Igre 
Sukob Izraela i Hezbolaha: Koliko smo daleko od širenja sukoba na Bliskom istoku?
Komentari23/09/2024
-17:11
Hezbolah je raketirao sever Izraela i proglasio "neograničenu borbu". S druge strane, broj žrtava izraelskog napada na Bejrut porastao je na 45.
Hezbolah je tek šiitska politička partija u libanskom parlamentu, koja ima vojnu i svaku drugu podršku Irana, a sve druge etničke i verske grupe u Libanu, tj. zemlja u celosti, je dovedena u opasnost od poniranja ili u građanski rat ili u rat širokih razmera kroz eventualnu invaziju Izraela na teritoriju Libana.
Za Euronews Srbija na aktuelnu temu sukoba Izraela i Hezbolaha govorili su Nikola Marković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, i novinar Adnan Naser iz Libana.
Ono zbog čega se strahovalo od izbijanja rata u Gazi pre godinu dana se na kraju i ostvarilo. Novi front je otvoren na Bliskom Istoku, ovoga puta u južnom Libanu, a uvezuje se naravno sa sevenim Izraelom.
Naser: Sukob Izraela i Hezbolaha već traje, samo je ograničenih razmera
Na pitane da li možemo da očekujemo da se rat proširi i da se umešaju druge zemlje u regionu, Naser kaže da je ograničen sukob zapravo počeo kada je Hamas napao Izrael 7. oktobra, samo što je intezitet manji, te bi mogao da se pojača.
"Mislim da u ratu već učestvuju različite zemlje u regionu od prvog dana. Ne zaboravimo da se Hezbolah vojno umešao odmah posle 7. oktobra kad je Hamas napao Izrael, iako je rat koji je Izrael vodio protiv Hezbolaha bio ograničen. Postojala su neka pravila koje dve strane nisu prekršile. Ne zaboravimo takođe da Huti u Jemenu koji su na strani Hamasa i Hezbolaha, da i oni učestvuju i da ih podržava Iran. Pre nekih nedelju dana oni su ispalili hipersonični projektil, ne možemo sa sigurnošću da znamo da li jeste ili nije, o tome mogu vojni komentatori da kažu nešto više. Dakle u ratu već postoji više frontova i sada je pitanje stepena i razmere i da li želimo da se otvore drugi frontovi, Liban, Jemen, da ta područja izgledaju kao Gaza koju bombarduje Izrael već godinu dana. Ja se nadam da ne", rekao je Naser.
Na pitanje da li veruje da Izrael ima zeleno svetlo saveznika, na prvom mestu Sjedinjenih Američkih Država za takve akcije, Naser ističe da je cilj Bajdena da u miru privede svoj predsednički mandat kraju, te da se postigne nekakvo primirje u Gazi.
Povezane vesti
"Nisam siguran da je predsednik Bajden u poziciji da daje zeleno svetlo. On pokušava na neki način da zaokruži svoj predsednički mandat, možda ne mirom već prekidom vatre, koji bi mogao da brzo završi ovaj rat i da Kamali Haris da možda veću šansu da pobedi na izborima. U izvesnoj meri mislim da Sjedinjene Države prećutno podržavaju Izrael, pošto su im vojni saveznik, pomažu im vojno da bi mogli da se bore protiv Hamasa u Gazi, unazad već godinu dana. Na kraju krajeva, mislim da Bajden želi da se ovaj rat završi, on radi na tome, šalje svog izaslenika u Liban, u Izrael, da bi pokušao da napravi neki sporazum o razgraničenju. Moguće je da je Izrael to uradio van odobrenja Amerike, ali da je imao i prećutnu podršku Sjedinjenih Država", kaže novinar Adnan Naser.
Tanjug AP/Hussein Malla
On ne veruje da postoji opasnost da sam Liban sklizne u građanski rat, poput onoga pre 40 godina, i da će izbiti nova humanitarna kriza zbog toga, ali kaže i to da je tačno da veliki deo libanskog društva ne podržava Hezbolah.
"Ja ne verujem, sumnjam u to. Libanski narod ne želi da ratuje jedan protiv drugog i nema dokaza u prilogu tome. Tačno je da veliki deo libanskog društva ne voli Hezbolah zato što se umešao u rat bez ikakve debate u parlamentu, u savetu ministara. Većina Libanaca su protiv Hezbolaha. Oni bi voleli da se Hezbolah bavi samo politikom i da se uključi sa naoružanjem u libansku vojsku. Takođe građanski rat je u aprilu 1975. počeo i oni elementi koji su postojali tada - danas ne postoje. Iran podržava Hezbolah, to znamo. Vojno, obukom, sve što im je potrebno da funkcionišu kao oružana sila. Lider Hezbolaha, Hasan Nasralah, je uvek govorio da njegova grupa dobija podršku Irana. Međutim, oni nisu inostrana vojska, već su Libanci. Ono što je izazvalo građanski rat pre 40 godina su bile palestinske milicije, ali danas one više ne postoje u toj meri", ističe Naser.
U godini vojnih akcija u Gaziji i na Zapadnoj obali, Izrael je dobijao desetine milijarde dolara vojne pomoći od Sjedinjenih država, ali na kraju krajeva nisu oslobođeni ni svi taoci u rukama Hamasa.
Na pitanje da li Izrael sebi može da dozvoli da ratuje na dva ili više frontova, Naser kaže da je upravo struktura gerilskih grupa prednost u odnosu na organizovanu vojnu silu kakva je IDF, zbog mogućnosti prilagođavanja frontovima i raznim situacijama.
"To je prednost gerilskih grupa. Niko ne naziva Hamas legitimnom vojnom silom, prema mišljenju Amerikanaca i zapadnih zemalja oni su teroristička organizacija, ali oni na terenu ratuju na gerilski način. Male, dobro organizovane grupe, gerilsko kretanje, oni imaju prednost u tome i zbog toga bi Hezbolah imao prednost ukoliko bi Izrael izvršio invaziju još jednom na južni Liban. Izraelci smatraju da je Hezbolah pretnja, jer imaju barem 60 ili čak 100 hiljada Izraelaca na severu Izraela koji su pobegli i žele da se vrate, ali najbolji način da Izrael to ostvari i da Liban ostvari bezbednost je da se postigne prekid vatre", zaključuje Naser.
Marković: U toku su pripreme za invaziju Izraela, tihi sukob traje mesecima
Nikolom Marković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Euronews Srbija kaže da je tačno da je sve vreme rata Izraela i Hamasa postojao tihi sukob Izraela i Hezbolaha, ali da sada preti invazija Izraela i rasplamsavanje sukob. Vođa Hezbolaha, Hasan Nasralah je eventualni otvoreni sukob dve strane nazvao "totalnim ratom".
Povezane vesti
"Svakako, kolega iz Libana je govorio o tome da je međusobno raketiranje između Izraela i Hezbolaha krenulo još drugog dana rata i tačno je, postojao je tihi oblik rata, odnosno rata bez kopnenih upada. Sada u ovoj fazi sukoba mi smo verovatno na pragu nove izraelske invazije na južni deo Libana. Posetiću da se to već desilo u toku građanskog rata koji ste vi pominjali od 1975. godine do 1990. godine. Izrael je intervenisao tada na južni deo Libana i Ujedinjine nacije su morale 1978. godine da oforme mirovne snage koje će sprečavati dalje upade izraelske vojske", kaže Marković i dodaje:
"Međutim, 1982. godine se to ponovilo i Izrael je okupirao južni deo Libana i držao ga pod svojom okupacijom do maja 2000. godine, što je izrazito dug period da se jedan deo suverene države drži pod okupacijom. Kao reakcija na te upade Izraela je nastao Hezbolah od strane šiitskih učenjaka i verskih lica koji su školovani na prostoru Libana".
Na terenu je, tvrdi Marković, primetno razmeštanje tehnike IDF-a i transporti ka granici dve države, što ukazuje na pripremu invazije.
Povezane vesti
"Međutim, sada, ako vidimo da je u zadnjih nekoliko dana izvršena koncentracija trupa, nemamo podatke koji direktno govore o tome, ali postoje snimci koji govore o transportu izraelskih tenkova, izraelske transportne mašinerije koja pomaže vojsci. Ako vidimo da je zatvoren severni deo izraelske teritorije za uopšte transport i avio-saobraćaj, to ukazuje na jednu pripremu koja je izvršena, verovatno, od strane ovog krnjeg ratnog kabineta, pošto on više nema sveobuhvatni karakter, odnosno nisu sve političke partije uključene u njegov rad kao na početku sukoba u Gazi, i to, po meni, ukazuje da će izraelska vojska sigurno izvršiti jedan kopneni udar, s tim što mislim da će taj pravac tog udara biti drugačiji u odnosu na prethodne akcije", kaže Marković i dodaje:
"Zbog čega to mislim? Zato što postoje samo dve mogućnosti odakle je moguće iz teritorije severnog Izrela upasti na teritoriju južnog Libana. To je pravac uz more ka Tiru i Sidonu i pravac sa Golanske visoravni ka Bejrutu".
Tanjug AP/Hussein Malla
Američka administracija se zalaže za diplomatsko rešenje. Američki predsednik Džozef Bajden je rekao da ga izuzetno brine ova situacija. Portparol za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi je rekao da su SAD uključene u opsežnu i prilično odlučnu diplomatiju, da veruje da ima prostora za diplomatiju.
Na pitanje da li misli da ima prostora za diplomatsko rešenje sukoba, Marković kaže da je diplomatsko rešenje uvek opcija, ali da opsežne vojne akcije na terenu govore suprotno.
"Pa da, ali s druge strane imate i opsežnu vojnu akciju, odnosno delovanje na terenu sa ciljem da se odvrati neprijatelj i slanje udarne grupe nosača aviona u istočnom Mediteranu i sa ciljem da reaguju prema Hezbolahu i prema svim drugim vojnim grupama koje bi sarađivale eventualno u ratu protiv Izrela", kaže on o kontradiktornim izjavama i akcijama američkih zvaničnika.
"Sa druge strane pojavili su se neki snimci na Telegramu koji ukazuju da je i jedan deo američkih dronova poslan u istočni Mediteran sa ciljem da vrši špijunažu teritorije koju kontroliše Hezbolah. Naravno da postoje diplomatski napor i nikom u ovom trenutku ne odgovara sukob, ali mislim da je to malo izvestan scenario ako se ima u vidu sve ono što se dešavalo u zadnjih godinu dana", tvrdi Marković.
Gostovanje Adnana Nasera i Nikole Markovića u celosti pogledajte u video prilozima.
Komentari (0)