranačkom kolegi i potencijalnom rivalu unutar Republikanske stranke za predsedničke izbore 2024. godine: "Nemoj da ulaziš u trku, inače...".
"Mogao bih da vam kažem neke stvari o njemu koje ne bi bile prijatne. Znam o njemu više nego iko, više nego njegova supruga", rekao je Tramp za "Foks njuz didžital".
Tramp nije zvanično objavio da će se kandidovati za predsednika kroz dve godine, ali je nagovestio bi mogao da objavi kandidaturu za predsedničke izbore već sledeće nedelje, kada je u utorak u Ohaju rekao da će "saopštiti veliku najavu 15. novembra".
Tramp, koji ima prijavljeno prebivalište na Floridi, rekao je u utorak da je glasao za DeSantisa za još jedan mandat na mestu guvernera.
Komentari (0)