Sastanak u osetljivom trenutku: Putin i Si naći će se "oči u oči", na stolu tri ključne teme

Kineski predsednik Si Đinping i njegov ruski kolega Vladimir Putin trebalo bi da se sastanu sledeće nedelje na marginama samita u Uzbekistanu, što ukazuje na dalju saradnju Moskve i Pekinga u jeku zapadnih sankcija. Njih dvojica bi, prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu, trebalo da se nađu "oči u oči" tokom samita Šangajske organizacije za saradnju, koji će se održati 15. i 16. septembra, rekao je ruski ambasador u Kini Andrej Denisov, a prenela ruska novinaska agencija Tas.

Njih dvojica su se psolednji put sastali u Pekingu, na otvaranju zimskih Olimpiijskih igara, nekoliko nedelja pre početka rata u Ukrajini. Tada su proglasili da među Rusijom i Kinom vlada "neograničeno prijateljstvo". Novi sastanak Putina i Sija označiće samo poslednji u nizu signala sve toplijih odnosa između Rusije i Kine, dok se obe zemlje suočavaju sa i dalje nepoznatim ekonomskim posledicama sankcija koje su im uvele zapadne zemlje, a pre svega Sjedinjene Američke Države. 

Glavni razlog za uvođenje sankcija Rusiji jeste upravo napad na Ukrajinu čiji je Vašington jedan od najglasnijih kritičara, ali sve više sankcija uvodi se i Pekingu. Odnosi između SAD i Kine dodatno su zahladneli nakon što je visoka američka zvaničnica Nensi Pelosi posetila Tajvan, koji Kina smatra svojojm teritorijom. Kina je u odgovor na to organizovala vojne vežbe kojima je praktično opkolila ostrvo, što se nije dopalo američkoj administraciji.

Zbog svega toga, Peking i Moskva imaju mnogo zajedničkih tema o kojima mogu da razgovaraju, od potencijalne dublje ekonomske saradnje jer je Rusiji zapadno tržište sve više zatvoreno, do trgovine energentima ili oružjem.

1. Poruka Zapadu

"Od ovog sastanka Putina i Sija očekujem reprizu onog pred Olimpijske igre u Pekingu - puno vatrenih reči u priči o črvrstoj alijansi, ali malo toga na praktičnom planu", rekao je za Euronews Sbrija Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put.

"Što se tiče ekonomije, očekujem da će se ponoviti priče o drugom delu gasovoda, ali da će glavni deo razgovora biti usmeren na animozitet prema SAD. Verovatno će biti reči o multipolarnom svetu, tome kako 'ne postoji samo jedan oblik demokratije', i slično", dodao je.

I zaista, u svojim izjavama od početka rata u Ukrajini, kineski zvaničnici bili su pažljivi da ne pređu granicu tako da se čini kao da opravdavaju napad Rusije, pa su birali reči tako da ne pokažu otvorenu podršku Moskvi, ali nisu komentarima ni davali previše negativan ton.

Mada odnosi Pekinga i Vašingtona nisu bili na zavidnom nivou u poslednje vreme, poseta Pelosi, a onda i još nekoliko drugih američkih zvaničnika Tajvanu, kao i komentari jedne i druge administracije tim povodom su pokazali koliko su zapravo ti odnosi loši. Zbog toga, stav prema Zapadu mogao bi da bude nit koja će spojiti kineskog i ruskog predsednika, a Rašeta smatra da postoji još jedan razlog.

"Mislim da do sastanka dolazi iz nužde, jer su obojica u problemima - Si u Kini zbog ekonomske situacije, a Putin u Rusiji, naravno, zbog vojne", naglašava sagovornik Euronews Sbrije

2. Trgovina naoružanjem

U poslednje vreme, sve su češći izveštaji o tome kako Rusija polako ostaje bez arsenala modernog oružja, jer rat u Ukrajini traje duže nego što je prvobitno planirano. Problem za Moskvu je, međutim, u tome što moderno naoružanje iziskuje i modernu tehnologiju, a naročito mikročipove koji se najvećim delom proizvode u SAD ili na Tajvanu, koji smatra Vašington svojim saveznikom.

Nedavno je briselski list Politiko objavio jedan od spiskova ruske vojske na kom su, prema listi prioriteta, nabrojane komponente koje su im potrebne - među onima koje su označene kao "najviše prioritetne" mahom se nalaze čipovi koji se proizvode u SAD, a ta zemlja je odavno uvela sankcije kojima se njenim kompanijama zabranjuje da trguju sa Rusijom kada je u pitanju tehnologija koja se može koristiti u vojne svrhe.

EPA/SERGEI ILNITSKY

Međutim, čini se da Moskva uprkos ovim sankcijama nekako uspeva da dođe do neophodnih čipova, a glavni razlog za to je "rupa u zakonu" koju pronalazi zahvaljujući upravo zemljama poput Kine, odnosno nekim trećim stranama koje će joj preprodati tehnologiju. U izveštaju centra RUSI o načinima na koji Rusija izbegava američke sankcije u vezi sa naoružanjem, na primer, navode se brodovi koji isplovljavaju upravo iz Hongkonga sa potrebnim komponentama.

Uprkos tome što je američka ministarka spoljnih poslova upozorila Peking da bi prodaja čipova Moskvi povukla sa sobom velike sankcije prema Kini, kao i tome što neki američki zvaničnici kažu da nisu primetili nikakve nelegalne transakcije, Kina je, od početka rata, već snabdevala Rusiju određenom vojnom opremom, kao što su oklopna vozila, komponente za dronove ili motori za pomorska vozila.  

Takođe, neki od bivših članova administracije predsednika SAD smatraju da je nemoguće uvesti potpunu kontrolu.

"Kontrole nad čipovima nikada ne mogu biti do kraja sprovedene. Kina i Rusija dele granicu od 4.300 kilometara. Apsolutno nema načina da otkrijemo da li se ti čipovi prenose iz Kine u Rusiju.", rekao je Metju Turpin, direktor američkog Saveta za nacionalnu bezbednost za Kinu od 2018. do 2019. godine.

3. Trgovina energentima

Još jedna važna dimenzija zapadnih sankcija prema Moskvi, jeste zabrana uvoza ruskih energenata. Putin je, govoreći nedavno na jednom forumu, rekao da će se Evropa u slučaju ograničenja cena ruskog gasa "smrznuti kao vučji rep iz bajke". Sa druge strane, predsednica Evropske komisije nekoliko put aje naglasila da je cilj sankcija na ruske energente to da se Moskvi ograniče prihodi koje bi koristila za dalje finansiranje rata u Ukrajini.

Zbog svih uvedenih mera zabrane, ruski izvoz energenata u Evropu znatno se smanjio od početka rata u Ukrajini - ruski Gasprom je objavio da je uvoz gasa u zemlje EU gotovo prepolovljen - pa se zato Kremlj sve više okreće drugim tržištima, a posebno onima na istoku. Upravo tu, Kina može igrati važnu ulogu, jer postoji prostor za dublju saradnju na temu trgovine energentima sa Rusijom.

profimedia

Kao pokazatelj toga, Gasprom je pre nekoliko dana objavio da su kompanija i Kineska nacionalna naftna korporacija (CNPC) potpisali sporazum o prelasku plaćanja za isporuku ruskog gasa Kini na juane i rublje, u nameri da se odalje od evra i dolara. Izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler rekao je da je omogućavanje plaćanja u ruskim rubljama i kineskim juanima od obostrane koristi za Gasprom i CNPC, kao i da će to biti "odličan primer za druge zemlje". 

Međutim, ne smatraju svi da bi energetska sradnja između Moskve i Pekinga bila plodonosna.

"Ova saradnja bi bila na dugom štapu - to važi prvenstveno kada pogledamo tržište nafte, gde bi Rusija lakše nego za gas mogla da zameni zapadne kupce. Kada je u pitanju gas, potrebna je ozbiljna infrastruktura koju Rusija nema u tom delu Azije. Ima jedan deo prema Kini, a imala je i jedan deo ka Južnoj Koreji i Japanu, mada i oni sve manje kupuju energente od Moskve", rekao je Rašeta iz Novog trećeg puta. 

Za izgradnju neophodne infrastrukture, dodaje on, bilo bi potrebno stotine milijardi dolara koje Rusija nema, a i zapadna tehnologija, jer su i gasovod "Moć Sibira" gradile nemačke mašine, uz znanje svojih, francuskih i američkih kompanija. 

Početkom jula, pojavili su se izveštaji koji ukazuju na to da je Rusija u prva tri meseca od početka rata u Ukrajini prihodovala oko 24 milijarde dolara od prodaje energenata Kini i Indiji - Kina je potrošila oko 18,9 milijardi na rusku naftu, gas i ugalj u tom periodu, a agencija Rojters izvestila je nešto ranije da su kineske kompanije povećale kupovinu nafte od Rusije zbog toga što je Moskva nudila energente po nižim cenama, upravo iz razloga što nije mogla da ih prodaje na Zapadu.