Igre 
Strateški paradoks i retorička nedisciplina: Posle Bajdenove izjave pitanje Tajvana opet u fokusu
Komentari26/05/2022
-18:27
Mnogi se plaše da bi u 21. veku Tajvan mogao da postane potencijalno najopasnije krizno žarište. Čini se da su se strasti uzburkale posle najnovije izjave američkog predsednika Dđozefa Bajdena o vojnoj pomoći Tajvanu. Iz Pekinga su oštro reagovali, dok je Bela kuća pojasnila da se politika SAD ne menja.
Naime, predsenik Džozef Bajden izjavio je na pres konferenciji u Tokiju da će se SAD vojno uključiti u odbranu Tajvana ukoliko to bude potrebno, budući da je to, kako on ističe, "njihova obaveza".
Kina je ooštro reagovala, a za tu zemlju su Bajdenovi komentari koraci u opasnom smeru.
"SAD su prekršile obećanje kada je o Tajvanu reč, zaboravile na princip jedne Kine. Ohrabruju secesionističke aktivnosti na Tajvanu. Ako nastave pogrešnim putem, to će imati ne samo nepopravljive posledice po američko-kineske odnose, već će imati i nepodnošljivu cenu po Ameriku", kazao je Vang Venbin, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine.
Strateški paradoks: Šta podrazumeva vojnu pomoć?
Ubrzo posle izjave Bajdena, Bela Kuća je pojasnila da se politika ne menja, da postoji obaveza prema sporazumu o odnosima sa Tajvanom - da se Tajpeju obezbede vojna sredstva za odbranu.
"To je strateški paradoks problema Tajvana. Zvanična američka politika još od ranih 1970-ih kada su Nikson i Kisindžer otvorili Maovu Kinu, jeste takozvana politika jedne Kine, ali uvek je postojao preduslov da do ujedinjenja Tajvana sa kopnenom Kinom mora da dođe mirnim putem", objašnjava za Euronews Srbija Vuk Vuksanović iz Beogradskog vccentra za bezbednosnu politiku.
On ističe da je Bela kuća pokušala da ublaži situaciju rekavši da se pod vojnom pomoći ne podrazumeva američka vojna intervencija već snabdevanje Tajvana američkim naoružanjem.
Povezane vesti
Analitičari procenjuju da je američka politika strateške dvosmislenosti krenula u pravcu politike strateške jasnoće, jer Bajdenu nije prvi put da kaže da će vojno pomoći Tajvanu, pre nego što Bela kuća uspe na to da odreaguje.
"Naravno, svi misle na američke trupe na Tajvanu, ali to ne mora da znači. U Ukrajini je Amerika intervenisala, ali ne direktno. To bi moglo da znači prodaju oružja, ili snabdevanje sistemima za odbranu. Tu je i pitanje saveznika, ne snabdeva Ukrajinu samo Amerika, već to čine i druge NATO članice. I to je pitanje, šta će činiti saveznici?", navodi Jun Sun, direktorka programa za Kinu Stimson centra.
Lider republikanske manjine u Kongresu, Mič Mekonel u svom predlogu po pitanju strategije, napravio je paralele sa ratom u Ukrajini.
"Moj predlog ovoj administraciji je da proda oružje Tajvanu zbog potencijalne invazije Kine. To je najvažnija stvar koju možemo da uradimo da im pomognemo. Kao što pomažemo Ukrajincima. To je dobar sistem odvraćanja. I treba da pošaljemo poruku Siju, tako što će Putin biti pobeđen u Ukrajini", naglasio je Mekonel.
Šta bi za Kinu bila crvena linija?
Vuk Vuksanović objašnjava da u ovom sukobu za Vašington ne postoji mnogo dobrih opcija.
"Mnogi se plaše da ratuju za ostvo koje je veoma teško braniti, a isto tako druga mogućnost je rizik da Kina sa zauzimanjem Tajvana penetrira ono što se naziva prvi lanac ostrva, sistem ostrva koji je veoma bitan pomorski bedem za američke položaje u Indopacifiku", ističe Vuksanović.
Ono što je izvesno, kako naglašava, jeste da bi za Kineze bila crvena linija, ako bi primetili da Amerika ide u smeru formalne nezavisnosti Tajvana.
Povezane vesti
Ideja da je Tajvan deo Kine je fundamentalna za modernu kinesku doktrinu. Kineski predsednik Si Đinping je rekao da ostrvo mora biti ujedinjeno s kopnenim delom zemlje.
Sa stanovišta Pekinga, Bajden se dublje upliće u unutrašnju stvar Kine. Vašington post piše da bi se Bajdenovi komentari mogli protumačiti kao upozorenje, da politika izgrađena na dvosmislenosti ostaje, uz novu strategiju koja će to podržati.
"Kina je do sada kupovala vreme da bi ulagala u svoje kapacitete, kako bi došla u poziciju da uz upotrebu vojne sile ili ekonomske ucene preuzme ponovo Tajvan. Ono što i dalje verujem, da će se truditi da odlože taj proces što duže dok ne ojačaju dovoljno da mogu da se sa više samopouzadanja suprodstave sa SAD", objasnio je Vuk Vuksanović.
On navodi i da je Bajden ranije imao niz kontradiktornih izjava i dodao da je ovo primer "retoričke nediscipline".
Komentari (0)