Igre 
Kina kao posrednik u mirovnim procesima: Koliko Peking može da doprinese u rešavanju kriza u Ukrajini i Gazi?
Komentari25/07/2024
-21:00
Diplomatska ofanziva Kine u pogledu rešavanja sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku za pregovaračkim stolom je u toku.
Kineski šef diplomatije Vang Ji imao je pune ruke posla ove nedelje, s obzirom na sastanke koje je održao sa predstavnicima čak 14 palestinskih frakcija, ali i sa Dmitrom Kulebom, ministrom spoljnih poslova Ukrajine, javlja CNN.
Stav Narodne Republike Kine o sukobima je široko poznat. Rešenje svetska velesila vidi u pregovorima i diplomatiji, ali u ostvarenju te ideje nailazi na (ne)očekivane prepreke, koje, čini se, rešava u hodu.
"Ambicija Kine je da bude priznata i prihvaćena kao globalni lider, a to nastoji da uradi tako što će pridobiti podršku globalnog juga, koji je brojniji i po broju stanovnika i po veličini od demokratskog Zapada", rekao je Stiv Cang, direktor Kineskog instituta SOAS na Univerzitetu u Londonu, prenosi CNN.
S druge strane, ambicije Kine ukazuju na neke od granica u okviru kojih Peking deluje, sugerišu eksperti, jer nastoji da izgradi rešenje u Gazi bez dubokog uticaja u regionu i poziva na mir u Ukrajini, zadržavajući čvrste veze sa Rusijom.
Prvi gosti Vang Jia i NRK u utorak su bili predstavnici palestinskog naroda iz Gaze, ali i sa Zapadne Obale, sa kojima je, čini se, postignut dogovor o jedinstvu, no, stvari se često ispostave komplikovanijim nego što su predstavljene.
Odnos Fataha i Hamasa je kamen spoticanja za palestinsko jedinstvo
Put koji je zauzela kineska strana razlikuje se od pristupa zapadnih i bliskoistočnih medijatora u činjenici da je Kina prepoznala problem nejedinstva palestinskih predstavnika kao ključ za postizanje konačnog dogovora za Izraelom, koji ne samo da bi trebalo da okonča trenutni sukob u Gazi, već i da dostigne cilj konačnog rešenja odnosa Palestinaca i Izraela.
Povezane vesti
Dve glavne frakcije/partije palestinskog naroda koje vladaju Zapadnom obalom i Gazom, Fatah i Hamas, su duboko suprotstavljene po mnogim pitanjima, a jedno od ključnih je ono što oni vide kao način otpora, ali i budućnost ove dve palestinske, fizički nepovezane, enklave.
AP/Fatima Shbair
Sukob Fataha i Hamas seže do trenutka kada Hamas preuzima kontrolu nad Gazom ranih 2000-ih godina, kada dolazi i do oružanog sukoba dve grupe u Gazi, nakon čega je uticaj Fataha ograničen na područje Zapadne obale, a Hamas de fakto ostaje jedini upravnik Gaze.
Pristup dve organizacije izgradnji odnosa ka Izraelu i susedima se duboko razlikuje, a te razlike su dovele i do izbacivanja Hamasa iz Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), osnovane 1964. godine, koja je priznata od strane zainteresovanih sila, ali i Izraela, kao jedini legitimni predstavnik palestinskog naroda, za razliku od frakcija, koje su viđene tek kao političke/ideološke političke partije.
profimedia
Fatah vlada Zapadnom obalom u okviru "Palestinske samouprave", koja ima određeni stepen nezavisnosti, tj. autonomije u donošenju odluka i stvarne kontrole nad ovom teritorijom.
Model upravljanja Zapadnom obalom od strane Fataha, ali i uloga PLO u tom procesu, od strane Kine je viđen kao legitiman, a sastanak 14 palestinskih frakcija sa kineskom stranom kao medijatorom je viđen upravo kao vraćanje legitimiteta PLO, ali i vraćanje Hamasa u to telo.
"Pekinška deklaracija" predviđa jedinstvo frakcija kao preduslov za pregovore
Kineski ministar Vang Ji je u izjavi nakon postizanja sporazuma upravo izjavio da je ovaj dogovor "posvećen velikom pomirenju i jedinstvu svih 14 frakcija".
"Ključni ishod je da je PLO jedini legitimni predstavnik čitavog palestinskog naroda", rekao je Vang, dodajući da je "postignut sporazum o upravljanju posle rata u Gazi i uspostavljanju privremene vlade nacionalnog pomirenja", prenosi CNN.
Povezane vesti
Vang nije detaljnije govorio o postignutom dogovoru, ali je kasnije Mustafa Barguti, predsednik Palestinske nacionalne inicijative, jedne od 14 frakcija, koji je prisustvovao sastanku u Pekingu, rekao da su "sve strane" dogovorile da treba da se učlane/vrate u PLO, te da je ovo telo jedini legitimni predstavnik Palestinaca.
Ono što se pouzdano zna je da dogovor obuhvata sve frakcije, ali u pogledu teritorija je ograničen na Pojas Gaze, Zapadnu obalu i Jerusalim, s tim što predviđa održavanje izbora o kojima će lideri frakcija kasnije da se dogovore. Odranije je poznat stav izraelske strane da decidno odbija svaki vid dogovora koji predviđa vladajuću ulogu Hamasa ili Palestinske samouprave pod kontrolom Fataha, piše "Washington post".
TanjugAP/Kin Cheung
Nasuprot pisanja zapadnih medija, kineski mediji pozdravljaju "Pekinšku deklaraciju" kao prodor u pregovorima i u odnosu na nju predstavljaju ulogu Kine kao mirotvorca u udaljenim konfliktima.
Povezane vesti
Kineski ministar spoljnih poslova Vang dodao je da je ovo "istorijski trenutak za oslobađanje Palestine" i istakao "konsenzus oko uspostavljanja privremene vlade nacionalnog pomirenja koja će upravljati Gazom posle rata", navodi vašingtonski list.
Osim sporazuma među frakcijama koji je predstavljen, Vang Ji je govorio i o kineskom planu za mirno rešavanje sukoba Izraela i Palestine.
Njihov plan, naime, se sastoji iz tri dela, u kojem prvi korak predviđa promovisanje sveobuhvatnog, trajnog i održivog prekida vatre u Pojasu Gaze. Drugi korak je podrška principu "Palestinci upravljaju Palestinom“ i zajednički rad na promovisanju posleratne uprave u Gazi, a koja će upravo da bude produkt nacionalnog jedinstva Palestinaca. Na kraju, treći korak je promovisanje Palestine u punopravnu članicu Ujedinjenih nacija i nastavak sprovođenja odluke o stvaranju dve države, piše "Kineski radio Internacional".
Da li će ishod kineske inicijative zavisiti od Izraela?
Inače, poseta delegacije Hamasa Pekingu je prva od izbijanja sukoba 7. oktobra, te je prvi izlaz Hamasa izvan pregovaračkog okvira koji je rukovođen od strane zapadnih i bliskoistočnih posrednika u Kataru.
Reakcije druge zainteresovane strane koja je učesnik u sukobu, Izraela, su negativne povodom kineske inicijative, a njihov "bes" se obrušio na Mahmuda Abasa i njegov Fatah i Palestinsku samoupravu.
Naime, upravo Hamas je što se tiče izraelske strane neprihvatljiv sagovornik, a podela između Hamasa i Fataha je nešto na čemu su Izrael i Netanijahu radili godinama u svrhu sprečavanja stvaranja države Palestine, piše "New York Times".
Njujorški list prenosi reči izraelskog ministra spoljnih poslova Izraela Kaca, koji je osudio Mahmuda Abasa, lidera Fataha i Palestinske samouprave, zbog pristanka na sporazum, za koji je rekao da ne predstavlja ništa.
AP Photo/Hatem Ali
"Umesto da odbaci terorizam, Mahmud Abas prihvata ubice i silovatelje iz Hamasa, otkrivajući svoje pravo lice. U stvarnosti, to se neće dogoditi jer će Hamasova vladavina biti slomljena i Abas će posmatrati Gazu izdaleka. Izraelska bezbednost će ostati isključivo u rukama Izraela", naveo je Kac u saopštenju.
U isto vreme izraelski premijer Netanijahu se nalazi u poseti Sjedinjenim Američkim Državama, gde će u samo nekoliko dana održati sastanke sa predsednikom Bajdenom, potpredsednicom i kandidatkinjom za predsednika Haris, ali i sa kandidatom Republikanaca, bivšim predsednikom Trampom.
O mirovnim pregovorima, tj. prekidu vatre sa Hamasom, Netanijahu je govorio na način da oni "sazrevaju". Posmatrajući da se ti pregovori vode nezavisno od ostalih palestinskih frakcija, te da se tiču isključivo odnosa Hamasa i Izraela, ostaje da se vidi da li kineska strana može da preuzme primat u pregovorima, te da na talon stavi mnogo širi plan, koji se tiče trajnog mira između Izraela i Palestine, tj. Palestinaca.
Poseta Kulebe je prva poseta visokog ukrajinskog zvaničnika Pekingu od početka rata
S druge strane, rat u Ukrajini traje skoro 29 meseci, a Kulebina poseta je prva od početka rata u Ukrajini, u režiji nekog visokog ukrajinskog zvaničnika posetio. Kako primećuje CNN, ruski predsednik Vladimir Putin je Peking posetio dva puta, a drugi zvaničnici Kremlja su u istom periodu bili mnogo puta u Kini.
Iako su i ukrajinski predsednik Zelenski, ali i drugi evropski lideri, više puta pozivali Kinu da utiče na Moskvu na način da se postigne mir tako što će se Rusija u potpunosti povući iz Ukrajine uz povratak na ukrajinske granice pre 2014. godine, kineska strana je insistirala na tome da obe strane u konfliktu imaju svoje interese, a da do mira može da dođe samo uz poštovanje interesa upravo obe strane, tj. kako su oni to definisali da se "u obzir uzmu bezbednosni problemi svih zemalja".
Nedavno održani samit NATO-a u Vašingtonu je doneo promenu retorike od strane NATO-a prema Pekingu, a u odnosu upravo na veze Pekinga u Moskve, gde je u dokumentu nakon samita precizirano da je Kina ta koja masovno podržava ruski odbrambeni industrijski kompleks, pisao je NYT.
Tanjug/Nemanja Jovanović
Pritisak koji je NATO usmerio ka Pekingu je provejavao i u izjavama Kulebe, koji je na kraju ipak diplomatski istakao da kinesko viđenje rešenja i ukrajinska pozicija nisu komplementarne.
"Razgovaraćemo, tražićemo zajednički jezik. Moramo da izbegnemo nadmetanje između mirovnih planova", rekao je on u video postu na društvenim mrežama, očigledno upućujući na ogromnu udaljenost između predloženog "političkog rešenja" za rat od strane Pekinga i ukrajinske mirovne formule, piše CNN.
Ipak, prošlog meseca predsednik Zelenski nije na diplomatski način govorio o ulozi Kine, s obzirom da je rekao da ona "produžava – kroz svoju podršku Rusiji – rat koji razara njegovu zemlju".
Kasnije ove nedelje ministar Vang će se sastati u Laosu sa Entonijem Blinkenom, a očekuje se da dve strane razmene argumente o pitanju "podrške Rusiji" u ratu u Ukrajini.
Kakva je zapravo uloga Kine u Ukrajini i koji je njihov plan?
"Podrška Rusiji" za koju Zapad optužuje Peking je floskula koja provejava od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Kina je, uprkos ovim optužbama, nastavila da gradi odnose sa Moskvom, a u više navrata je isticala da će zaštiti sopstveni teritorijalni integritet na Tajvanu, na kojem interese ima i Zapad, tj. Sjedinjene Američke Države, pod čijom je zaštitom ovo ostrvo.
Princip nemešanja direktno u sukobe Kina je održala i u Ukrajini, uz spremnost da posreduje u pregovorima o miru, isključivo za pregovaračkim stolom. U skladu sa tim, AP piše da Kina ne prodaje oružje direktno Rusiji, ali takođe navodi da "više izveštaja kažu da je takozvana roba dvostruke namene — koja može imati vojnu ili civilnu upotrebu — iz Kine i drugih zemalja završila u ruskom naoružanju".
Uprkos tvrdnjama pojedinih ukrajinskih vojnika da ruska strana koristi "kinesku artiljerijsku municiju", ovakve tvrdnje nisu dokazane, a ostaju samo indicije da je ruska strana mogla da nabavi ovu municiju kupujući od treće strane, tj. od posrednika.
Kina, ipak, od početka sukoba u diplomatskim nastupima ističe da zastupa mirno rešenje sukoba uz poštovanje interesa obe strane, zbog čega nije učestvovala na "mirovnoj konferenciji u Švajcarskoj".
Tanjug AP/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Ovoga puta je takođe ponovljeno od strane kineskih zvaničnika da Kina i Ukrajina imaju prijateljsku saradnju i kooperaciju uz opasku ministra Vanga da se ona odvija "uprkos složenim i stalno promenljivim međunarodnim i regionalnim situacijama".
Ono što je primetno je da Kina osim deklarativne podrške miru nije preuzela značajniju inicijativu za postizanje mira u prethodnom periodu. Nije bilo otvorenih poziva ili uslovljavanja da se sedne za pregovarački sto, osim kineskog predloga u "12 tačaka" o miru u Ukrajini iz februara prošle godine, koji je od strane Zapada odbačen kao nespecifikovan, tj. nedovoljno određen.
S druge strane, ostaje zapisano da je Kina podržala ruski stav da je Rusija isprovocirana za ratnu opciju širenjem NATO-a na istok.
Novih izjava ovim povodom, ili na ovu temu, nije bilo, kao ni novog plana o miru. S druge strane, diplomatska ofanziva Vang Jia bi mogla u predstojećem periodu da dovede do kineskog predloga za obe strane.
Preporuka za vas
Komentari (0)