Igre 
Tramp dugo bio meta pretnji i uvreda u medijima: Može li demonizovanje političkih lidera da dovede do najgoreg scenarija
Komentari16/07/2024
-21:05
Slovački premijer Robert Fico, koji je pre nekog vremena ranjen u atentatu, u reakciji na atentat na Donalda Trampa istakao je da su njihovi slučajevi "scenario kao preko fotokopir aparata", jer je, prema Ficu, medijski obračun protiv Trampa doveo do toga da neki "jadnik uzme pušku".
"Scenario kao preko fotokopir aparata. Kada bi napadač na Donalda Trampa znao slovački, bilo bi mu dovoljno da pročita novine "N", "Sme" ili "Aktualiti" i da dobije poriv da se 'obračunava' sa neposlušnim bivšim predsednikom SAD. Scenario kao preko fotokopir aparata. Politički protivnici Donalda Trampa pokušavaju da ga uklone i kada im to ne pođe za rukom, toliko nerviraju javnost da neki jadnik uzme pušku. A sada ćemo biti svedoci govora o potrebi pomirenja, smirenja i praštanja...", istakao je Fico.
U proteklih osam godina medijski natpisi o Donaldu Trampu su išli od pogrdnih nadimaka, do otvorenih pretnji smrću od strane holivudskih glumaca, preko aktivista, pa do opravdavanja nasilja od strane političkih elita.
Svi napadi na Trampa su sumirani u jedan kratki video klip koji je kongresmenka Mardžori Tejlor Grin postavila na svom profilu na društvenoj platformi "X".
Prema materijalu koji je objavila Grinova, ujdurma protiv Trampa je počela još za vreme njegovog mandata kada su pojedini visoki funkcioneri i analitičari pozivali otvoreno na ustanak protiv demokratski izabrane vlasti, a Tramp je nazivan "diktatorom" i "neprijateljem države".
Trampu prećeno ubistvom, vređana mu porodica i najbliži saradnici
Od strane medijiskih ličnosti vređana je njegova porodica, pa je i postavljeno pitanje: "Kako izdržavate da je ne zadavite?", koje je izrekla voditeljka MSNBC-a Nikol Volas u vezi sa tadašnjom portparolkom Donalda Trampa u Beloj Kući, Sarom Sanders, koja navodno "nije odgovarala na pitanja".
Holivudski glumac Robert de Niro je govorio kako "želi da udari Trampa u lice", što je bila česta "želja" mnogih holivudskih glumaca. On ga je nazvao "propalicom", "psom", "svinjom", optužujući ga da je "nacionalna katastrofa", zbog čega ga "čini ljutim".
Povezane vesti
Jedan drugi glumac, Džoni Dep, je čak postavio pitanje: "Kada je poslednji put glumac ubio predsednika?", referišući na poznato ubistvo Abrahama "Ejba" Linkolna od strane glumca Džona Vilkisa Buta.
Poznati reper Snup Dog je u jednom spotu u kojem se pojavljuje klovn obučen kao Donald Tramp, a zove se "Ronald Klamp", ispalio lažni metak u klovna. Ovaj čin je izazvao zgražavanje javnosti, a reakcija Donalda Trampa je bila:
"Možete li zamisliti kakvo bi bilo negodovanje da je Snup Dog, sa propalom karijerom i svim, uperio pištolj i pucao u predsednika Obamu? Zatvor!", napisao je tada Tramp na društvenoj mreži "X", aludirajući da su takve pretnje dozvoljene samo kada je on u pitanju.
U raznim "šalama" i "skečevima" lik koji neodoljivo podseća na Donalda Trampa je izboden nasmrt, a na poznatom TMZ je postavljano opet pitanje: "Gde je Džon Vilks But kada vam treba?".
S druge strane, organizovani su "umetnički performansi" sa odsečenom krvavom glavom koja opet, neodoljivo podseća na glavu bivšeg američkog predsednika sa plavom kosom i "narandžastim tenom".
Državna senatorka iz Mizurija je bila pod istragom zbog pretnji smrću upućenih direktno Donaldu Trampu rekavši: "Ja bih otišla i ubila Trampa večeras", preneo je "Times of Israel".
"Nesmotrene" izjave američkog predsednika Bajdena su takođe podgrevale atmosferu
U video klipu kongresmenke Grin pojavljuje se i predsednik Bajden koji je u kampanji 2018. godine izgovorio da bi "pretukao Trampa da su u srednjoj školi", što je i tada izazvalo pažnju javnosti.
Povezane vesti
Ipak, nakon atentata na bivšeg američkog predsednika i kandidata republikanaca na predstojećim predsedničkim izborima, sve ove izjave dobijaju novi smisao.
Trampovi republikanci posebno ukazuju na komentar Bajdena od 8. jula u kojem je, govoreći o svom lošem učinku u TV debati, donatorima rekao: "Imam jedan zadatak, a to je da potučem Trampa. Dosta je priče o TV debati. Treba ga pogoditi u centar mete", rekao je tada Bajden, navodi "Reuters".
Neki od republikanskih zvaničnika su ukazali da je upravo pominjanje "centra mete" prizivanje nasilnih slika i kritikovali su Bajdena i druge demokrate zato što su Trampa predstavili kao pretnju po demokratiju i naciju.
Povezane vesti
"Već nedeljama demokratski lideri potpiruju histeriju da bi ponovni izbor Trampa za predsednika bio kraj demokratije u Americi", napisao je na društvenoj mreži "X" republikanski kongresmen Stiv Skalizi.
S druge strane, jedan od retkih holivudskih glumaca koji je pružio podršku Donaldu Trampu je Džejms Vuds, koji je na društvenoj platformi "X" postavio video klip sa svim naslovnim stranama na kojima je Donald Tramp predstavljen kao svinja, član Kju Kluks Klana, "Dr. Zlo" iz poznatog filma, dok su posebno "inovativna" bila poređenja sa Adolfom Hitlerom.
Vuds je u opisu ove objave napisao: "Evo montaže lapdog levičarskih medija koji opslužuju svoje demokratske gospodare. Gledajući ovu odvratnu paradu mržnje ovih takozvanih novinara, iznenađujuće je da predsednik Tramp nije upucan pre ovoga", napisao je Vuds.
On je tek jedan od mnogih korisnika društvenih mreža koji je podelio ovaj video, a još jedan video je posebno zapao za oko javnosti, a u njemu su pobrojani svi javni nastupi, emisije i vesti u kojima je Donald Tramp upoređen sa Hitlerom, pa čak i od strane svojih direktnih protivkandidata u kampanji, koji su govorili da je "i Hitler zakonito izabran".
Na temu poruka u medijima koje su rasplamsale mržnju ka jednom čoveku, kao i potencijalne mogućnosti, kako je to izneo Robert Fico, da su upravo ovakve poruke dovele do situacije da neko puca na kandidata za predsednika SAD, za Euronews Srbija su govorili novinarka Ljiljana Smajlović i analitičar Dejan Vuk Stanković.
Smajlović: Svi imamo priliku da se usprotivimo "hitlerizaciji" javnih ličnosti
Uticaj medija na javno mnjenje i razvoj političkog nasilja, novinarka Ljiljana Smajlović vidi kao pravo medija da obaveštavaju javnost, s tim da ne proizvodi svaka hiperbola nasilje, ali su, kako ona kaže, reči važne i moćne, te se tako prema njima treba i odnositi.
"Mediji utiču na javno mnjenje, pa i na razvoj političkog nasilja. To ne znači da su mediji odgovorni samim tim što obaveštavaju svoju publiku o stanju u društvu I raspoloženju nacije. Svako ima pravo da u nekom vidi Hitlera i da to saopšti, mediji imaju pravo da o tome obaveštavaju, ali svi mi koji učestvujemo u javnom životu, novinari, političari, analitičari, aktivisti, svi imamo mogućnost i priliku da se usprotivimo “hitlerizaciji” javnih ličnosti i da se ne pravimo da nismo razumeli poruku: 'Da sa Hitlerom nema političkog dogovora i nema kompromisa, Hitlera valja uništiti'. Ne proizvodi svaka hiperbola nasilje, ali reči su važne, reči su moćne i tako se prema njima valja odnositi. Kad neko koristi reč da proizvede mržnju, mi na raspolaganju imamo reči kojim se suprotstavlja mržnji", smatra Smajlovićeva.
Euronews Srbija
Ona ističe da je društvo došlo do tačke gde je moguće, a i poželjno, fizički napasti na život političkog protivnika, jer su to poruke koje dopiru do ljudi.
"Dvadesetogodišnjak sedi kod kuće I pomisli: 'Čekaj, ljudi kojim verujem mi kažu da je predsednik, ili bivši predsednik, Hitler koji vodi zemlju pravo u tiraniju ili diktaturu. U kući imam očevu pušku. Da spasim naciju te strašne sudbine?'", kazuje ona i nastavlja upozorivši:
"Mi još ne znamo da li je atentat na Trampa išao po ovom scenariju. Ali ako je takav scenarij moguć u Americi, možda sličan scenarij nije nemoguć ni na drugim mestima. Istorija nas uči da imamo pravo da se dignemo protiv diktature, da ubijemo tiranina. Predsednik Bajden i sada ponavlja da se u novembru u Americi bira između demokratije i diktature", primećuje Ljiljana Smajlović.
Ona ističe i da nema utisak da su na meti samo ljudi koji ne prate liniju mejnstrim medija, jer su društveni mediji takođe veoma moćni, te takođe primećuje da je prognoza Takera Karlsona bila tačna, jer je on, kako kaže, izgovorio ono što su mnogi mislili.
profimedia
"Ne, nemam utisak da su na meti samo ljudi koji ne prate liniju mejnstrim medija. Društveni mediji su takođe veoma moćni, nekad i moćniji, a mejnstrim mediji se utrkuju da ih retorikom sustignu Ili prestignu", rekla je ona i nastavila:
"Taker Karlson je izgovorio ono što su mnogi mislili. Ali ljudi se obično ustručavaju da daju takva predskazanja jer se plaše da čak i prognoze tog tipa nekoga ne navedu na ubilački čin. Mislim da se sa pravom plaše", analizira novinarka Smajlović.
"'Hitlerizacija' najviših predstavnika vlasti se dešava i u Srbiji"
Na kraju, Smajlovićeva ističe da se slična "hitlerizacija" najviših predstavnika vlasti, oličenih u predsedniku republike, dešava i u Srbiji, gde se on predstavlja kao "biblijsko zlo".
"I u Srbiji se besomučno "hitlerizuje" predsednik i označava kao biblijsko “zlo”. No ne smete da zabranite ljudima slobodu da iskažu svoje mišljenje pod izgovorom da bi neko možda mogao da iskoristi tuđu reč za čin nasilja. Da, vršioci vlasti moraju da podnose veći teret kritike od drugih učesnika u javnom životu. Ali i vlast ima pravo, kako da se brani, tako i da verbalno napada. Mene ljuti to što gotovo niko od prekomernih ili neosnovanih napada neće da brani svoje političke neistomišljenike. Branimo samo ljude sa kojim se politički slažemo. To je put u podele i propast društva. Kod nas traje hladni građanski rat za koji smo svi krivi, jedino neki manje, a neki više. Ali bolest nam je zajednička", zaključuje novinarka Ljiljana Smajlović.
Stanković: Srbija je uvek blizu političkog radikalizma i ekstremizma, neće biti iznenadjenje da neko bar nešto proba
Za Euronews Srbija na ove teme je svoj stav izneo i analitičar Dejan Vuk Stankvoić.
Na pitanje koliko pisanje medija može da utiče na razvoj političkog nasilja, Dejan Vuk Stanković odgovara da je teško utvrditi, jer mediji utiču postepeno na nekoga, ali svakako nisu atentatori.
"Teško je egzaktno utvrditi koliko pisanje medija vodi do upotrebe nasilja u politici. Banalna i nedokazana pretpostavka je da čitamo novine i slušamo negativne komentare i sutradan ili posle izvesnog vremena kupujemo oružje i pucamo u političke protivnike. Mediji utiču postepeno i polako na formiranje negativnog narativa i slike neke političke ličnosti, ali mediji nisu doslovno atentatori ili zavereničke grupe. Njihov uticaj na nasilje je posredan, realan i intenzivan, ali sumnjam čak i odlučujući. Svest i praksa atentatora nije otisak medijskih sadržaja već je proizvod niza faktora - psiholoških, vaspitnih, vrednosnih, društvenih, ekonomskih...", navodi Stanković.
Euronews
On smatra da smo do tačke gde je prihvatljivo, a čak i poželjno da se na političkog protivnika poteže oružje došli jer je obesmišljen prostor za demokratski dijalog i toleranciju.
"Obesmišljen je aktivni prostor za demokratski, slobodan dijalog i toleranciju. Javnost je pretvorena u poprište rata različitih propagandi i narativa uz dominatnu matricu kulture poništavanja (prim. aut. cancel culture) koju forsiraju digitalni mediji budući da je efektna i proizvodi neposredne učinke na opredeljivanje i aktivizam. Staromodna demokratija je mnogo sporija, mirnija, više racionalna i ravnodušna nego tekući 'navijački' stil likova i medijski kontekst politike i praksa koja se na njih nadovezuje. Nasilje dolazi kao kombinacija vulgarne ideološke banalnosti, agresije i medijske kulture poništavanja", smatra analitičar Stanković.
On iznosi i ocenu da na prvi pogled izgleda kao da su predmet političkog nasilja isključivo ljudi koji ne prate liniju mejnstrim medija, ali i da svako može da bude žrtva.
"Na prvi pogled izgleda tako, ali s obzirom na strukturu medijskog i političkog života, svako može biti žrtva nasilja bez obzira da li je deo mejnstrima ili kontra mejnstrimu", zaključuje on.
S obzirom na to da je pre šest meseci Taker Karlson, američki novinar, izneo tezu da je Donald Tramp doživeo sve vrste napada sistema, te da je jedino ostalo da pokušaju da ga ubiju, Stanković smatra da je Karlson bio u pravu.
profimedia
"Taker Karlson je bio u pravu. Trump je preživeo i uvećao šanse da bude predsednik. Prošli put ga je omeo COVID-19 da pobedi, sad neuspešni atentat može da ga učini predsednikom ponovo. Čudna sudbina. Događaji koji ne zavise od političkih aktera u SAD, mogu da odluče ko će biti prvi čovek najmoćnije države sveta", kazuje Stanković.
U pogledu Srbije, Stanković ističe da je uvek blizu pojava političkog radikalizma i ekstremizma, te da neće biti iznenađenje "da neko bar nešto proba", kada je u pitanju nasilje kakvo smo videli proteklog vikendu u Sjedinjenim Američkim Državama.
"U Srbiji smo uvek blizu političkog radikalizma i ekstremizma. Neće biti iznenadjenje da neko bar nešto proba. Povod može biti i politički, i društveni, i ekološki. Dugo je vremena bivša vlast frustrirana statusom opozicije, da ne bi uradila sve što hoće da postane vlast ponovo", zaključuje analitičar Dejan Vuk Stanković za Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)