Igre 
Koliko nas koštaju klimatske promene: "Prihod globalne ekonomije smanjiće se za 19 odsto do 2050."
Komentari24/04/2024
-23:12
Prihod globalne ekonomije, zahvaljujući zagađenosti životne sredine, smanjiće se za 19 procenata do 2050. godine, čak i kada bi se emisija ugljen dioksida i ostalih štetnih gasova u potpunosti zaustavila već danas.
Šteta po svetsku ekonomiju je nepovratna i finansijski gubici biće čak šest puta veći nego što bi bili troškovi zaustavljanja efekta staklene bašte i zadržavanja rasta temperature na nivou od dva stepena, ističe se u novom istraživanju Postdam instituta za klimatska istraživanja, javlja naučni časopis Nejčr (Nature).
Istraživanje je bazirano na podacima dobijenim iz 1.600 regiona širom sveta koji su prikupljani u poslednje četiri decenije.
Konstatuje se da je značajno smanjenje prihoda predviđeno za gotovo sve regione, uključujući Evropu i Severnu Ameriku, ali će se najveće usporavanje privrednog rasta dogoditi u Južnoj Aziji i zemljama afričkog kontinenta.
"Negativni efekti zagrevanja planete najviše će pogoditi dalji razvoj globalne poljoprivrede, količinu i kvalitet prinosa, adekvatan rast infrastrukture, a uzrokovaće i značajan pad produktivnosti u mnogim granama privrede", kaže jedan od autora studije Maksimilijan Koc i dodaje da se procenjuje da će globalni ekomomski gubitci do polovine stoleća svake godine iznositi oko 38 biliona dolara.
Prognoze za 2100. godinu još gore
"Ovako veliki gubici su rezultat emisije štetnih gasova proteklih decenija, čije negativne efekte svet oseća danas, ali će ova nekontrolisana emisija doneti i negativnim efektima u narednim godinama, ne samo kroz povišene temperature, nego i pojavom nestabilnih i teško predvidivih vremenskih uslova, pre svega atmosferskih padavina, ali i oluja i ciklona neubičajene snage i intenziteta", naglašava Koc.
Ovo istraživanje Postdam instituta jasno ukazuje da se emisija štetnih gasova i druga zagađenja moraju obustaviti što pre, jer će u protivnom doći do daljih pogoršanja uslova života i daljih gubitaka u globalnoj privredi.
Tanjug/AP/K.M. Chaudary
Povezane vesti
Ukoliko ne prestanemo da trujemo planetu, dodaje Koc, u drugoj polovini stoleća, odnosno do 2100. godine, prihodi svetske ekonomije biće umanjeni za celih 60 procenata, a u tom procesu najviše će stradati zemlje i područja koja su najmanje doprinela zagađenju i promeni klime.
Ako se proces zagađenja ne zaustavi, procenjuje se da će najteže posledice po privredu imati zemlje tropskih regiona, gde su temperature i danas na ivici izdržljivosti.
Te, uglavnom nerazvijene zemlje, izgubiće gotovo 58 odsto prihoda više nego razvijene zemlje i pretrpeće za 40 procenata veću ekonomsku štetu nego zemlje koje su decenijama svojom industrijskom aktivnošcu najviše doprinele zagađenju i zagrevanju planete.
Preporuka za vas
Komentari (0)