Igre 
Sastanak koji će pratiti ceo svet: Putin i Si "oči u oči" o vojnoj saradnji i energentima, očekuje se i poruka za Zapad
Komentari07/09/2022
-16:43
Kineski lider Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se na marginama samita u Uzbekistanu sledeće nedelje, rekao je novinarima u sredu ruski izaslanik u Pekingu Andrej Denisov, a prenosi ruska novinska agencija Tass. Očekivani susret na samitu Šangajske organizacije za saradnju bio bi prvi susret licem u lice između dva lidera od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Takođe, to bi bilo i prvo putovanje kineskog predsednika van granica zemlje od ranih dana pandemije koronavirusa, a do sastanka bi došlo samo nekoliko nedelja pre velikog političkog samita u Pekingu, gde se očekuje da će Si objaviti kako preuzima i treći uzastopni mandat, što bi bio potez bez presedana.
Član Stalnog komiteta Politbiroa Komunističke partije Kine, Li Džanšu, postao je 7. septembra najviši zvaničnik koji je napustio Kinu od 2020. godine, jer je stigao u Vladivostok da prisustvuje Istočnom ekonomskom forumu i sastane se sa ruskim predsednikom.
Očekivani sastanak Sija i Putina sledeće nedelje, kao i izbor destinacije za Sijevo prvo prekomorsko putovanje, signaliziraju važnost ruskih odnosa sa Kinom u jeku invazije na Ukrajinu, prenosi američki CNN.
Moskva i Peking su poslednjih godina postali bliži partneri verovatno zbliženi tenzijama u odnosima sa Zapadom. Vašington je najglasniji kritičar ruske invazije na Ukrajinu, a odnosi između Kine i SAD su se pogoršali kada je nedavno visoka američka zvaničnica Nensi Pelosi posetila Tajvan, koji Kina smatra svojojm teritorijom.
Si i Putin su izjavili da dve zemlje imaju "neograničeno partnerstvo" samo nekoliko nedelja pre ruske invazije na Ukrajinu. Na pitanje o planovima za putovanje Sija u Centralnu Aziju ovog meseca, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je odgovorilo da ne može da pruži nikakve informacije, prenosi američki portal.
Kina partner na vojnim vežbama "Vostok 2022"
O bliskim odnosima Pekinga i Moskve, između ostalog, svedoče i vojne vežbe "Vostok 2022" koje su nedavno održane na istoku Rusije, a u kojima je i Kina učestvovala kao glavni partner. Kako piše u novom izveštaju američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), "odluka Kine da se taktički svrsta na rusku stranu uprkos njenoj invaziji na Ukrajinu, obnavlja strahove od rusko-kineskog vojnog saveza".
Povezane vesti
"Dve zemlje su do sada svaki put poricale pravljenje bilo kakvog formalnog saveza, ali dele duboku vojnu povezanost, u čijem središtu se nalazi trgovina oružjem i vojne vežbe". Iz Kine su saopštili kako su na vojne vežbe "Vostok 2022" poslali 2.000 vojnika, 300 oklopnih vozila, 21 letelicu i tri borbena broda.
"Praktična saradnja između ruske i kineske mornarice dosegla je novi nivo kada govorimo o kvalitetu. Ovo će osigurati globalnu i regionalnu stabilnost i bezbednost", rekao je ruski admiral Valerij Kozakov, prema saopštenju ministarstva odbrane te zemlje.
Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP
Jedna od autorki istraživanja CSIS, Boni Lin, istakla je da je vojna povezanost zapravo samo rezultat generalne političke povezanosti dvaju zemalja, i da bismo mogli očekivati još zajedničkih vojnih vežbi u budućnosti. Međutim, ona dodaje da postoje i određene "nesuglasice" u odnosima.
"Mada Kina uvozi oko 70 odsto naoružanja iz Rusije, od sredine dvehiljaditih Peking se više fokusirao na sopstvenu proizvodnju neophodnog oružja, tako manje zavisi od Rusije. Istovremeno, u Moskvi su sve više postajali zabrinuti jer su smatrali da im Kina krade tehnologiju. U poslednjih nekoliko godina, većina vojne opreme koju je Kina uvezla iz Rusije odnosi se na delove koji će pružiti podršku njihovoj avijaciji", rekla je Lin za VOA.
U izveštaju se navodi da je 2019. godine ruska državna firma "Rostek" saopštila kako je postojalo bar 500 neodobrenih kopiranja njihove opreme u poslednjih 17 godina, i javno su kritikovali Kinu rekavši da su im iskopirali "Suhoj avione, motore za letelice, PVO sisteme i drugu opremu".
Trgovina naoružanjem
Uprkos sitnim "štucavicama" u pređašnjim odnosima Rusije i Kine, Kremlj se sada sve više mora osloniti na Peking kako bi prevazišao zapadne sankcije i tako nabavio prekopotrebno naoružanje za nastavak rata u Ukrajini.
Veći deo mikročipova koji se koriste za moderno naoružanje, a koji su potrebni Rusiji, potiče od zapadnih kompanija, pa bi zato trebalo da bude gotovo nemoguće da ih Moskva nabavi. Međutim, neki zvaničnici iz admonistracije aktuelnog predsednika SAD kažu da zapadne vlade jednostavno nemaju dovoljno mogućnosti da spreče druge režime - posebno Kinu - da prenese mikročipove Rusiji.
Povezane vesti
"Kontrole nad čipovima nikada ne mogu biti do kraja sprovedene. Kina i Rusija dele granicu od 4.300 kilometara. Apsolutno nema načina da otkrijemo da li se ti čipovi prenose iz Kine u Rusiju.", rekao je Metju Turpin, direktor američkog Saveta za nacionalnu bezbednost za Kinu od 2018. do 2019. godine. Kina je, od početka rata, već snabdevala Rusiju određenom vojnom opremom, kao što su oklopna vozila, komponente za dronove ili motori za pomorska vozila.
Međutim, Đina Rajmondo, američka ministarka trgovine, nekoliko puta je upozorila Kinu da, ukoliko SMIC, najveći proizvođač čipova u toj zemlji, bude kršio sankcije koje su uvedene protiv Rusije, SAD će u tom slučaju praktično ugasiti te kompanije time što će im uskratiti pristup američkoj tehnologiji koja im je neophodna za pravljenje poluprovodnika.
Pored toga, dodatni potez SAD koji će sasvim sigurno ohladiti odnose između Vašingtona i Pekinga, a ima potencijal da dodatno približi Kinu i Rusiju, jeste to što je doneta odluka o tome da se američkim kompanijama koje dobijaju novac iz saveznih fondova zabrani izgradnja fabrike napredne tehnologije u Kini narednih deset godina.
Plaćanje gasa u rubljama
Pored naoružanja, i trgovina energentima igra veliku ulogu u sve bližim odnosima Kine i Rusije.
Najstrože ekonomske sankcije zapadnih zemalja su mahom usmerene na ruske energente, a u Evropskoj uniji i dalje traje rasprava o tome koje bi još mere mogle da se donesu tako da se našteti ruskoj ekonomiji, a da se dodatno ne ugrozi energetska bezbednost Evrope, zbog toga što postoji dosta zemalja koje su zavisne od Rusije u pogledu gasa ili nafte.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je na Istočnom ekonomskom forumu da "evropsko energetsko tržište više nije u glavnom fokusu Rusije", kao i da će se ruski gas izvoziti u druge zemlje ukoliko Evropi nije potreban. Putin je dodao i da je Rusija dogovorila sve najvažnije parametre za prodaju gasa Kini preko Mongolije.
Tanjug/Stanislav Krasilnikov/TASS News Agency Host Pool Photo via AP
Ovakve izjave ruskog lidera došle su kao potvrda onoga što je objavljeno samo dan ranije. Prema saopštenju ruskog Gasproma, ta kompanija i Kineska nacionalna naftna korporacija (CNPC) potpisali su sporazum o prelasku plaćanja za isporuku ruskog gasa Kini na juane i rublje, umesto na dolare.
Izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler rekao je da je omogućavanje plaćanja u ruskim rubljama i kineskim juanima od obostrane koristi za Gasprom i CNPC, kao i da će to biti "odličan primer za druge zemlje, koji će pokrenuti njihove ekonomije".
Komentari (0)