Tramp: Evropa će platiti visoku cenu zbog nedovoljnog uvoza proizvoda iz SAD Jedanaest ljudi povređeno usled kvara pokretnih stepenica na stadionu američkog bejzbol tima u Milvokiju

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Fokus

Istorijat političkih atentata u SAD: Pokušaj ubistva Trampa je poslednji u nizu eliminacije najmoćnijih ljudi u državi

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/07/2024

18:12

Istorijat političkih atentata u SAD: Pokušaj ubistva Trampa je poslednji u nizu eliminacije najmoćnijih ljudi u državi - Copyright profimedia, ASSOCIATED PRESS, Tanjug/AP

veličina teksta

Aa Aa

Istorija pokazuje da političko nasilje nije nepoznanica za američku demokratiju. Štaviše, atentat na republikanskog predsedničkog kandidata i bivšeg predsednika Donalda Trampa tek je jedan od mnogih slučajeva.

Tokom turbulentne američke političke istorije, od 1776. godine do danas, dakle za nepunih 250 godina postojanja nezavisnih Sjedinjenih Američkih Država, ubijani su aktuelni i bivši predsednici, kanidati za predsednike, kongresmeni, senatori...

Mnogi od njih su postali deo popularne kulture, jer su o njima snimane televizijske serije, filmovi i postali su "prekretnica era". U određenoj meri vreme se računa pre i posle nečijeg ubistva, jer su mnoga donela velike promene u bezbednosnom sistemu, promene u zakonodavstvu, odnosu snaga u politici ili promene u društvu koje su oblikovale današnje SAD.

Atentati na predsednike dok su bili na funkciji

Prvi atentat na "vladajućeg" predsednika je ujedno i najzastupljeniji u popularnoj kulturu, a reč je o atentatu na Abrahama Linkolna, koji je bio 16. američki predsednik.

Linkolna je 14. aprila 1865. godine ubio Džon Vilkis But, poznati glumac i simpatizer Konfederacije, dok je tadašnji predsednik gledao predstavu "Naš američki rođak" (Our american cousin) u pozorištu Ford u Vašingtonu.

But, borac "Juga", na atentat se odlučio samo nekoliko dana nakon predaje snaga Konfederacije u Građanskom ratu, bio je deo veće zavere koja je obuhvatala i pokušaje da se ubiju potpredsednik Endrju Džonson, koji je nasledio Linkolna na poziciji predsednika, kao i državni sekretar Vilijam Sivord.

Drugi predsednik koji je ubijen dok je još uvek vršio dužnost predsednika je Džejms Abram Garfild, tek četiri meseca nakon što je izabran za predsednika 1881. godine. Njega je ubio Čarls Gito na železničkoj stanici.

Dok je predsednik Garfild pristizao na stanicu, pisac i advokat Čarls Gito je pucao u njega dvaput iz revolvera "Vebli britiš bul dog". Jedan metak je okrznuo rame Garfilda, a drugi mu je prošao kroz leđa. Atentator Gito je uhapšen odmah posle napada, a posle suđenja koje je trajalo tri meseca, osuđen je na smrt 25. januara 1882. godine.

Treći predsednik SAD koji je bio meta antentata dok je bio na dužnosti bio je Vilijam Makinli.

Njega je tokom posete Bafalu ubio anarhista Leon Čolgoš 6. septembra 1901. godine. Čolgoš je izbliza upucao dva puta u grudi predsednika kada je Makinli posle govora sišao sa bine i pozdravljao se sa okupljenima. Teško ranjen, Makinli je preminuo nedelju dana kasnije.

Predsednik koji je SAD proveo kroz Drugi svetski rat, ne dočekavši njegov zvanični kraj, a koji je preživeo nepovređen atentat, bio je Frenklin D. Ruzvelt.

Ruzvelt je u februaru 1933. godine bio u poseti Čikagu kada je izbegao pokušaj ubistva od strane Đuzepea Zangara, koji je izrazio "mržnju prema svim vladarima". Dok je pokušavao da upuca Ruzvelta, Zangaru je udarila žena svojom torbicom, te je on umesto toga smrtno ranio gradonačelnika Čikaga Antona Čermaka, koji je sedeo pored Ruzvelta.

Svakako jedna od najzastupljenijih ličnosti pop kulture, čije je ubistvo izazvalo kontroverze zbog okolnosti, ali i preduslova i posledica, je atentat na predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine u Dalasu. On je ubijen dok se vozio u predsedničkoj koloni sa suprugom Džeki, a njega je ubio Li Harvi Osvald.

Osvald je pucao 22. novembra 1963. godine u 12.30 časova dok je predsednička kolona vozila prolazila centrom grada, Kenedi je pogođen snajperom dva puta, i to jednom u leđa, jednom u glavu, a 30 minuta kasnije je od posledica ranjavanja preminuo u bolnici.

Smrt Kenedija je dovela do turbulentnog perioda u američkoj politici i društvu, jer se nakon ovog događaja zahuktao rat u Vijetnamu, a u Americi je počela borba za građanska prava.

Džerald Ford preživeo dva atentata

Predsednik Džerald Ford, koji je funkciju vršio u dva mandata od 1973-1974. godine i od 1974. do 1977. godine. Na mestu predsednika je nasledio Niksona nakon afere "Votergejt", te je iz tog razloga njegov prvi mandat bio "skraćen".

Preživeo je čak dva atentata koja su se desila u Kaliforniji, od kojih se prvi desio 5. septembra kada je Linet "Skviki" From, članica kulta Čarlsa Mensona, pokušala da upuca Forda dok je šetao kroz park u Sakrementu, ali se njen pištolj zaglavio.

Samo 17 dana kasnije, radikalna levičarka Sara Džejn Mur pucala je na Forda kada je izlazio iz hotela u San Francisku, ali ga je, na svu sreću, promašila.

Poslednji u nizu američkih predsednika na koje je izvršen atentat dok su bili na funkciji je Ronald Regan. On je teško ranjen u atentatu 1981. godine i podvrgnut hitnoj operaciji.

Regan je, naime, izlazio iz hotela u Vašingtonu nakon što je održao govor, kada je na njega pucao atentator Džon Hinkli Mlađi. U njega je ispalio nekoliko hitaca iz malokalibarskog pištolja. Od tih nekoliko hitaca jedan je rikošetirao o predsedničku limuzinu i pogodio predsednika ispod levog pazuha.

Posle ovog incidenta Ronaldu Reganu je drastično porasla popularnost, a on je prepoznat kao dosledni borac protiv komunizma.

Međutim, tokom američke istorije nisu ubijani samo predsednici, već i predsednički kandidati, ali i politički aktivisti, čije su smrti pokrenule lavinu događaja.

Kandidati za predsednika i aktivisti su takođe bili meta atentatora

Najprominentnija ličnost među kandidatima za predsednika na koje je izvršen atentat, a sa kim sada upoređuju Donalda Trampa, sigurno je Teodor "Tedi" Ruzvelt, koji je kao i Tramp bio u trci za mesto u Beloj kući kao bivši predsednik SAD. Upucan je u Milvokiju, u saveznoj državi Viskonsin.

Njega je upucao Džon Šrank, a život su mu spasili savijeni govor na 50 strana i čelična kutija za naočare u džepu košulje. Uprkos tome što je upucan, u istoriju američke pop kulture je ušla činjenica da je održao do kraja planirani govor, zbog čega je postao simbol čelične volje i želje, kao i hrabrosti.

Tužna sudbina porodice Kenedi se ogleda i u činjenici da je brat predsednika Džona F. Kenedija, Robert, koji je bio kandidat za demokratsku nominaciju za predsednika SAD ubijen u hotelu Ambasador u Los Anđelesu 5. juna 1968. godine.

Njega je upucao Palestinac SIrhan Sirhan zbog njegove podrške Izraelu tokom Šestodnevnog rata.

Tek četiri godine nakon ubistva mlađeg Kenedija, SAD je potresao atentat izvršen na senatora Džordža Volasa, koji je u to vreme vodio kampanju za nominaciju takođe od strane Demokratske stranke.

Napadač Artur Bremer upucao je Volasa četiri puta u jednom tržnom centru u Lorelu, u Merilendu. Jedan od metaka mu se zaglavio u kičmu zbog čega je Volas ostao paralisan do kraja života. Inače je pogođen u grudi i abdomen.

Volas je bio poznat kao populista koji je podržavao segregaciju, a njegova smrt je dovela do političkih tenzija u SAD.

Pored političara, tužnu sudbinu smrti ili povređivanja u atentatu doživeo je i značajan broj javnih figura, koje su obeležile istoriju SAD.

Jedan od najpoznatijih ovakvih slučajeva je smrt Martina Lutera Kinga Mlađeg, koji je ubijen 1968. godine tek nekoliko meseci pre ubistva Bobija Kenedija.