"Crveni alarm" za klimatske promene: Evropa kontinent koji se najbrže zagreva

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, a rast prosečnih temperatura je dvostruko veći od globalnog proseka, upozorile su dve organizacije za klimatski monitoring.

Najnoviji zajednički izveštaj Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija i Klimatske agencije Evropske unije "Copernicus" pokazuje da su temperature u Evropi 2,3 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskog proseka, u poređenju sa svetskim rastom od 1,3 stepena u odnosu na isti period.

"Evropa se suočila sa još jednom godinom rasta temperatura i intenziviranja klimatskih ekstrema, uključujući rekordne vreline, požare, toplotne talase, gubitak glečera i nedostatak snežnog pokrivača", izjavila je Elizabet Hemduš, zamenica načelnika odeljenja za "Copernicus" u izvršnoj komisiji Evropske unije, prenosi Euronews.

Evropa treba da ubrza tranziciju ka obnovljivoj energiji

Svetska meteorološka organizacija UN i "Copernicus" u zajedničkom izveštaju navode da kontinent ima priliku da razvije ciljane strategije i ubrza tranziciju ka obnovljivim izvorima, poput vetra, sunca i hidroenergije, kako bi odgovorio na efekte klimatskih promena.

Evropa je u prošloj godini generisala 43 posto svoje struje zahvaljujući obnovljivim izvorima, što je rast u odnosu na udeo od 36 procenata iz 2022, navode agencije u svom Klimatskom izveštaju za prošlu godinu. Ovo je takođe druga godina zaredom u kojoj je Evropa generisala više energije iz obnovljivih izvora, nego iz fosilnih goriva.

AP Photo Mindaugas Kulbis

Izveštaj dopunjuje dokument Svetske meteorološke organizacije o globalnom stanju klime, koji se godišnje objavljuje već tri decenije, a ove godine stiže sa "crvenim alarmom" da svet ne radi dovoljno, kako bi se borio protiv posledica globalnog zagrevanja.

"Copernicus" navodi da je mart bio deseti mesec zaredom u kom su zabeležene rekordno visoke temperature, a prosečna temperatura na površini mora širom Evrope dostigla je najviši nivo u protekloj godini.

Sve je više smrtnih slučajeva povezanih sa klimatskim promenama

Evropski izveštaj ove godine fokusira se i na uticaj visokih temperatura na zdravlje ljudi, dodajući da je broj smrtnih slučajeva koje se povezuju sa toplotom porastao širom kontinenta. U njemu se navodi da je više od 150 života izgubljeno direktno od posledica oluja, poplava i požara tokom prošle godine.

Pored toga, ekonomski gubici povezani sa klimom i vremenskim uslovima u 2023. procenjuju se na više od 13,4 milijarde evra.

"Na stotine hiljada ljudi pogođeno je ekstremnim klimatskim događajima u 2023. godini, koji su orgovorni za velike gubitke na kontinentalnom nivou. Procenjuje se da će iznositi najmanje u desetinama milijardi evra", kaže direktor "Copernicus"-a Karlo Buontempo.

Visoke temperature doprinele su i smanjenju glečera širom kontinenta, uključujući i onih na Alpima, koji su u poslednje dve decenije izgubili oko deset procenata leda.

Iako je prosek temperatura u Evropi bio viši nego ikad pre, postoje neki izuzeci i to u Skandinaviji i Islandu, gde se živa u termometru zadržavala na temperaturama čak i nižim od prosečnih.