Zašto je Trampova pobeda "noćna mora" za Berlin?

Vladajuća koalicija u Nemačkoj raspala se sinoć nakon što je kancelar Olaf Šolc otpustio ministra finansija i najavio glasanje o poverenju vladi početkom sledeće godine. To znači da Šolcova vlada više nema većinu u parlamentu, a glasanje o poverenju moglo bi dovesti do prevremenih izbora do marta.

Međutim, čak i sa Donaldom Trampom kao novim predsednikom SAD-a, nemačka vlada — u kojem god obliku se našla — suočiće se sa pravim izazovima. Berlin je dugo gajio nade u pobedu Kamale Haris i nastavak evroatlanske saradnje koju je zastupao odlazeći predsednik SAD, Džozef Bajden. Ipak, Tramp je ostvario svoj cilj mnogo brže i jasnije nego što je većina očekivala.

Nemačka vlada nije bila dovoljno pripremljena za ovakav scenario, procenjuje Henning Hof, analitičar Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP).

"Bila je greška oslanjati se isključivo na demokrate. Možda je posebna veza koju je kancelar imao sa predsednikom Bajdenom bila malo jednostrana. Propust u uspostavljanju kontakata sa 'kampom' demokrata sada dolazi na naplatu“, izjavila je Hof za Deutsche Welle.

Ne zaboravlja se ni Trampova kritika Berlinu

Sećanja na prvi predsednički mandat Donalda Trampa ostaju sveža u Berlinu. Tokom tog perioda, republikanski predsednik je dovodio u pitanje postojanje NATO-a, a pretnja povlačenja američkih trupa, koje su bile stacionirane u Nemačkoj, postala je stvarnost. Tramp je oštro kritikovao svoje NATO saveznike, optužujući ih da koriste odbrambeni štit SAD-a, dok sami ne čine dovoljno da doprinesu finansijski.

Sada je za nemačku vladu od suštinske važnosti da nadoknadi izgubljeno vreme.

"Potrebno je što jasnije poručiti da su Evropljani, a posebno Nemci, spremni da preuzmu znatno veće terete kako bi osigurali svoju odbranu“, naglašava Hof i dodaje: "Ako nastavimo sa manevrima i argumentima poput ‘s obzirom na to da smo osnovali Specijalni fond za odbranu, nije moguće ostvariti nego minimalno povećanje redovnog odbrambenog budžeta’, to jedva impresionira bilo koga u Vašingtonu, a svakako ne Donalda Trampa".

Ukrajina: Mir po naređenju?

Na međunarodnoj agendi, očekuje se da će razlike između Bajdena i Trampa postati očigledne kada je reč o Ukrajini. Ovo je takođe ključno pitanje za nemačku vladu – šta će učiniti sa podrškom Ukrajini?

Sjedinjene Američke Države su trenutno najveći finansijer Kijeva, a sledi ih Nemačka. Tramp tvrdi da želi da okonča rat – i to brzo. Sa velikom verovatnoćom, to može značiti da će primorati Ukrajinu da se odrekne velikog dela svojih teritorija koje je zauzela Rusija.

Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

Kao što je za DW izjavio stručnjak za bezbednost Niko Lange pre izbora, "ne možemo reći da će Tramp, ako pobedi, prodati Ukrajinu. Pored toga, on je nepredvidiv, što je i njegova posebna karakteristika".

Međutim, u slučaju da Tramp postigne sporazum s Putinom o okončanju rata na račun Ukrajine, u Berlinu bi mogli da iskoriste taj sporazum kao izgovor. "Moći će da kažu, 'hteli smo da učinimo više, ali to ne može bez Amerikanaca.' Mislim da postoji taj rizik", naglašava Lange.

Pitanje trgovinskog bilansa

Pored ostalog, Nemačka je jedan od najvećih trgovinskih partnera Sjedinjenih Američkih Država. Stoga, svaka odluka koju donese Vašington o ekonomskoj politici ima posledice za Nemačku. Tokom predizborne kampanje, Donald Tramp je najavio carine od 60 odsto na uvoz iz Kine i 20 odsto na uvoz iz ostatka sveta. Ovo bi za nemački izvoz u SAD značilo značajna povećanja troškova, što bi najviše pogodilo automobilsku i farmaceutsku industriju. "To bi bila prava omča oko vrata naše izvozne industrije", kaže Hof.

Zanimljivo je da je u istraživanju koje je sproveo Ekonomski institut IfO iz Minhena, dve nedelje pre američkih izbora, 44 odsto ispitanih preduzeća izrazilo zabrinutost zbog "negativnih posledica" u slučaju Trampove pobede, dok je samo 5 odsto videlo "pozitivan ishod". Takođe, 51 odsto procenjuje da neće biti značajnih promena. Ranija studija IfO predviđala je da će samo primena carina koje je najavio Tramp povećati troškove nemačkog izvoza u SAD za 15 odsto.

profimedia

Međutim, postoje i dodatni rizici.

"Nije isključeno da će drugi trgovinski partneri, poput Kine, odgovoriti“, kaže analitičar IfO Andreas Bauer za DW. "I to bi mogla biti možda najgora posledica, jer bi izazvala spiralu eskalacije, koja bi na kraju mogla dovesti do globalnog trgovinskog rata"-

Sve to ne znači da ne postoje problemi ni sa odlazećom vladom Bajden-Haris. Kao što Bauer podseća, Bajden je zadržao – i delimično čak i povećao – sve carine koje je njegov prethodnik Donald Tramp uveo na uvoz vozila iz Kine.

"Velika razlika je u tome što, dok Tramp sledi retoriku 'mi protiv svih', Haris razume da su SAD-u potrebni saveznici", navodi nemački analitičar.

Nemačka kao "negativan primer"?

Zaštita klime predstavlja jedan od proklamovanih i najvažnijih ciljeva aktuelne nemačke vlade. Jak saveznik u ostvarivanju klimatskih ciljeva bila je vlada Bajden-Haris. Nasuprot tome, Tramp je više puta isticao Nemačku kao "negativan primer" u vođenju politike. Ovo se posebno odnosi na energetsku politiku Berlina, koja se fokusira na obnovljive izvore energije.

"Kreatorom mržnje" nazvao je Trampa 2016. godine sadašnji predsednik Nemačke, Frank-Valter Štajnmajer, koji je tada bio ministar spoljnih poslova.

"Plašim se da će se ponoviti mnoge stvari koje smo videli tokom prve Trampove mandatne ere, a neprijateljstvo prema Nemačkoj nije zaboravljeno", naglašava Hof.