Fokus

Mark Rute na čelu NATO-a i Kaja Kalas na čelu evropske diplomatije: Kako u Moskvi čitaju poruke koje im Zapad šalje?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/06/2024

-

21:02

Mark Rute na čelu NATO-a i Kaja Kalas na čelu evropske diplomatije: Kako u Moskvi čitaju poruke koje im Zapad šalje?
Mark Rute na čelu NATO-a i Kaja Kalas na čelu evropske diplomatije: Kako u Moskvi čitaju poruke koje im Zapad šalje? - Copyright Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert/Armin Durgut/Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Mark Rute, bivši holandski premijer i Kaja Kalas, trenutna estonska premijerka, nova su lica zapadnog vojno-ekonomsko-političkog bloka, s obzirom na to da je Rute konsenzusom članica izabran za generalnog sekretara NATO-a, a Kalas je izabrana za kandidata za šefa evropske diplomatije.

Imenovanje Rutea dolazi u trenutku kada sa funkcije prvog čoveka NATO-a odstupa Jens Stoltenberg, norveški političar, koji je ovu funkciju vršio punih 10 godina. Nasleđe Jensa Stoltenberga pored osnaživanja NATO-a kao organizacije, te prijema Severne Makedonije, Finske i Švedske u članstvo, uključuje i angažovanost članica NATO-a u naoružavanju i obuci ukrajinske vojske u ratu na istoku Evrope.

Rute, koji dolazi iz Holandije, koja je tradicionalno "štedljiva" kada je u pitanju zajednička odbrana, već ima određene probleme sa "ratobornim" evropskim liderima. Pitanje koje se postavlja je kakav će stav i kurs zauzeti Rute po svim pitanjima koja se tiču NATO-a.

On lično i u ime svoje vlade, pokazao se kao odlučni kritičar Putina i Rusije, koji je govorio da "Putinova agresija mora da bude zaustavljena", a sa Ukrajinom je još u martu potpisao bezbednosni sporazum, obećavši sredstva za artiljerijska oruđa za ukrajinsku vojsku, čime je jasno pokazao svoju podršku jednoj od strana u ratu.

S druge strane, Kaja Kalas, trenutna estonska premijerka, prva je političarka iz istočne Evrope koja je kandidat za visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. Poznata je po jakom antiruskom stavu, a ranije je govorila da se zalaže za proširenje EU.

Kalas je i prva političarka iz Estonije koja bi mogla da dođe na funkciju šefa evropske diplomatije, ukoliko njeno imenovanje potvrdi Evropski parlament.

U oktobru prošle godine Kalas je na neformalnom sastanku šefova država i vlada u Granadi rekla da proširenje treba da bude proces zasnovan na zaslugama, ali da ga treba ubrzati. Kao jedan od najotvorenijih kritičara Rusije u EU, otkako je počeo rat u Ukrajini zalagala se za uvođenje sankcija Rusiji, slanje vojne podrške Ukrajini i jačanje odbrambenih kapaciteta bloka.

Pominjala se i kao novi generalni sekretar NATO, ali je taj predlog naišao na kritike zbog njenog "previše oštrog" stava prema Rusiji.

Na meti kritika našla se prošle godine kada su lokalni mediji otkrili da je njen suprug umešan u rad kompanije, koja je nastavila poslovanje u Rusiji iako je estonska premijerka kritikovala one koji su nastavili da trguju sa Moskvom.

Na čelo estonske vlade došla je 2021. godine i postala prva žena na toj poziciji. Liderka je Estonske reformske partije od 2021. godine, a bila je članica estonskog parlamenta od 2011. do 2014. godine, kao i od 2019. do 2021. godine.

Kalas je bila i poslanica u Evropskom parlamentu u periodu od 2014. do 2018. godine. Pre nego što je izabrana za poslanika u estonskom parlamentu, bila je advokat specijalizovan za evropsko pravo konkurencije.

"Ovo je ogromna odgovornost u ovim vremenima geopolitičkih tenzija. U Evropi je rat, raste globalna nestabilnost, kao i izazovi za bezbednosnuu politiku Evrope. Moj cilj je da radim za jedinstvo Evrope, štitim evropske interese, vrednosti, kao i da gradim globalna partnerstva što je takođe važno u ovim vremenima", rekla je Kalas kada je objavljeno da je i zvanično kandidat za jednu od najviših pozicija u Evropskoj uniji.

Uprkos imenovanju "ratoborne" Kaje Kalas, koja bi u nastojanjima da se zaustavi prodor Rusije na Zapad, ili sukob većih razmera mogla da bude odličan saveznik Rutea, novi šef NATO-a će pred sobom imati mnogo izazova koje će morati da rešava.

Briselski "Politico" piše o najmanje pet izazova sa kojima će se suočiti kada i zvanično preuzme funkciju generalnog sekretara NATO.

Na prvo mesto portal stavlja mogući povratak bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću, zatim pitanje vojne podrške Ukrajini, pa i problem sa evropskim liderima naklonjenim ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ali i pritužbama iz istočnog bloka i nedostatkom novca za odbranu, piše portal.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

 

Da Ruteu neće biti lako da se nosi sa evropskim liderima, koji odavno kritikuju holandske ideje štednje po pitanju odbrane, svedoči i današnji samit lidera EU u Briselu, na kojem su neki kritikovali novoimenovanog šefa NATO-a.

Neki su iznosili samo svoju iznenađenost idejama, a drugi, poput poljskog premijera Tuska, su bili "veoma ljuti" zbog argumenata protiv zajedničkog finansiranja odbrambenih projekata.

Tusk: Rute treba da troši više, a ne manje, na odbranu

Bivši holandski premijer Mark Rute, koji će biti sledeći generalni sekretar NATO-a, kritikovan je od strane drugih lidera Evropske unije na samitu zbog svog protivljenja zajedničkom finansiranju odbrambenih projekata Evropske unije, o ovome je javnost danas obavestio poljski premijer.

Na samitu Evropske unije u Briselu, koji je počeo u četvrtak, pitanje zajedničke odbrane je kotirano visoko na dnevnom redu. Samitu prisustvuje i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Lideri su raspravljali o predlozima za zajedničko finansiranje odbrambenih projekata u bloku, ali su se suočili sa protivljenjem Marka Rutea i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

"Svi, skoro svi, glasno su podsetili Marka Rutea da će uskoro preuzeti ulogu generalnog sekretara NATO-a i da treba da učini sve da Evropa ne štedi novac i resurse na odbrani", rekao je Donald Tusk novinarima, prenosi "Reuters".

profimedia

 

"On je jaka ličnost, iskusan političar, ali video sam mu rumenilo na licu nakon što su mu svi ukazali: 'Čekaj malo, čoveče, ti treba da mobilišeš sve da troše više, a ne manje za odbranu'", rekao je Tusk ovom prilikom.

S druge strane, Rute je rekao novinarima nakon samita da su razgovori o finansiranju odbrane bili "teški".

"Jasno je da su se neke zemlje protivile ovoj ideji, koja zvanično nije bila na stolu, ali koja je bila veoma prisutna, o tome da se evroobveznice koriste za troškove odbrane. Nemci, mi, bio sam veoma protiv, ali smo došli do zajedničkih zaključaka", rekao je Rute.

Ističući da su i Holanđani bili protiv ovakve ideje, Rute nije spomenuo da se Holandija dugo zalagala za fiskalnu disciplinu i da se protivila zajedničkom zaduživanju.

S druge strane, nakon samita, Šolc je izjavio da Evropska unija ne bi trebalo da finansira nabavku naoružanja ili budžet za državnu odbranu, već da treba da se usredsredi na bolju koordinaciju odbrambene industrije.

Tanjug AP/Laurent Cipriani

 

Tusk je pred novinarima rekao da je bio "veoma ljut" i da je izrazio svoje nezadovoljstvo argumentima protiv zajedničkog finansiranja odbrambenih projekata.

"Poljska ove godine izdvaja oko 4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu, što je najveći procenat u NATO-u. Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija su pozvale Evropsku uniju da izgradi odbrambenu liniju duž granice sa Rusijom i Belorusijom kako bi zaštitila EU od vojnih pretnji i drugih štetnih aktivnosti Moskve", navodi "Reuters".

Dok Poljska i Baltičke zemlje izražavaju bes zbog "štedljivog pristupa" Rutea, s obzirom da su u direktnom dodiru sa Rusijom u kojoj vide realnu pretnju, iz Moskve stižu reakcije na imenovanja unutar Evropske unije koja nazivaju "rusofobičnim" rešenjima.

Kremlj: "Rusofobne" ličnosti na najvišim mestima Evropske unije "loše" za veze sa Rusijom

Pa tako, reagujući na kandidature za najviše pozicije Evropske unije, Moskva je istakla kroz reči portparola Kremlja, Peskova, da su šanse za poboljšanje odnosa Evropske unije i Rusije "loše" nakon "rusofobičnih" imenovanja na čelo unije prethodne noći, rekao je danas portparol ruskog predsednika, prenosi "Euronews".

Peskov je posebno naglasio imena Ursule fon der Lajen, koja je nominovana za još jedan mandat na mestu predsednice Evropske komisije, i estonske premijerke Kaje Kalas, koja je izabrana kao kandidat za sledećeg šefa spoljne politike Evropske unije.

"Gospođa fon der Lajen nije pristalica normalizacije odnosa između EU i Rusije. Ovako je poznajemo, ovako je pamtimo", rekao je Peskov, prenosi "Euronews".

S druge strane, obraćajući se estonskoj premijerki, Peskov je dodao da Kalasova "do sada nije pokazivala diplomatske sklonosti i da je među nama dobro poznata po svojim nepomirljivim, a ponekad čak i žestoko rusofobičnim izjavama", rekao je on.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

 

Podsećamo da je Kalas jedan od najotvorenijih kritičara Kremlja u Evropskoj uniji. Otkako je Moskva pokrenula punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, ona je bila pokretačka snaga unutar EU za kažnjavanje Rusije sankcijama, slanje vojne podrške Kijevu i jačanje sopstvenih odbrambenih kapaciteta bloka.

Njen odgovor na rusku agresiju doneo joj je status tražene osobe u Rusiji nakon njenih napora da ukloni spomenike iz Drugog svetskog rata u njenoj baltičkoj zemlji, što je Kremlj opisao kao "neprijateljsku akciju prema istorijskom sećanju", prenosi portal.

Komentari (0)

Svet