Igre 
Svetska banka ima plan za klimatske probleme: Skuplje crveno meso i mlečni proizvodi, jeftinija piletina i povrće
Komentari07/05/2024
-17:17
Krave i mleko - ne, piletina i brokoli - da. Ako se pita Svetska banka.
U novom dokumentu, međunarodni finansijski zajmodavac predlaže da bogate zemlje preusmere svoje milijarde sa povećanja proizvodnje proizvoda bogatih CO2, kao što su crveno meso i mlečni proizvodi, na povoljnije opcije za klimu kao što su živina, voće i povrće. To je jedan od najisplativijih načina da se spasi planeta od klimatskih promena, tvrdi banka, prenosi Politico.
Politički osetljiva preporuka - koja će sigurno dovesti do apopleksije određene konzervativce i evropske zemlje - jedan je od nekoliko predloga koje Svetska banka nudi za smanjenje zagađenja štetnog za klimu iz poljoprivrednog i prehrambenog sektora, koji su odgovorni za skoro trećinu globalnih emisija poljoprivredo-pehrambenih gasova.
"Moramo da prestanemo da uništavamo planetu dok se hranimo", rekao je za Politico Džulijan Lampijeti, menadžer Svetske banke za globalni angažman u globalnoj praksi banke u oblasti poljoprivrede i hrane.
Jedina šansa za Pariski sporazum
Dokument dolazi u diplomatski strateškom trenutku, dok se zemlje koje su potpisale Pariski sporazum - globalni pakt koji poziva na ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa - pripremaju da ažuriraju svoje klimatske planove do kraja 2025.
S obzirom na to da svet treba da ubrza smanjenje emisija da bi održao ciljeve Pariskog sporazuma u životu, Svetska banka želi da zvaničnici posvete više pažnje poljoprivredi i prehrambenoj industriji, za koje banka kaže da su dugo bile zanemarene i nedovoljno finansirane.
Prema izveštaju, zemlje moraju da usmere 260 milijardi dolara svake godine u te sektore da bi se ozbiljno pozabavile brisanjem svojih emisija do 2050. godine, što je zajednički cilj za razvijene ekonomije. To je 18 puta više nego što zemlje trenutno ulažu.
Povezane vesti
Vlade mogu delimično da popune jaz tako što će subvencije za crveno meso i mlečne proizvode preusmeriti na alternative sa nižim sadržajem ugljenika, kaže Svetska banka. Prebacivanje je jedan od najisplativijih načina za bogate zemlje – za koje se procenjuje da generišu otprilike 20 odsto svetskih emisija poljoprivredno-prehrambenih gasova – da smanje potražnju za visoko zagađujućom hranom, tvrdi se.
Rezultat bi, dodaje se, suštinski uračunao klimatski uticaj u troškove hrane.
"Politički fudbal"
"Pune cene hrane životinjskog porekla, kada bi odražavale njene prave troškove, učinile bi opcije hrane sa niskim emisijama konkurentnijim“, kaže se u izveštaju, naglašavajući da bi prelazak na ishranu zasnovanu na biljkama mogao da uštedi duplo više gasova koji zagrevaju planetu od drugih metode.
Potražnja za mesom i mlečnim proizvodima čini skoro 60 procenata poljoprivredno-prehrambenih emisija.
Lampijeti je upozorio da se previše fokusira na "šta ne bi trebalo da radite", podstičući više pažnje "na ono što treba da radite". Hrana je "izuzetno lični izbor", dodao je on, rekavši da se boji da bi ono što bi trebalo da bude debata zasnovana na podacima, moglo da se pretvori u neku vrstu kulturnog rata.
"Ovde je velika briga što ljudi počinju da koriste ovo kao politički fudbal", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)