Igre 
Odlučujuća borba za Senat zavisi od glasova iz dve države: Osam stvari koje dosad znamo o američkim međuizborima
Komentari11/11/2022
-14:09
I dalje nema konačnih rezultata međuizbora u SAD, pa je neizvesno ko će kontrolisati Kongres, ali pored toga što su stavovi birača ukazali na to koje su teme trenutno najvažnije za Amerikance, otkrile su i kakvo je unutrašnje stanje u Republikanskoj, odnosno Demokratskoj partiji.
Oči amerčke javnosti narednih dana će biti fokusirane na Arizonu i Nevadu, u kojima neprebrojani glasovi mogu odgovoriti na pitanje “ko će preuzeti kontrolu nad Senatom SAD". Da bi ostvarile večinu i demokrate i republikanci moraju pobediti u obe države, prenosi Rojters.
Ukoliko dođe do podele mandata, odluku će doneti ishod drugog kruga izbora u Džordžiji, zakazan za 6. decembar. Republikanci se polako približavali preuzimanju kontrole nad Predstavničkim domom Kongresa jer su do sad obezbedili najmanje 211 od 218 mesta koliko im je potrebno za većinu, dok su demokrate osvojile 197. Zvaničnici u obe države su rekli da bi prebrojavanje glasova moglo potrajati, pa se očekuje da ishod trke za Senat neće biti poznat još nekoliko dana. Euronews donosi pregled osam stvari koje su dosad poznate o međuizborima.
1. Kontrola Kongresa neizvesna kao republikanski "crveni talas" - nema materijalizacije
Ukupna slika je zapanjujuće tesna borba između demokrata i republikanaca za kontrolu nad Kongresom i budućnost kompetencija predsednika Džoa Bajdena.
Republikanci su se približavali obezbeđivanju većine u Predstavničkom domu američkog Kongresa u četvrtak, a predviđanja su da će imati 210 mesta, osam manje od 218 potrebnih da preuzmu kontrolu od demokrata. Sudbina Senata bila je daleko manje izvesna. Trke u Arizoni i Nevadi, gde bi prebrojavanje posebno pristiglih glasačkih listića moglo da potraje nekoliko dana, moglo bi da donese neke odgovore.
U međuvremenu, Džordžija je krenula u drugi krug 6. decembra. Tradicionalno, aktuelni predsednik i partija na vlasti imaju "krvarenje iz nosa" na izborima na sredini mandata. Bilo je mešovitih rezultata za obe stranke, ali su demokrate izbegle ogroman poraz kojem su se republikanci nadali. Umesto toga, očekivani "crveni talas" ksada je jedan istaknuti republikanac predvideo "cunami", prerastao je u više manjih "crvenih talasa".
Čini se da su republikanski napori zabrana abortusa i dovedu u pitanje proces prebrojavanja glasova u zemlji,loše prošli kod birača.
Povezane vesti
Bajden je rekao da su birači izrazili frustriranost rekordnom inflacijom, kriminalom i drugim pitanjima, dodajući da je "spreman na kompromis sa republikancima". Čak i mala većina u Predstavničkom domu omogućila bi republikancima da blokiraju zakonodavni program Džoa Bajdena i oblikuju ostatak njegovog predsedničkog mandata.
U međuvremenu, kontrola Senata bi republikancima dala moć da blokiraju Bajdenove kandidate za sudske i administrativne funkcije. Bajden insistira da su američki srednji izbori bili "dobar dan za demokratiju", prenosi Euronews.
2. Tramp je "ranjen" jer kandidati MAGA nisu uspeli
Tramp je uložio svoju političku težinu i težinu svojih pristalica MAGA ("Učinimo Ameriku ponovo velikom") iza brojnih kandidata, od kojih su mnogi na krajnjoj desnici kada su u pitanju teorije zavere o ukradene izbore, nameštene glasove i negiranje da je Džo Bajden legalno pobedio na predsedničkim izborima u SAD 2020.
Bivši predsednik je podržao više od 300 kandidata u srednjem ciklusu i nadao se da će pobede republikanaca iskoristiti kao odskočnu dasku za predsedničku kampanju 2024. Bilo je zapaženih pobeda u Ohaju, kao i u Arkanzasu gde je Trampova bivša portparolka Bele kuće Sara Hakabi Sanders postala prva žena guverner.
Tanjug/AP/Chris Seward
Ali nekoliko istaknutih ličnosti nije uspelo da bude izabrano. TV doktor Mehmet Oz, koji je za malo pobedio na predizborima u Senatu uz Trampovu podršku, izgubio je od demokrate Džona Fetermana u Pensilvaniji. Dag Mastrijano, Trampov kandidat za guvernera u istočnoj državi, takođe je izgubio.On je viđen ispred američkog Kapitola na dan pobune 6. januara 2021. godine,gde je organizovao je autobuse za prevoz ljudi na Trampov miting u Vašingtonu tog dana i redovno je komunicirao sa poraženim predsednikom dok je pokušavao da sruši rezultat.
U Arizoni, vatrena bivša reporterka za TV vesti Kari Lejk, koju je Britanac Najdžel Faraž reklamirao kao mogućeg potpredsedničkog kandidata za Trampa 2024. bila je oko pola boda iza svog demokratskog protivnika u trci za guvernera sa još nekih 600.000 glasačkih listića za prebrojavanje. Konkurs je bio usredsređen na Lejkove neosnovane tvrdnje o izbornoj prevari pre dve godine.
Tvrda konzervativka iz Kolorada, Loren Boebert, bila je jedna od najpoznatijih Trampovih štićenika na nacionalnom nivou: imala je milione dolara podrške za naredne izbore i prednost od devet poena u anketama za okrug koji je ponovo nacrtan favorizovati birače desnice. Ali za sada je njena trka još uvek neizvesna. Manje od 100 glasova delilo ju je od njenog demokratskog protivkandidata u sredu uveče u njenoj kandidaturi za reizbor za mesto u Predstavničkom domu.
Povezane vesti
Koliko je ona kontroverzna? Boebert je sugerisala da su dve muslimanske političarke teoretski bile deo „džihadskog odreda", govorila je protiv kontrole oružja, uporedila je rusku invaziju na Ukrajinu sa Kanadom, rekavši „i mi imamo susede na severu kojima je potrebna sloboda, a vi treba da budete oslobođeni" i rekla je još da bi trebalo da bude protivzakonito da gej ljudi izlaze u javnost pre 21 godine.
U Džordžiji, Heršel Voker, koga podržava Tramp, je u vezi sa svojim demokratskim rivalom i decembarski drugi krug bi mogao da odredi kontrolu nad Senatom. Na Floridi, Ron DeSantis – potencijalni republikanski predsednički izazivač 2024. koga je Tramp napadao sve vreme, pobedio je ponovo na mestu guvernera sa priličnom razlikom. Neki Trampovi saveznici pozvali su ga da odloži planiranu "veliku najavu" 15. novembra, kada se očekuje da će potvrditi da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine.
3. "Mešovita torba" za glasove za niže državne funkcije
Desetine miliona Amerikanaca nisu glasali samo za članove Predstavničkog doma, Senata ili guvernere, u mnogim državama je bilo glasačkih listića za funkcije nižeg nivoa, poput državnih sekretara ili lokalnih školski odbori. Ovi takozvani "dovn-ballot" glasovi su mesto gde se vode neke bitke američke političke ideologije: ko će da kontroliše školske odbore, šta se uči u školama, poput rase, istorije, evolucije i nauke, seksualno obrazovanje pa čak i koje knjige deca smeju da čitaju na času.
Većina državnih sekretara ima ključnu ulogu u nadgledanju izbora. Polovina od 22 republikanca koji traže te ključne uloge ponovila je Trampove izborne laži. Sedam je podržalo njegove pokušaje da poništi predsedničke izbore i ostane na vlasti. U Minesoti, republikanka Kim Kroket, koja je ponovila neke od Trampovih laži o glasanju, izgubila je kandidaturu za državnog sekretara.
U Mičigenu, demokratski državni sekretar proglasio je pobedu nad Kristinom Karamo, jednom od najistaknutijih izbornih zaverenika u zemlji. U Novom Meksiku, republikanka Odri Truhiljo, koja je navijala za Trampov napor da preokrene volju birača 2020. godine, takođe je izgubila od demokratskog državnog sekretara.
Ali u Alabami, birači su izabrali republikanca Vesa Alena, koji je podržao neosnovanu tužbu za poništavanje Bajdenove pobede koju je odbacio Vrhovni sud SAD. U Indijani je u trci za državnog sekretara pobedio Dijego Morales, koji je zbacio aktuelnog republikanca na partijskim predizborima ponavljanjem Trampovih izbornih laži.
Republikanac iz Vajominga Čak Grej, državni poslanik koji je takođe podržao napore da se ponište izbori 2020. godine, kandidovao seesto državnog sekretara. U Arizoni gde se brojanje nastavlja , republikanski kandidat za državnog sekretara Mark Finčem, koji je prisustvovao Trampovom mitingu 6. januara, rekao je da ne bi potvrdio Bajdenovu pobedu 2020.
Jim Marčant, republikanski kandidat u Nevadi ,dao je isto obećanje. Dakle, ako bi se Tramp ponovo kandidovao za Belu kuću 2024. i bilo je sporova oko integriteta glasanja, neke istrage bi potencijalno nadgledali otvoreni Trampovi saveznici koji bi prihvatili njegovu političku ideologiju MAGA.
4. Postizborne dezinformacije pokazuju ružnu stranu izbora
Postizborne dezinformacije otkrivaju ružnu stranu izbora. Na video snimku na Fok Nevs-u se vidi kako radnik ankete u Viskonsinu parafira glasačke listiće pre nego što su dati biračima
Ali u utorak je neko objavio snimak na društvenim mrežama i tvrdio da se na njemu vidi izborni radnik u Filadelfiji kako izbacuje glasačke listiće. Do srede su lažnu tvrdnju podelili vernici KAnona i ličnosti krajnje desnice poput Majkla Flina, bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Neosnovane glasine i teorije zavere odjeknule su internetom dok su kandidati i uticajni ekstremni desničari pokušavali da objasne gubitke trke brže nego što se očekivalo. Okrug Marikopa u Arizoni ostao je epicentar izbornih dezinformacija nakon što su tehnički problemi sa mašinama za obračun birača iznedrili teorije zavere o namještanju glasova. Tvrdnje su se proširile uprkos objašnjenjima lokalnih zvaničnika, uključujući neke od obe stranke, i uveravanjima da će svi glasovi biti prebrojani.
Tanjug/Kristopher Radder/The Brattleboro Reformer via AP
Na dan izbora, onlajn pominjanje Pensilvanije i izborne prevare bilo je na vrhu onlajn razgovora, prema analizi Zignal Labsa, medijske obaveštajne firme koja prati onlajn sadržaj. Mnoge tvrdnje u toj državi od izbora usredsređene su na pogrešna objašnjenja o vremenu koje je potrebno za prebrojavanje glasova. U ključnim državama kao što su Pensilvanija, Mičigen i Arizona, izborni zvaničnici ne mogu da počnu da prebrojavaju glasačke listiće poštom do dana izbora, što uzrokuje odlaganje. U nekim slučajevima u utorak, teorije zavere o izbornoj prevari izazvale su nasilne pretnje, posebno na marginalnim platformama i veb-sajtovima popularnim među grupama krajnje desnice. Ali generalno gledano, izborni dan je došao i prošao uz nekoliko prijavljenih velikih problema. Dezinformacije o izborima su okrivljene za produbljivanje političkih podela i povećanje pretnji političkim nasiljem, a takođe su uticale na smrtonosni napad na američki Kapitol u januaru 2021.
5. Birači su se opredelili za legalizaciju marihuane u dve od pet država
Inicijativa za legalizaciju marihuane bila je na glasanju u pet država i prošle su u dve od njih, što je znak da podrška postepeno raste za legalizaciju čak iu konzervativnim delovima zemlje.
Glasači u Merilendu odobrili su meru da se legalizuje rekreativna marihuana za sve starije od 21 godine i dozvoli posedovanje malih količina droge ili dve biljke. Svako ko je osuđen za posedovanje marihuane po starim zakonima uskoro će moći da se prijavi za brisanje dosijea. To je sličan potez u Misuriju, ali će pojedincima starijim od 21 godine biti dozvoljeno da poseduju do tri grama za ličnu upotrebu, kao i da mogu da podnesu peticiju da budu pušteni iz zatvora ili da im se obriše dosije zbog nenasilne marihuane
Birači u Arkanzasu, Severnoj Dakoti i Južnoj Dakoti odbacili su inicijative za marihuanu na glasačkim listićima u tim državama. Državno glasanje usledilo je nakon poteza predsednika Džoa Bajdena ka dekriminalizaciji marihuane. Prošlog meseca Bajden je objavio da će da pomiluje hiljade Amerikanaca osuđenih za jednostavno posedovanje marihuane prema saveznom zakonu. Pet država koje su glasale u utorak imaju legalne programe medicinske marihuane. To uključuje Arkanzas, koji je 2016. postao prva država Biblijskog pojasa koja je odobrila medicinsku marihuanu. Državni dispanzeri otvoreni su 2019. godine, a više od 91.000 pacijenata ima kartice za legalnu kupovinu marihuane zbog zdravstvenih stanja.
6. Prava na abortus sadržana u državnim zakonima
Pet meseci nakon što je Vrhovni sud SAD poništio reproduktivna prava žena, mera za upisivanje prava na abortus u državnim zakonima bila je na glasačkim listićima u brojnim državama, koju su pokrenule demokrate. Glasači u Kaliforniji, Mičigenu i Vermontu glasali su za zaštitu prava na abortus na državnom nivou uprkos protivljenju nekih desničarskih i verskih grupa.
Pitanje podela bilo je faktor za mnoge birače kada je u pitanju glasanje na izborima u utorak, a istraživanje Asošiejted presa otkriva da je sedam od 10 glasača reklo da je odluka Vrhovnog suda o abortusu važan faktor u njihovim odlukama na sredini mandata .
Istraživanje je takođe pokazalo da je poništavanje reproduktivnih prava za žene uglavnom nepopularno. Oko šest od 10 reklo je da je ljuto ili nezadovoljno zbog toga, dok je oko četiri od 10 zadovoljno. A otprilike šest od 10 kaže da se zalaže za zakon koji garantuje pristup legalnom abortusu širom zemlje. Inicijative u Kentakiju i Montani o uvođenju prava na abortus još nije ušlo u zakone tih država.
7. Nekima je izborna noć poslužila da budu "prvi"
Čak i dok se prebrojavanje glasova nastavlja, verovatno još nekoliko dana sa glasačkim listićima poštom , bilo je nekih važnih političkih "prvih" slučajeva.
U Arkanzasu, gradonačelnik Litl Roka, prvi izabrani crni gradonačelnik ponovo je izglasan na funkciju dok će Merilend dobiti svog prvog crnog guvernera u demokratu Vesu Muru (postaje tek treći izabrani crni guverner u istoriji SAD).
U međuvremenu, u severoistočnoj državi Masačusets, demokrata Maura Hili postaće prva žena guverner u "Zalivskoj državi"i takođe prva američka guvernerka koja nije lezbejka. Arkanzas, Alabama i Njujork će dobiti svoje prve izabrane ženske guvernere, dok će Vermont poslati svoju prvu kongresmenku u DC, pošto pobeda demokrate Beke Balint znači da njena država prekida svoj niz kao jedina američka država koja nikada nije birala žena u Kongresu.
U Oklahomi, republikanac Marvejn Malin je prvi Indijanac iz svoje države koji je otišao u Senat posle skoro 100 godina. On je član plemena Čiroki. A u Mičigenu, demokrata Šri Tanedar, koji je emigrirao u SAD iz Indije, postaje prvi Indijanac koji je izabran u Kongres iz svoje države.
Tanjug/Denise Cathey/The Brownsville Herald via AP
8. Bili su to skupi izbori
Izbori 2022. su na putu da koštaju 16,7 milijardi dolara (16,6 milijardi evra) na državnom i saveznom nivou, što ih čini najskupljim poluizborima ikada, prema nestranačkim OpenSecrets. Najmanje 1,1 milijardu dolara (1 milijarda evra) datih na saveznom nivou do sada ove izborne sezone došlo je od male grupe donatora, od kojih su mnogi favorizovali konzervativne ciljeve.
„Kada pogledate 25 najbogatijih pojedinačnih donatora, konzervativni donatori u velikoj meri nadmašuju liberalne donatore za 200 miliona dolara (199 miliona evra)“, rekao je Brendan Glavin, viši analitičar podataka za OpenSecrets.
Tanjug/Joshua A. Bickel/The Columbus Dispatch via AP
Tehnološki milijarder Peter Til (32,6 miliona dolara), magnat za transport robe Ričard Ajlen (80,7 miliona dolara), menadžer hedž fondova Ken Grifin (68,5 miliona dolara) i Timoti Melon, naslednik Gilded Age Fortune koji je dao 40 miliona dolara, su među najvećim konzervativnim donatorima . Što se tiče liberalne strane, osnivač hedž fonda Džordž Soroš dao je najviše (128 miliona dolara), iako veliki deo toga tek treba da se potroši. Sem Bankman Frid, liberalni 30-godišnji milijarder kriptovaluta, dao je 39,8 miliona dolara.
Komentari (0)