Tesna borba za Senat: Pristižu rezultati glasanja u SAD, republikanci ubedljivi u Predstavničkom domu Kongresa

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Rojters

09/11/2022

07:23

Tesna borba za Senat: Pristižu rezultati glasanja u SAD, republikanci ubedljivi u Predstavničkom domu Kongresa - Copyright Tanjug/Hannah Mattix/The Clarion-Ledger via AP

veličina teksta

Aa Aa

U Sjedinjenim Američkim Državama su održani kongresni izbori (poznati i kao "međuizbori"). Na njima će se biti izabrano svih 435 članova donjeg, odnosno Predstavničkog doma Kongresa, kao i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata. Takođe, bira se i 36 guvernera u raznim američkim državama.

Prema aktuelnim rezultatima Rojtersa izborna trka u Senatu je ubedljivo najneizvesnija, jer su rezultati izjednačeni. Stvari su takve da trenutno, prema projekcijama CNN, dve vodeće stranke u SAD imaju po 48 mesta, a demokratama nedostaju još dve države da bi došli do brojke 50, koja im garantuje većinu, jer u slučaju da bude 50:50, imaju dodatni glas demokratske potpredsednice SAD Kamale Haris (50+1).

Ključne trke za Senat su u Pensilvaniji, Nevadi, Džordžiji i Arizoni, piše Rojters. Trka za Džordžiju mogla bi da se završi u drugom krugu 6. decembra. Demokrate trenutno kontrolišu Senat 50-50.

Međutim, izborna borba za Predstavnički dom Kongresa većinski pripada republikancima, koji za sada imaju 194 mesta, a demokrate 168.

Za sada, demokrate su uspele da osvoje dva mesta koja su ranije držali republikanci, dok su republikanci osvojili čak sedam mesta koje su pre držale demokrate. Republikanci su "preoteli" mesta u Predstavničkom domu na Floridi, u Džordžiji i Virdžiniji.

Interesantan poraz dogodio se u Virdžiniji, gde je, prema projekcijama CNN, Ilejn Lurija, član komisije koja istražuje nerede na Kapitolu 6. januara 2021. godine, izgubila mesto u Predstavničkom domu.

Većinu guvernera za sada imaju republikanci, njih 24, dok je 19 pripalo demokratama. Napominjemo da je to aktuelni presek glasanja koji se može menjati kako budu stizali novi rezultati.

Malo je verovatno da će konačan ishod kongresnih trka biti poznat u skorije vreme. Više od 46 miliona Amerikanaca glasalo je uoči dana izbora, bilo putem pošte ili lično, prema podacima iz izbornog projekta SAD, a državni izborni zvaničnici upozoravaju da će prebrojavanje tih glasačkih listića potrajati.

Guverneri većinom zadržali svoja mesta

Iako trka za guvernera privlači manje pažnje nego za Kongres, sa druge strane izbor guvernera važan je zbog pitanja prava na abortus, prava transrodnih osoba, posedovanja i nošenja oružja, ali i budućih izbora, preneo je Rojters.

Neka od najzvučnijih imena među guvernerima zadržala su svoja mesta od ranije.

U Njujorku, demokrata Kejti Houkl je obezbedila mesto pobedivši tesno izazivača iz redova republikanaca Lija Zeldina, kongresmena sa Long Ajlenda.

Republikanac Greg Abot iz Teksasa ubedljiv je bio protiv demokrate Beta O''Rurka, osvojivši treći mandat.

Abot, uz koga stoji bovši predsednik Donald Tramp, podržao je konzervativnu politiku tokom svog drugog mandata, pa se tako protivio antikovid vakcinama i obaveznom nošenju maski.

Potpisao je najrestriktivniji zakon o zabrani abortusa u celoj Americi i autobusima je slao migrante u države koje kontrolišu demokrate.

Republikanac Ron DeSantis drugi put je izabran za guvernera na Floridi tako što je pobedio demokratu Čarlika Krista, što se u SAD vidi kao uvod u trku DeSantisa za predsednika 2024. godine.

Merilend je dobio prvog crnog guvernera, pošto je demokrata Ves Mur pobedio republikanca Dena Koksa, u državi gde su demokrate nađačale republikance u razmeri 2:1.

Predsedavajuća Predstavničkog doma, demokrata Nensi Pelosi reizabrana je u Kaliforniji u donji dom Kongresa.

Bajden tokom predizbornog skupa u Merilendu

Ovi izbori veoma su važni za budućnost zemlje, jer u dvopartijskom sistemu kakav je američki, stranka koja kontroliše Predstavnički dom i Senat ujedno ima i najveću moć da kreira zakone, odnosno upravlja putem kojim će se SAD kretati.

Šta ako republikanci osvoje Predstavnički dom?

Ukoliko republikanci zaista osvoje kontrolu nad Predstavničkim domom, kako izborni rezultati pokazuju, kako je rekao njihov trenutni lider u ovom telu Kevin Mekarti, radiće prema planu koji je on nazvao "Posvećenost Americi" - u pitanju je širok spektar ekonomskih, pograničnih i drugih zakona koje bi republikanci predstavili već u prvim danima kontrole ovog tela.

Takođe, njihov povratak na vlast u Predstavničkom domu predstavljao bi pobedu i za bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji se bori protiv raznoraznih optužbi demokrata za učešće u neredima na Kapitolu od 6. januara prošle godine. Veliki broj republikanaca koji će učestvovati u Predstavničkom domu tokom naredne dve godine, podržavaju Trampa i njegove politike.

Što se tiče Demokrata i problema koje oni smatraju bitnim, ukoliko republikanci budu kontrolisali donji dom Kongresa, može se očekivati da će pitanja poput abortusa, klimatskih promena i strože kontrole nad vlasništvom oružja biti sklonjena u stranu.

Bajden će izgubiti veliki deo svog uticaja, ali će i dalje morati da postoje pregovori među partijama oko nekih stvari, poput zakona o budžetu i vojnih pitanja, jer te dokumente mora potpisati predsednik.

Opširnije o američkom izbornom sistemu i značaju ovih izbora pročitajte u odvojenom tekstu.