Igre 
Diplomatski ring koji izlazi iz senke: Borba Kine, Rusije i Zapada za dominaciju u Kazahstanu
Komentari14/09/2022
-21:14
Centralna Azija ovih dana predstavlja jedan od centara diplomatskih dešavanja u svetu, a sve oči su uprte u Kazahstan koji će istovremeno ugostiti predsednika Kine Si Đinpinga i papu Franju. O tome, koliko je obojici značajno da postete tu zemlju (nije planiran njihov susret, već da prisustvuju odvojenim događajima), svedoči i to što je ovo prva Sijeva poseta stranoj zemlji od početka pandemije, a papa je u nju doputovao uprkos zdravstvenim problemima. Kazahstan je ranije viđen kao blizak ruski saveznik, ali deluje da se to menja od kako je počela ruska invazija na Ukrajinu.
U tom kontekstu otvaraju se vrata ove srednjoazijske države i za druge moćne igrače. S toga, poseta Si Đinpinga Kazahstanu, i to uoči susreta "oči u oči" sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Uzbekistanu, ima veliku simboličku i geopolitičku vrednost. Poznato je da se u kineskoj diplomatiji nijedan potez ne vuče bez pažljivog proračunavanja.
Osim sastanka sa predsednikom Kasimom Žomartom Tokajevim i potpisivanja raznih sporazuma, analitičari ističu da je veoma važno to kakvu poruku šalje sastanak dvojice lidera u ovom trenutku. Iz izjava uoči sastanka može da se zaključi da je predsednik Kine veoma dobrodošao.
Portparol ministarstva spoljnih poslova Kazahstana je, govoreći o predstojećoj poseti, istakao da je to za njegovu zemlju velika čast, naročito zato što je to prva poseta predsednika Kine stranoj zemlji od početka pandemije.
"Nadamo se da će poseta proći na veoma visokom nivou", dodao je.
Zanimljivo je to što je poslednji put Si bio u Kazahstanu 2017. godine, kada se fotografisao sa bivšim predsednikom Nursultanom Nazarbajevim. Bliske veze njih dvojice potiču još od 2013. godine, kada je kineski lider održao veliki govor u kojem je otkrio planove za inicijativu Pojas i put kroz centralnu Aziju na Univertitetu u Astani (glavni grad se tri godine zvao Nur-Sultan ali je juče ponovo vraćeno staro ime - Astana).
profimedia
Skoro deceniju nagon tog govora, Si se vraća, a mnogo toga u svetu i regionu se promenilo, ističe urednica u magazinu The Diplomat Ketrin Puc. Kako kaže, Nazarbajev više nije predsednik Kazahstana, a od kada su izbili nasilni protesti početkom ove godine, nije više ni uticajna figura. Drugo, ruska invazija na Ukrajinu pojačala je pritisak na Kazahstan na mnogim poljima, od ekonomije do diplomatije, dok zemlja pokušava da balansira između Moskve i Zapada.
Povezane vesti
Kako se navodi u tekstu, iako Kazahstan održava diplomatske odnose s Rusijom, ruski uticaj u regionu je opao, a Putinovi nedavni komentari u vezi sa suverenitetom Kazahstana "bolno su odjeknuli” u toj zemlji. To je razvoj događaja u kojem na scenu Stupa Si Đinping.
Promena pozicije Kazahstana i otvaranje prostora za druge "igrače"
Sasvim je sigurno da će situacija povodom rata u Ukrajini zauzeti značajno mesto u razgovorima dvojice predsednika. Kazahstan je ranije viđen kao blizak Rusiji, a sad odbija da prizna samoproglašene teritorije u Ukrajini. S druge strane, Kina pokušava da bude neutralna ili da drži "proruski neutralni status", prenosi "Jutarnji" komentare analitičare.
Navodi se i da je Kazahstan najveći svetski proizvođač uranijuma i da snabdeva oko 40 odsto globalne potražnje. Zbog toga što je svet u energetskoj krizi, sve više se okreće nuklearnim elektranama, pa bi i ta tema mogla da se nađe visoko na stolu.
Tanjug/AP/Ng Han Guan
Za analitičare to što je Si izabrao Centralnu Aziju za svoje prvo putovanje od početka pandemije nije iznenađenje, i to šalje jasnu poruku o spoljnopolitičkim prioritetima Pekinga.
"Centralna Azija je uvek bila strateška tačka za Kinu kad god su se nazirali sukobi na istoku Azije. Svaki put kada se povećaju tenzije između Kine i Tajvana, Centralna Azija se odjednom otvori kao mesto gde oni mogu da načine velike korake", rekla je za CNN Niva Jau, istraživač u OEBS akademiji u Kirgistanu.
U članku objavljenom u novinama "Kazahtanskaja Pravda" ove nedelje, Si je izrazio velika očekivanja od posete. On je naveo da su Kazahstan i Kina, koji obeležavaju 30 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, "dobre komšije, istinski prijatelji i pouzdani partneri".
"Od dobrih komšija i prijateljstva do strateškog partnerstva, pa sve do večnog svobuhvatnog partenrstva, naši bilateralni odnosi su na istorjskoj prekretnici", naveo je Si u teksu.
Tanjug/AP/Yevgeny Biyatov, Sputnik, Kremlin
Povezane vesti
U tom članku, u svetlu rata u Ukrajini, naročito upada u oči Sijeva konstatacija o zajedničkoj podršci državnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu.
Tako snažne poruke koje je Si uputio ukazuju na to da Peking razume osteljivu poziciju u kojoj se Kazahstan nalazi na unutrašnjem planu, ali i na spoljašenjem - u komlikovanoj geopolitičkoj areni. Ono što Si poručuje Kazahstanu, jeste da imaju prijatelja u Pekingu ukoliko im zatrebaju, ocenila je Katrin Puc.
Stigao i papa, ali ne i partijarh Kiril
Istovremeno, u takvim okolnostima u kojima se nalazi Kazahstan, u zemlju je došao i papa Franja čiji će boravak biti znatno duži nego Sijev (kineski predsednik potom ide u Uzbekistan gde će se sastati sa Vladimirom Putinom). Papina poseta čini da Kazahstan još više bude u fokusu pažnje svetske javnosti.
Povezane vesti
On učestvuje na Kongresu lidera svetskih i tradicionalnih religija. Odmah upada u oči da tom događaju neće prisustvovati ruski patrijarh Kiril koji je dobio pozivinicu. Iako zvaničnog obrazloženja za njegov nedolazak nema, može se naslutiti da je rat u Ukrajini glavni razlog.
Naime, papa je danas na kongresu rekao da verski lideri ne smeju da opravdavaju zlo i da "Bog nikada ne sme da bude talac ljudske žudnje za moći".
Tanjug AP/Alexander Zemlianichenko
Agencija AP navodi da je patrijarh Kiril opravdavao rusku invaziju na duhovnom i ideološkom polju, nazivajući je metafizičkom bitkom sa Zapadom. Dodaje se i da je blagoslovio ruske vojnike koji se bore i da je prizivao ideju da su Ukrajinci i Rusi jedan narod. Papa je otvorio kongres u Kazahstanu tako što je poznao delegacije da se uejdine u osudi rata.
Trenutak za diplomatsko i ekonomsko nadmetanje
Posete visokih zvaničnika i verskih lidera Kazahstanu u ovako osetljivom geopolitičkom kontekstu ukazuju da su ta zemlja i Centralna Azija generalno prepoznati kao regionu kojem je trenutak za borbu uticaja, a tu su upleteni Kina, Rusija i zapadne zemlje koji svi vide svoju šansu.
U prošlosti, pojednostavljeno razumevanje uticaja Rusije i Kine u Centralnoj Aziji podrazumevalo je to da je Kina bila ekonomski i investicioni partner, a da je Rusija ostala glavni igrač u oblasti odbrane, navodi "The Diplomat" i dodaje:
"Međutim, angažovanje Kine se tokom godina produbljivalo u mnogim sferama. Iako se ne može odbaciti ruski ekonomski, društveni i politički značaj, istovremeno su odnosi Kine sa centralnoazijskim državama nastavili da se razvijaju, što može da ima posledice po Moskvu".
Kada je Kazahstan proglasio nezavisnost pre 30 godina, SAD su bile prve koje su to priznale, i od tada održavaju diplomatske odnose. Ta saradnja se ogleda u oblastima odbrane ali i investicijama u energetski sektor, piše US News. Situacija u Ukrajini proizvela je brige u bivšim sovjetskim državama, a Lari Nejper u tekstu za US News objašnjava da je Kazahstan geografski i geopolitički veoma važno mesto.
Ne samo da se graniči sa Rusijom i Kinom, već SAD imaju i jasan interes u sprečavanju terorizma u regionu, zbog toga što je Avganistan pao u ruke Talibana. Takođe, ukazuje da je u prethodnom periodu rasla ekonomska i energetska saradnja Kazahstana sa Kinom, što je upalo u oči Vašingtonu. Od raspada Sovjetskog Saveza, Kazahstan je postao regionalni lider u ekonomskim reformama, što je zemlju približilo principu slobodnog tržišta i zbog čega je postala primamljivija za investitore.
Komentari (0)