Igre 
Šta čeka Ameriku posle atentata na Trampa: Republikanac je preživeo metak, ali nove opasnosti su na horizontu
Komentari16/07/2024
-07:01
Milimetri ili delići sekunde delili su bivšeg, a možda i budućeg američkog predsednika Donalda Trampa od tragičnog mesta u istoriji kada mu je metak na subotnjem mitingu raskrvario uvo. Atentat u Pensilvaniji bio je prvi posle 43 godine i ranjavanja Ronalda Regana, koji ide na savest Tajne službe, ali pre zvanične istrage nećemo znati šta je tačno krenulo naopako i kako je 20-godišnji napadač uspeo da puca i usmrti jednog od Trampovih pristalica u publici, pre nego što su snajperisti povukli okidač.
Dok su američka javnost i politički akteri još uvek u šoku, došlo je i do privremenog primirja između rivala koji se inače ne podnose, pa je predsednik Džo Bajden pozvao Trampa, iako na nedavnoj debati nije hteo ni da se rukuje sa njim.
Međutim, malo je verovatno da će primirje potrajati jer su obe strane maksimalno zaoštrile retoriku, a sukob dve političke stranke već se u glavama mnogih birača pretvara u sudbonosnu borbu dobra i zla u kojoj njihova strana mora da pobedi ako želi da opstane.
Trampov tabor često je i pre atentata kritikovao demokrate i njima bliske medije jer republikanskog kandidata nazivaju neprijateljem demokratije, autokratom, izdajnikom zbog pomirljive retorike prema Rusiji, pa ga čak porede sa Adolfom Hitlerom.
Inače, poređenje sa Hitlerom nastavilo se i posle ranjavanja, pa je politikološkinja Dženifer Marsijeka sa Univerziteta u Teksasu rekla da Tramp "zna koliko je važna vizuelna propaganda" i u tom kontekstu pomenula nacističke i fašističke lidere.
"Pokazivanje snage vizuelnim slikama je način na koji je (Benito) Musolini dobio i zadržao moć. Hitler je bio opsednut time da izgleda snažno, iako je bio mali i slab. Vizuelni prikaz snage je sve za "snažnog čoveka“, a cela Trampova kampanja je izgrađena oko toga", rekla je ona u izjavi za Politico.
Trampovi republikanci takođe ukazuju na komentar Bajdena od 8. jula u kojem je, govoreći o svom lošem učinku u TV debati, donatorima rekao: “Imam jedan zadatak, a to je da potučem Trampa. Dosta je priče o TV debati. Treba ga pogoditi u centar mete", rekao je tada Bajden, navodi Reuters.
Tanjug/AP/Susan Walsh
Povezane vesti
Neki od republikanskih zvaničnika su ukazali da je upravo pominjanje “centra mete” prizivanje nasilnih slika i kritikovali su Bajdena i druge demokrate zato što su Trampa predstavili kao pretnju po demokratiju i naciju.
“Već nedeljama demokratski lideri potpiruju histeriju da bi ponovni izbor Trampa za predsednika bio kraj demokratije u Americi”, napisao je na društvenoj mreži X republikanski kongresmen Stiv Skalizi.
Na tapetu se našao i predlog zakona iz aprila od strane demokrata u Predstavničkom domu kojim bi osuđenicima na zatvorske kazne bila oduzeta zaštita Tajne službe, što je u tom trenutku direktno ciljalo Trampa.
Da li je oštra retorika protiv Trampa odgovorna za napad?
Međutim, sa optužbama republikanaca da se medijskim napadima na Trampa stvorila atmosfera poziva na nasilje i linč se ne slaže analitičar Dragoslav Rašeta iz organizacije "Novi treći put". On smatra da je izveštavanje mejnstrim medija u zadnje vreme bilo naklonjenije Trampu zbog konstantnog pokrivanja Bajdenovih gafova.
Euronews
"Ako pogledamo Trampove mitinge u prethodnih šest meseci, on je isto prepun gafova, ali očigledno ne postoji isti tretman kad je reč o njima dvojici. I svakako, mislim da je izostala veoma bitna uloga medija u samom sankcionisanju, makar moralno, tog Šestog januara. Kad pogledamo sve vidove političkog ekstremizma u poslednjih nekoliko godina, oni su uglavnom stizali iz redova Republikanske partije, odnosno njihovih simpatizera, rekao je Rašeta za Euronews Srbija.
On je naveo napad čekićem na Pola Pelosija, supruga bivše predsednice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi, januara prošle godine u njihovom domu, kao i zaveru da se kidnapuje demokratska guvernerka države Mičigen Grečen Vitmer 2020. godine, za šta je osuđeno devet ljudi.
"Ako se setimo napada na Pola Pelosija, koji je bio veoma blizu da strada, kada je napadač provalio kroz prozor u njegovu kuću tražeći njegovu ženu, Nenci Pelosi, i prebio ga čekićem. Tramp je na nekoliko javnih mitinga ismevao taj događaj, a samo prethodne nedelje ismevao je potencijalnu otmicu demokratske guvernerke Vitmer, za koji su osuđeni isto bili republikanski simpatizeri, baš pre dva ili tri dana. Ako pogledamo samog atentatora, on je registrovani republikanac, koketirao sa grupama koje imaju neonacističku afilijaciju, nosio je AR-15, oružje koje sada predstavlja simbol borbe protiv kontrole oružja u Americi", navodi naš sagovornik dodajući da je pitanje da li bi takvo oružje napadač uopšte mogao da poseduje da za vreme Trampovog mandata nisu uvedene olakšice.
Rašeta takođe ne veruje da će "primirje" između dva tabora potrajati duže od par dana jer obe kampanje zavise od oštre retorike, a njihovi birači pre svega ne žele da druga strana dođe na vlast, više nego što glasaju za politiku svoje strane.
Povezane vesti
Da u optužbama protiv demokrata i mejnstrim medija za stvaranje neprijateljske atmosfere prema Trampu ima istine i da je to moglo da utiče na pucnjavu u Pensilvaniji misli politički analitičar Uroš Nikolić. On smatra da je takva atmosfera nastala praktično kada su završeni prethodni izbori, te da je tada Tramp označen kao medijska meta establišmenta broj jedan.
"Prosto, došlo je do ogromne polarizacije u američkoj politici i u američkom društvu. I naravno da je ta sva kampanja usmerena protiv njega uticala da se određeni pojedinci radikalizuju i da prosto zamrze Donalda Trampa. I naravno da je u takvoj situaciji mnogo lakše instrumentalizovati i iskoristiti nekoga, izmanipulisati nekoga da izvaši ovako neki gnusni čin", kazao je Nikolić za Euronews Srbija.
Medija Centar Beograd
Može li Trampu preživljeni atentat doneti pobedu na izborima?
Praktično svi američki analitičari očekuju drastičan skok Trampa u predizbornim anketama tokom narednih dana, što je normalno za nekoga koje preživeo pokušaj ubistva. Tako je Ronaldu Reganu, nakon što je upucan u martu 1981. rejting skočio za osam procentnih poena na 68 odsto, ali do kraja godine drastično pao zbog ekonomske krize. Ipak je pobedio na aledećim izborima, ali su oni bili tek 1984. pa je teško govoriti o direktnim posledicama atentata.
Da će Trampov skok u anketama biti privremene prirode piše i republikancima naklonjen Fox News.
"Velika većina biračkog tela, dosta iznad 90 odsto, je već donela odluku", kazao je za taj medij politikolog Robert Kolins sa Dilard univerziteta, dodavši da je regan izgubio dodatnu popularnost u roku od četiri do šest nedelja.
Obojica naših sagovornika slažu se u proceni da su izbori ipak previše daleko, a Tramp i Bajden previše blizu u anketama da bi ovaj događaj mogao da bude presudan. Rašeta navodi primer bivšeg predsednika Džeralda Forda koji je preživeo dva ataka na svoj život 70-ih, pa opet izgubio izbore. Takođe ističe da Bajdenu ni veoma neuspešna debata nije potopila kampanju, kada su u pitanju ankete.
"I dalje se njih dvojica kreću u razmaku margine greške. Ankete idu od dva odsto plus Bajdenu do dva plus Trampu. Zaista ne vidim da će biti nekih većih promena. Ako pogledamo i unazad u prošlost. U veoma malo slučajeva, što je donekle i logično u ovako polarizovanom društvu, mogu da vidim da će neki tvrdi Bajdenovi glasači ili glasači koji su nezavisni videti ovakav slučaj kao nešto što ih može ubediti da promene svoje mišljenje", kaže Rašeta.
Tanjug/AP/Ross D. Franklin
Nikolić ne misli da će u vremenu munjevitog protoka informacija biračima do novembra pažnju držati događaj iz jula, koliko god on sada delovao upečatljivo.
"Da se izbori održavaju uskoro, da su u nekih dve nedelje do mesec dana od ovog događaja, nesumnjivo da bi Tramp trijumfovao na talasu toga. Znači, kratkoročno će gotovo pa izvesno to njemu ići u prilog i verovatno u ovom trenutku ima ubedljivu prednost u odnosu na Džoa Bajdena. Međutim, u današnje vreme, u ovo postmoderno vreme spektakla, što bi se narodski reklo svako čudo je tri dana. Jako je teško održati fokus na određenom događaju duže vreme. Što znači da, ukoliko ne bude nekih novih epohalnih dešavanja koja mogu uticati na ishod predsedničke trke, od ovog sad perioda, od jula do tamo negde novembra, je prilično dugo. Tako da na duže staze ne mora da znači da će ovo doneti neku korist, jer prosto izbori nisu tako blizu. Ovo će biti možda jedna od najneizvesnijih trka ikada, tako da ko zna šta će se sve u međuvremenu izdešavati", objašnjava analitičar.
Opasnost od eskalacije nasilja u SAD
Kojoj god strani bili naklonjeni američki mediji i analitičari skreću pažnju na rast tenzija u društvu i upozoravaju na potencijalno pogubne posledice. Sa tom procenom se slaže i Rašeta, koji smatra da će to što je uopšte pucano na bivšeg predsednika biti najveća posledica po američko društvo, a ne sami rejtinzi političkih rivala
profimedia
"Najveća opasnost sada postoji od retribucije, kao mogućnost da neki republikanac pokuša da se osveti ili da napadne podpredsednicu Kamalu Haris ili samog predsednika Džoa Bajdena. Strasti su uzavreli, a ne vidim ni da mediji pomažu sa njihovim izveštavanjem u tome. Polarizacija je duboka, već više od decenije u Americi, tako da svakako tu postoji opasnost. Naročito na ovakvim manjim događajima gde smo videli da je Tajna služba u potpunosti zakazila, da atentator nije imao problema da ispali nekoliko hitaca na bivšeg predsednika, to je zaista nezamisljivo", rekao je Rašeta.
Nikolić kaže da je srećom po SAD izbegnut najgori scenario, jer bi ubistvo Trampa dovelo zemlju na ivicu sukoba. Međutim, on smatra da Americi i sada preti destabilizacija i da postoji mogućnost sukoba na ulicama kao 2020. godine za vreme protesta protiv policijske brutalnosti, koji su se odmah pretvorili u spaljivanje gradova i napade na policiju.
"Imali smo sukobe i za vreme korone, imali smo razna dešavanja sa obe strane. U SAD je naročito jaka ta neka kultura nasilja, takoreći. Ne samo da SAD prema spolja svojim intervencijama i kaubojskim ponašanjem i izigravanjem svetskog policajca demonstriraju tu silu i to nasilje prema spolja, već je to nasilje često imanentno i iznutra i uvek postoji takva mogućnost. Amerika je jedna zemlja koja je već iskusila krvavi građanski rat", podseća Nikolić i pominje brojne uspešne i neuspešne atentate kroz istoriju.
Nikolić: Opomena za Vučića i sve slobodarske lidere
Politički analitičar upozorava da opasnost od eskalacije političkog nasilja nije ograničena samo na SAD, već obuhvata sve lidere tzv. slobodarske ili suverenističke struje. Nakon pokušaja ubistva slovačkog premijera Roberta Fica pre dva meseca, smrti dvojice policajaca iz pratnje mađarskog premijera Viktora Orbana i pogibije iranskog predsednika Ebrahima Raisija, Nikolić smatra da bi bezbednosne službe morale da povećaju stepen opreza svuda u svetu, ali i u Srbiji.
Tanjug/AP/Jaroslav Novak/TASR
"Vidimo šta se desilo samo tokom ove godine. Imali smo slučaj, u najmanju ruku, veoma sumnjive smrti iranskog predsednika Ebrahim Raisija, ministra spoljnih poslova i celokupnog maltene državnog vrha zemlje, što je rezultiralo prevremenim predsedničkim izborima u kojima je pobedio reformistički kandidat otvoreniji ka Zapadu. Onda smo imali atentat na Roberta Fica, premijera Slovačke, videli smo šta se desilo. Imali smo ovaj pucanj na Trampa, a ne zaboravimo da smo u Nemačkoj imali incident u kome su dvojica nemačkih policajaca, koji su bili zaduženi za pratnju Viktora Orbana nastradala usled udesa", navodi naš sagovornik i naglašava da ne želi da spekuliše o tome šta je bila slučajnost, a šta ne.
On smatra da, kada se neke slučajnosti često dešavaju, one mogu i da se analiziraju, pa su stoga opomena za sve obaveštajne sisteme i u našoj zemlji, i u regionu, i u svetu. Pod lidere koji zastupaju suverenističku politiku Nikolić nabraja i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i posebno skreće pažnju na preventivu bezbednosnih pretnji jer je sam čin sprečavanja nekog dela samo poslednji u nizu.
Tanjug/Vladimir Šporčić
"Imali smo mi slučaj u Srbiji, da je, kada je otvoran spomenik Stefanu Nemanji, bio pripreman atentat na predsednika Vučića, čemu su se mnogi podsmevali. Kasnije se to, kroz neke druge sudske procese, i preko Skaj aplikacije detektovalo da je to zaista bila istina i da je to planirano. Tako da, imamo i konstantne pretnje u Republici Srpskoj, prema Miloradu Dodiku. To je pre svega bio neki vid opomene svim suverenističkim vladarima i dobro je što je predsednik Tramp preživeo napad, i nadamo se da će izaći iz ovoga još jači nego što je bio, da će se povećati stepen njegove zaštite, a da će poučeni tim primerom svi slobodarski lideri povećati stepen svoje zaštite i bezbednosti", rekao je Nikolić.
Komentari (0)