Izazovi za Marka Rutea na novoj funkciji: NATO-u potreban generalni sekretar koji može da razgovara sa svim članicama

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/06/2024

15:59

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Holandski premijer Mark Rute je imenovan za generalnog sekretara NATO-a usred ukrajinsko-ruskog rata na njegovoj granici, ali i pitanja odnosa Sjedinjenih država prema Alijansi.

Rute će na funkciju zvanično stupiti od oktobra, kada Jensu Stoltenbergu ističe drugi mandat. Stoltenberg je deset godina bio generalni sekretar.

Drugi kandidat za ovu poziciju bio je rumunski predsednik Klaus Johanis, koji je nedavno povukao kandidaturu.

Askola: Ako Tramp pobedi, Rute treba da ga ubedi da ostane u NATO-u

Prema proceni vojnog analitičara iz Finske Jonija Askole, iako bi možda bilo fer da Istočna Evropa dobije ovu poziciju, Rute je bolja opcija od nekoga ko možda ima ideološke motive.

"Simbolično bi to bilo, i vrlo pravično da kažemo da Istočna Evropa dobije svog generalnog sekretara. Međutim, ljudi koji su se tome nadali, možda nisu dobro razumeli kakva je uloga generalnog sekretara NATO. Generalni sekretar NATO ne bira pravac NATO, već same članice i situacija na terenu. Generalni sekretar je na neki način lice NATO i neko ko koordinira između onog što žele države članice. Neko kao što je Mark Rute, ko je vrlo iskusan i pragmatičan, je možda bolje rešenje nego neko ko možda ima neke ideološke motive", kazao je Askola za Euronews Srbija.

Analitičar misli da je upravo Rute savršen za ovu tu poziciju i da njegovo imenovanje nije iznenađenje

"Ako pogledamo izazove pred njim u narednih nekoliko godina, na mestu generalnog sekretara, sa smanjenjem angažovanja Amerikanaca u Ukrajini, problemima, pretnje Kine i tako dalje, za to će biti potreban generalni sekretar koji može da razgovara sa svim članicama, uključujući i one sa kojima se ne slaže. Neko sa tim iskustvom i tako dobar pregovarač, kao što je Mark Rute, vrlo je važan za ovu ulogu. On se savršeno uklapa u ovoj situaciji", kazao je Askola.

Holandiji se zameralo što nije ispunjavala svoju obavezu kao članice NATO da troši barem dva procenta BDP-a na vojsku, a sada Rute ima zadatak da ubedi druge članice da više troše. Međutim, Askola ističe da se Ruteova vlada potrudila da dostigne taj cilj potrošnje i da Holandija više doprinosi NATO-u poslednjih godina.

On takođe podseća da ideologija tu nije toliko važna dokle god je proukrajinski nastrojen.

"Generalni sekretar NATO-a ne odlučuje o pravcu NATO-a. Njegova uloga je da bude lice NATO, ali i da koordinira i da pregovara i tako dalje. Ideologija tu nije toliko važna. Mi znamo da je on proukrajinski nastrojen, on se zalagao da F-16 budu isporučeni Ukrajini i ideologija mu je znači u redu. Glavna stvar koju on može da pruži NATO-u su pregovaračke veštine, da može da razgovara sa Trampom ako bude izabran, ili da razgovara i sa drugim ljudima, liderima Mađarske, Turske i tako dalje.

Kao jedan od glavnih izazova pred Ruteom Askola ističe predsedničke izbore u SAD 5. novembra, gde se nadmeću trenutni predsednik Džozef Bajden i bivši Donald Tramp.

"Ako Tramp bude izabran, on treba da ubedi Trampa da se ne povuče iz NATO-a. Ali ako se Trump svejedno povuče iz NATO-a, Rute će morati da se suoči s posledicama. To će biti velika stvar. Ma ko bude izabran u Americi na jesen, pre nego što budu pomalo izašli iz Ukrajine, jer se fokusiraju na Aziju, moraće da vidi šta će da rade sa sukobom na Bliskom istoku, koji može da eskalira. Dakle, imaćemo situaciju postepenog izlaska Amerike iz Evrope, a Evropa će morati da preuzme ulogu u NATO. NATO će morati da preuzme ulogu lidera i koordinatora u Aziji i Ukrajini, i NATO će to objaviti na samitu", objašnjava analitičar i dodaje da su tenzije sa Kinom, ali i saradnja sa mogućom vladom Nacionalnog okupljanja u Francuskoj dodatni izazovi.

Ostatak razgovora sa Jonijem Askolom, uključujući i analizu odnosa Rutea prema Srbiji i Balkanu, možete pogledati u snimku na početku teksta.