Igre 
Rat u Ukrajini komplikuje odnose Moskve i Pekinga: Da li je Putin novi vazal Kine?
Komentari12/06/2022
-20:00
Malo pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Peking i sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom proglasio "bezgranično prijateljstvo". To prijateljstvo, međutim, više od tri meseca od početka rata u Ukrajini prolazi kroz radikalne promene, a "Politiko" u tekstu objavljenom pre nekoliko dana piše da nema sumnje ko je u tom odnosu danas supersila.
U tekstu pod nazivom "Novi kineski vazal: Vladimir Putin", ovaj list ocenjuje da je kineski lider danas u poziciji da diktira uslove "spasonosne" pomoći Rusiji i da zapravo određuje pravac odnosa između Moskve i Pekinga. Vreme kada je Sovjetski Savez bio ideološi i ekonomski superioran nad komunističkom Kinom davno je prošlo, a za Rusiju, koja trpi ekonomske udarce sa Zapada, Kina je, kako se čini, jedini potencijalni dobročinitelj kom se Putin može okrenuti.
Kako podseća "Politiko", kada je predsedavajući Mao Cedung došao u posetu Josifu Staljinu u zimu 1949. godine u velikoj meri je izgledao kao "podređeni". Staljin ga je pustio da čeka u njegovoj snegom okovanoj vikendici 27 kilometara izvan Moskve, gde se kineski lider žalio na sve, počev od kvaliteta ribe do neudobnog dušeka.
Kada su dvojica komunističkih lidera konačno krenuli na posao, Staljin je izdejstvovao povoljni dogovor po kojem je Mao bio primoran da kupi rusko oružje i tešku mašineriju na kredit na koji je Peking morao da plaća kamatu. Ipak, sedam decenija kasnije, dinamika moći radikalno se promenila.
Podsetimo, upravo zbog sukoba koji je izbio u Ukrajini poraslo je intersovanje za odnos ove dve države, a još od početka invazije oči sveta bile su usmerene i na istok Azije u iščekivanju reakcije iz Pekinga. Kina, međutim, Rusiji nije uvela sankcije, niti je otvoreno kritikovala početak vojne operacije. Odnosi saradnje su nastavljeni, ali u ovom slučaju sa možda malo izmenjenim ulogama.
Analitičari za Euronews Srbija kažu da je Kina definitivno danas viđena kao država u usponu, i u ekonomskom smislu, ali i u smislu političkog uticaja koji ima na globalnom nivou. Komentarišući, pak, odnose Moskve i Pekinga, kažu da oni imaju jedno "asimetrično partnerstvo" koje različito znači svakoj od tih zemalja.
Da li Kina zaista preuzima nadmoć?
U tekstu koji je prethodnih nekoliko dana izazvao veću pažnju, "Politiko" navodi da Kina u javnosti snažno demonstrira političku solidarnost s Moskvom. Ističe se da je kineska ekonomija danas nekoliko puta moćnija od ruske, pa da je i gotovo izvesno da će se Rusija koja se suočava sa evropskim sankcijama i naftnim embargom upravo u ovoj situaciji više nagnuti ka Pekingu.
Povezane vesti
Kina zapravo može da ima ogroman uticaj na Moskvu kada je reč o embargu koji je Evropska unija uvela na naftu koja se uvozi iz Rusije. Ova zabrana, kako se očekuje, napraviće veliku rupu u ruskom budžetu, osim ukoliko se ne uključe drugi veliki kupci. Kina bi tu mogla da ima karte u svojim rukama.
Postoje, međutim, prilično ozbiljne granice takozvanih odnosa "bez ograničenja". Makar za sada, Kina naglašava da ne prodaje oružje ili delove za avione Rusiji. Peking ne želi da se i sam nađe na meti sankcija, tako da je postavio određene granice.
"U potpuno drugačijem scenariju u odnosu na onaj iz Hladnog rata, Rusija će biti mlađi partner moćnijoj Kini. To će iritirati Putina", rekao je Metju Krunig, zamenik direktora Skaukroft centra za strategiju i bezbednost u Atlantskom savetu.
profimedia
Objašnjavajući za Euronews Srbija ovu novu raspodelu snaga na relaciji Moskva-Peking, Zorana Baković, specijalna dopisnica ljubljanskog "Dela" iz Azije, kaže da kada se govori o kineskoj nadmoći ne misli se samo na ekonomiju koja je, kako kaže, deset puta veća od ruske, već se misli upravo i na nadmoć na geostrateškoj mapi koja je dosad ipak bila na ruskoj strani. Ona ističe da je odnose Rusije i Kine potrebno razumeti kroz istoriju, ali dodaje i da bi bilo kakav poremećaj u balansu snaga mogao da bude opasan.
"Govorimo sada o jednoj drugoj vrsti nadmoći, a radi se o nadmoći na geostrateškoj mapi. Recimo, Rusija je bila ta koja je bila u stanju da uđe u Avganistan, pa makar se to završilo i porazom, ali da tamo ostavi duboki pečat. Rusija je bila ta koja je sada sa Putinom ušla u Siriju i sirijski rat i tamo napravila novi odnos snaga. To su sve potezi na koje Kina na primer do dana današnjeg nije spremna i u tom smislu je Kina Rusiju smatrala kao jednu vrstu starijeg brata u partnerstvu", rekla je ona.
Asimetrično partnerstvo
Kako navodi "Politiko", kineski predsednik deli Putinov animozitet prema Zapadu i NATO alijansi, ali to ne znači da će on bezuslovno nuditi "milostinju". Glavna Sijeva strateška briga su kineski prosperitet i bezbednost, a ne spasavanje Rusije. Peking će verovatno kupiti makar deo nafte preusmerene iz Evrope, ali uz ogroman popust u odnosu na svetske cene.
Kina će, kako se navodi dalje, pomoći Rusiji samo u onoj meri u kojoj neće na sebe privući sankcije i ugroziti sopstvenu sposobnost da prodaje robu bogatim zemljama u Severnoj Americi i EU. Dodaje se i da što je Moskva izolovanija, to će više morati da pomogne Kini u njenim strateškim geopolitičkim ambicijama, te se s tim u vezi navodi činjenica da kineski zvaničnici godinama lobiraju kod Rusa da smanje prodaju oružja Indiji, koja je povremeno imala obračune na granici sa Kinom.
Povezane vesti
Ipak, kada je reč o odnosu dve zemlje, analitičari smatraju da je teško da bi on mogao da se nazove vazalnim.
Greg Baker/Pool Photo via AP, File
"Nekoliko puta je napomenuto od strane zvaničnika Pekinga da Rusija i Kina imaju jednu vrstu strateškog partnerstva. Sve to rečeno i sve to imajući u vidu, ukoliko biste pitali bilo koga u Moskvi i bilo koga u Pekingu, oni definitivno ne bi rekli da je Rusija u vazalnom položaju. Oni pokušavaju da izrade uzajamno koristan odnos", rekao je za Euronews Srbija Stefan Vladisavljev, programski koordinator u Beogradskom fondu za političku izuzetnost, i dodao da je Rusija u očima Kine i dalje veoma moćna država koja može da bude značajan politički partner.
Kako objašnjava Zorana Baković, Rusija se pretvara u "mlađeg brata", odnosno u "podređenog" člana ovog partnerstva i dodaje da je reč vazal "teška".
"Moramo da imamo na umu kinesko-ruske odnose kroz celu istoriju. Ti istorijski odnosi nas upozoravaju na to da bilo koji poremećaj u dosadašnjem balansu koji je postojao između Kine i Rusije, između Putina i Đinpinga, kada se taj balans preokrene na stranu Kine, to će sasvim izvesno izazvati vrlo nepredvidive reakcije Putina. Kina i Rusija imaju jedno asimetrično partnerstvo koje različito znači svakoj od tih zemalja. Za Rusiju je Kina kontrateža u njenom rivalstvu i neprijateljstvu sa Amerikom. Za Kinu je Rusija čuvar strateških leđa. Čim se makne treća strana, odnosi između Kine i Rusije postaju silno komplikovani i zapravo nepredvidivi i zato je opasno u slučaju da se taj balans toliko promeni odjednom, Rusija postane manji partner, a Kina dominantniji", rekla je ona.
Putin spreman da plati određenu cenu?
Kako je objasnio Vladisavljev, Kina je momentalno nakon uvođenja sankcija Zapada pokazala da je spremna da otvori tržite. Kinesko tržište otvoreno je za veliku količinu žitarica koje mogu da budu izvezene tamo, a definitivno je da će joj koristiti i embargo na naftu.
"Definitivno ukoliko se Zapad bude sve više i više zatvarao za Rusiju, ne znači da će se to desiti i na Istoku i Kina može postati taj oslonac i u ekonomskom smislu, prosto dobijati ono što je Kini neophodno, a zauzvrat pružati Rusiji finansijska sredstva koja su njoj preko potrebna", rekao je Vladisavljev.
A kako je naveo Politiko, mada Đinping i Putin imaju bolji lični odnos od njihovih prethodnika Cedunga i Staljina, oni takođe imaju i različite stavove o budućoj ulozi njihovih država u svetu. Putin je u tom smislu u težoj situaciji. On će, kako se navodi, rado uzeti sve što mu Kina ponudi imajući u vidu okolnosti u kojima se nalazi njegova zemlja - čak i ako to znači da na Rusiju gledaju kao na slabijeg partnera Kine.
"Problem je u tome što on na konflikt u Ukrajini gleda kao na ključnu stvar u borbi za opstanak njegovog režima. Manje se plaši od toga da ga Kina drži u šaci, jer je fokus zapravo na borbi protiv SAD. Ukoliko Kina pruži neophodne resurse - i istovremeno se ne bude mešala u unturašnje stvari Rusije - to je cena koju on prihvata da plati kako bi nastavio svoju borbu protiv SAD", rekao je za "Politiko" Aleksandar Gabuev, ekspert za odnose Kine i Rusije u Karnegi organizaciji.
Komentari (0)