Tramp preoblikovao biračku bazu: Kako je uspeo da pridobije latinoameričke glasove?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/T.T.

10/11/2024

13:50

Tramp preoblikovao biračku bazu: Kako je uspeo da pridobije latinoameričke glasove?

Donald Tramp - Copyright Tanjug AP/Evan Vucci

veličina teksta

Aa Aa

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp je ponovo preoblikovao dugogodišnja uverenja o biračkoj bazi Republikanske stranke, za koju se smatralo da se u velikoj meri oslanja isključivo na "bele glasače".

Od početka 2024. godine, Tramp ne samo da je povećao podršku među hispano glasačima, već je privukao i mlađu radničku klasu Amerikanaca, kao i one bez univerzitetske diplome, čime je ojačao svoju podršku u širem demografskom spektru i tako ponovo postao predsednik.

Prema anketi AP-a, Tramp je ove godine osvojio 42 odsto latino glasova, što predstavlja značajan porast u odnosu na 35 odsto u 2020. i 28 odsto u 2016. godini. Među latino muškarcima, podrška Trampu je bila gotovo izjednačena, sa 47 odsto koji su glasali za njega, što ukazuje na promenu koja se prvi put pojavila na izborima 2020. godine, kada je sve veći broj latino glasača počeo da pokazuje otvorenost prema republikanskoj platformi, posebno Trampovim politikama.

Ovaj trend bi mogao imati značajan uticaj na obe glavne političke stranke, s obzirom na to da više od 36 miliona hispano glasača ima pravo glasa u SAD-u. Latinoamerikanci su sada druga najveća etnička grupa među glasačima, nakon belaca, i ispred Afroamerikanaca i azijskih Amerikanaca.

Zašto Kamala Harris nije uspela da osigura više latino glasova?

Godinama su demokrate smatrale latino glasače delom jedinstvenog bloka "nebelih" glasova, koji bi trebalo da nadoknade opadajući udeo podrške među belom radničkom klasom Amerikanaca. Međutim, predsednički izbori u SAD 2024. godine pokazali su da demokrate više ne mogu da se oslanjaju na latino glasače bez aktivnog rešavanja njihovih briga, osim pitanja imigracije i zelene karte.

Ova promena je posebno uočljiva u svetlu Trampovih prethodnih, često kontroverznih stavova o imigraciji, kada je karakterisao nelegalne migrante iz Latinske Amerike kao kriminalce i, tokom nedavne kampanje, optužio ih da "truju krv" nacije.

Njegova kampanja bila je usmerena na poboljšanje ekonomije, smanjenje troškova života i jačanje bezbednosti granica. Ovi prioriteti su odjeknuli kod radničkih glasača koji su smatrali da su ekonomska stabilnost i pitanja migracije važnija od društvenih tema kao što je rodni identitet.

U regionima sa visokim procentima latino populacije, poput okruga Star u Teksasu, Trampova podrška značajno je porasla, a tamo je dobio čak 57,7 odsto glasova. Ovo predstavlja povećanje od 10,6 procentnih poena u odnosu na 2020. i impresivnih 38,8 procentnih poena u odnosu na 2016. Trampov uspeh duž reke Rio Grande, glavnog ulaza za migrante, dodatno oslikava njegovu rastuću popularnost u oblastima koje su prethodno bile pod dominacijom demokrata.

Šta je privuklo latino glasače Trampu?

Istraživanja izlaznih anketa kompanije Edison Research, kako prenosi The Wall Street Journal, otkrivaju da su mnogi latino glasači u SAD-u bili privučeni demokratskim predlozima za legalizaciju miliona nelegalnih radnika, posebno onih sa članovima porodice koji nemaju stalan pravni status. Ipak, Trampova prednost je ta što je bio fokusiran na rešavanje njihovih svakodnevnih briga na jasan način.

Latinoamerikanci su najbrže rastuća etnička grupa među vlasnicima kuća, izvestio je WJT citirajući studije. Njihova zastupljenost u policijskim snagama gotovo se udvostručila, sa 14,2 odsto do 2020. u odnosu na 7,8 odsto 1997. godine, a imaju i veće poverenje u policiju nego crnci, 64 odsto prema 56.

Istraživanje Pew Research Centra među Latinoamerikancima u septembru takođe je pokazalo da je 80 odsto vrlo zabrinuto zbog cena hrane i potrošačkih dobara i 77 odsto zbog visokih troškova stanovanja.

Nakon ekonomskih pitanja i abortusa, Latinoamerikanci smatraju da je imigracija treće najvažnije pitanje za njih, ispred zdravstvene zaštite, kriminala, stanovanja i drugih pitanja, prema anketi koju je u oktobru sproveo Univerzitet Florida International. Ista anketa pokazala je da 36 odsto Latinoamerikanaca podržava masovne deportacije i da je četvoro od deset ispitanih za izgradnju zida na granici, smatrajući da su imigranti često kriminalci koji prete javnoj bezbednosti.

"Pitanje deportacije nema cenu"

Donald Tramp je u međuvremenu izjavio da "ne postoji cena" za njegovo predizborno obećanje o masovnim deportacijama. Kao što je naglasio, jedan od njegovih prioriteta kada preuzme funkciju u januaru biće da učini američku granicu "jakom i moćnom", što je deo onoga što je nazvao mandatom koji će "doneti zdrav razum" u Ameriku nakon pobede nad Kamalom Haris.

Dok je još bio kandidat, Tramp je često govorio da će započeti "najveći napor za deportaciju u američkoj istoriji".

Govoreći za NBC News, odbacio je brige o troškovima svog plana, rekavši da to "nije pitanje cene". "Nije - stvarno, nemamo izbor".

On je istakao da nije osoba koja će reći da ljudi ne mogu da uđu u SAD, već želi da američka granica bude jača. "Moraju doći sa ljubavlju prema zemlji. Moraju doći legalno", rekao je Tramp.

Takođe je pomenuo i bolje rezultate koje je ostvario od 2020. godine među mladim hispano glasačima, ženama i azijskim Amerikanicima, optuživši demokrate da nisu u skladu "s razmišljanjem nacije".

Teško je proceniti koliko nelegalnih migranata ima u SAD-u, ali Patrik Džej Lehlitner, vršilac dužnosti direktora Imigracione i carinske službe (ICE), rekao je za NBC News u julu da bi napor za masovne deportacije predstavljao ogroman logistički i finansijski izazov.