Igre 
Oči sveta uprte u Kinu: Da li je Rat u Ukrajini stavio buru na Pacifiku na pauzu
Komentari02/06/2022
-23:01
Od početka rata u Ukrajini oči sveta bile su uprte u Kinu i njenu poziciju u odnosu na invaziju Rusije na Ukrajinu. Međutim, sada se sve intenzivnije govori o otvaranju novog sukoba u kojem bi akter bila sama Kina.
Izjava američkog predsednika Džoa Bajdena tokom njegove prve posete Aziji od stupanja na funkciju da će SAD vojno braniti Tajvan u slučaju invazije Pekinga, viđena je kao upozorenje Kini da "koketira s opasnošću" i određeni zaokret kada je reč o politici Vašingtona prema ostrvu koje Peking smatra svojom teritorijom.
Nakon Bajdenove izjave, iz Pekinga je brzo i očekivano stigla reakcija. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin je rekao da je Tajvan neotuđivi deo kineske teritorije i da će Kina će preduzeti odlučne mere za zaštitu svog suvereniteta i interesa bezbednosti i pozvao je Sjedinjene Države da budu oprezne u svojim izjavama i akcijama kada je reč o Tajvanu.
Sagovornici emisije Euronews veče ističu da ipak nije u interesu nijedne od sila da se sukob u Pacifiku desi i da bi, ako do toga dođe, došlo do velikih gubitaka.
Kina i rat u Ukrajini
Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru često se s posebnom pažnjom posmatrala pozicija Kine i njene aktivnosti u odnosu na ovaj sukob, odnose sa Rusijom , ali i drugim delovima sveta.
"Kina je najveći dobitnik ukrajinske tragedije, dobila je dezorijentisan Zapad i zaglavljenu Rusiju, dobila je činjenicu da je pažnja SAD odvraćena od nastojanja da se obuzda Kina. Takođe, Kina je dobila to da je Zapad gurnuo Rusiju u njeno naručje i da će Rusija postati izvor energenata i svega što je Kini potrebno", kazao je za Euronews Srbija Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Kako je dodao, kineska diplomatija se veoma dobro postavila i "znaju da menjaju retoriku u zavisnosti od auditorijuma".
Povezane vesti
I Stefan Vladisavljev, programski koordinator u Beogradskom fondu za političku izuzetnost procenjuje da se pozicija Kine od početka rata nije menjala.
"Ona ima odnose i s Kijevom i s Moskvom. Strateško pratnerstvo koje je postojalo između Pekinga i Moskve je potvrđeno, a sa druge strane, ministar spoljnih poslova Ukrajine ima odnose s Kinom. Kina je iz ovog sukoba samo profitirala, kako otvaranjem tržišta za proizvode iz Rusije tako i diplomatski, gleda se kao neko ko je neutralan i ko održava dobre odnose sa obe strane i nije pružila vojnu pomoć", naveo je Vladisavljev.
Na pitanje da li bi Kina mogla da se uključi u posredovanje u pregovorima između Rusije i Ukrajine, Vuksanović ističe da je Kina ipak odlučna da "leti ispod radara i nastavi unutrašnji razvoj" i da neće biti medijator.
Potencijalni sukob na Pacifiku
Buru oko novih potencijalnih sukoba zbog Tajvana izazvale su izjave američkog predsednika, ali se ubrzo nakon toga oglasila i Bela kuća, koja je saopštila da nema promene u američkoj politici prema Tajvanu.
SAD, inače, obezbeđuju Tajvanu odbrambeno oružje, ali su namerno ostale dvosmislene o tome da li će vojno intervenisati u slučaju kineskog napada.
Vuksanović navodi da je Bajden već poznat po tome da ume da pravi ovakve retoričke gafove i da je Bela kuća reagovala odmah rekavši da SAD ne bi vojno intervenisala već slala oružje kako je predviđeno zakonom.
Stoga sagovornici emisije Euronews veče trenutno ne vide da će doći do sukoba i smatraju da se radi na spuštanju tenzija.
Povezane vesti
"Kina još želi da kupuje vreme, ne bi želela da se nešto sada desi. Ono što je crvena linija za Peking, ako SAD pokušaju da navedu Tajvan na nezavisnost to bi moglo da navede Kinu možda da ide u rat", kazao je Vuk Vuksanović.
Euronews/Printscreen
Stefan Vladisavljev je istakao i da bi sukob doneo velike gubitke.
"Kapactieti Kine bi možda omogućili osvajanje Tajvana, ali uz velike gubitke te je pitanje da li bi to Kina želela i mogla da uradi u nekom narednom periodu. Sa druge strane kontinurana vojna pomoć iz SAD vojnim sredstvima i oružjem ne znači da će doprineti dugoročnoj odbrani, to bi dovelo do sličnog scenarija kao u Ukrajini, stizala bi sredstva, ali direktna vojna pomoć ne", kazao je Vladisavljev.
Povezane vesti
On dodaje da je ukrajinska kriza stavila pauzu na dešavanja na Tajvanu, ali da se politike sila nisu promenile, te da Ukrajina pokazuje šta bi eventualno moglo da se desi zbog mogućeg sukoba.
Takođe, kako je rekao Vladisavljev, o tenzijama se govori zbog aktivnosti Kine na Pacifiku, obilasku ostvrskih zemalja Kine i pravljenju sporazuma.
"Postoje određene tačke u Pacifiku koje ako budu pod kontrolom Kine ili izgrade veliku ekonomsku saradnju mogu biti problematične", kazao je .
Euronews/Printscreen
Objašnjava i da Kina često pomaže zemlje ulaganjem u infrastrukturne projekte.
"To su uglavnom države sa slabo razvijenom vladavinom prava, njima često vladaju autokrate i nema prave opozicije što je Kini omogućilo da se lakše pozicionira", kazao je Vladisavljev.
Sa druge strane, Vuk Vuksanović dodaje da su u pitanju male nacije, čija je glavna zabrinutost globalno zagrevanje jer zbog porasta nivoa vode ta ostrva mogu da nestanu.
Na pitanje da li su od posebnog značaja za Kinu prirodni resursi sa pacifičkih ostrva, Vuksanović ističe da Peking to interesuje jer dosta zavise od resursa, ali da to nije glavni cilj već odgovor na inicijativu AUKUS, da može da kaže "i mi konja za trku imamo".
Komentari (0)