Igre 
Uzroci kraha Šolcove vlade: Nemačka na udaru "savršene oluje", od odliva kapitala do potresa zbog Trampove pobede
Komentari07/11/2024
-19:07
Nemačka vladajuća "Semafor koalicija" se raspala u sredu, posle tri godine na vlasti, kada su dugotrajne tenzije dostigle vrhunac sukobom oko toga kako zapušiti rupu od više milijardi evra u budžetu i istovremeno oživeti najveću evropsku ekonomiju, kojoj preti druga uzastopna godina pada.
Kancelar Olaf Šolc iz Socijaldemokratske partije (SPD) je otpustio ministra finansija Kristijana Lindnera iz FDP jer se protivio njegovom planu da ponovo obustavi otplatu duga kako bi prikupio više sredstava za Ukrajinu i privredu. Neposredno pre otpuštanja Lindner je pokrenuo žustre prepirke objavljivanjem ekonomskog "manifesta" na 18 stranica prošle nedelje pod naslovom "Nemački ekonomski preokret“, što su nemački mediji poredili sa predavanjem papira za razvod, jer se kosi i sa politikom SPD-a, a posebno Zelenih.
U dokumentu na 18 strana, koji se zalaže za smanjenje poreza i više tržišne slobode, Lindner je napisao da je "neophodan ekonomski zaokret sa fundamentalnom revizijom ključnih političkih odluka kako bi se sprečila šteta Nemačkoj kao poslovnoj zemlji". To, između ostalog, podrazumeva smanjenje socijalnih davanja i ublažavanje ekoloških ograničenja, što je neprihvatljivo preostalim članovima koalicije.
Tanjug/AP/Aurelien Morissard
Iako je razlog pucanja "Semafora" očigledno ekonomija, on se može raščlaniti na nekoliko faktora, koji su značajno uzdrmali industrijskog giganta. Među njima su nedavna pobeda republikanskog kandidata Donalda Trampa, rastuće rivalstvo sa Kinom, kao i rat u Ukrajini.
Rat i jačanje konkurencije, doveli su do drastičnog poskupljenja energenata i odliva kapitala iz Nemačke, nakon čega je došlo do najava zatvaranja nekada moćnih fabrika automobilske industrije. Prema podacima Bundesbanke od 2010. Nemačku je od 2010. napustilo 650 milijardi evra kapitala, a skoro 40 odsto toga desilo se za vreme "Semafor koalicije" od 2021.
Pad konkurentnosti nemačke industrije
Paralelno sa tim rasla je kineska industrija i sve više razvijala oblasti u kojima je Nemačka tradicionalno dominantna. Naime, prema analizi švajcarske konsultantske kuće "Pictet Wealth Management" ekonomski odnosi Nemačke sa Kinom su se promenili. Tokom 2010-ih rast ove dve zemlje bio je komplementaran: Nemačka je Kini prodavala automobile, hemikalije i mašine, a zauzvrat kupovala robu široke potrošnje i industrijske komponente kao što su baterije i elektronski elementi.
Tanjug AP/Michael Sohn, File
Sada je Kina u stanju da sama proizvede mnogo onoga što je nekada uvozila i, u nekim slučajevima, postala je ozbiljan rival Nemačkoj na izvoznim tržištima. To je pre svega primetno nakon eksplozije automobilske industrije u Kini i rasta izvoza.
Povezane vesti
Sa vedrije strane, Iako je nemačka industrijska proizvodnja opala od 2020. godine, njena bruto dodata vrednost je i dalje izuzetno stabilna. Kompanije su u mnogim slučajevima uspele da se prebace na proizvodnju artikala veće vrednosti iako su izgubile tržišni udeo, napominje se u tekstu Economista-a.
Treba napomenuti da problemi u nemačkoj ekonomiji nisu počeli ratom u Ukrajini i raznošenjem gasovoda Severni tok 2. U izjavi Izabel Šnabel iz Evropske centralne banke, koju je preneo ovaj list, nemački BDP na kraju 2021. bio je samo 1 odsto iznad nivoa od četiri godine ranije, u poređenju sa rastom od 5 odsto u evrozoni minus Nemačka i više od 10 odsto u Americi.
Nemački uspeh 2010-ih je odraz konkurentne prednosti zemlje u odnosu na ostatak Evrope, piše Economist. Početkom veka Nemačka se borila sa posledicama ponovnog ujedinjenja, a cene su bile više nego u ostatku evrozone. Zatim, početkom 2000-ih kreću reforme, među kojima je i opsežna liberalizacija tržišta rada, čime je smanjena cena inputa za industriju, slabljenjem pregovaračke moći radnika. Istovremeno, brz rast baziran na prekomernom zaduživanju u južnoj Evropi doveo je do rasta cena u evrozoni u celini.
Vremenom je ova konkurentna prednost erodirala. Posle kriza javnog duga ranih 2010-ih, periferne evropske privrede su krenule u sopstvenu strukturnu reformu. Od 2015. godine, nakon relativno mirne decenije, troškovi za plate nemačkih kompanija počeli su da rastu bržim tempom. Do 2019. jaz u cenama između Nemačke i ostatka evrozone se smanjio. Nedostatak energije je, međutim, ponovo proširio jaz, jer je Nemačka više zavisila od ruskog gasa nego njeni susedi. To je dovelo do toga da Nemačka, po prvi put u više od dve decenije, nema prednost u troškovima proizvodnje u odnosu na druge zemlje evrozone.
Masovan odliv kapitala
U analizi Bloomberga o uzrocima raspada "Semafora" ekonomija je takođe u samom centru, sa fokusom na odliv kapitala koji se dešava već godinama. Lindnerov predlog "preokret" upravo to pokušava da spreči.
Kako se navodi, srž sukoba trostranačke koalicije su visoke cene energije, zastarela tehnologija i dominacija birokratije. To je stvorilo uslove da se "oteraju" giganti nemačke industrije i otežaju napori za privlačenje stranog kapitala. Kao primer se navodi nekoliko kompanija, uključujući hemijskog giganta "BASF SE", proizvođača automobilski delova "ZF Friedrichshafen AG" i proizvođača kućnih aparata "Miele & Cie. KG", koje prebacuju resurse van svoje domovine.
Trampova istorijska pobeda na predsedničkim izborima u SAD dodatno je unela paniku u nemačkoj vladi, koja nije krila simpatije prema poraženoj potpredsednici Kamali Haris. Naime, Tramp je, govoreći o svom ekonomskom planu, akcenat stavio na protekcionizam u međunarodnoj trgovini preko podizanja carina.
Povezane vesti
To može da pogorša odliv kapitala iz Nemačke tako što će vršiti dalji pritisak na tamošnje firme da ulažu više u američku ekonomiju kako bi izbegle potencijalne tarife na svoje proizvode.
Primer odliva kapitala u SAD je i čuveni "Simens" koji je prošle nedelje kupio softversku firmu iz Mičigena "Altair Engineering Inc." za 10 milijardi dolara.
"Zapravo ne postoji ništa što bi išlo u prilog investiranju u Nemačku. Zato su naše poslednje investicije prvenstveno bile u inostranstvu“, rekao je Kristijan Keser, globalni šef poreske uprave "Simensa", poslanicima u Berlinu na parlamentarnom saslušanju sredinom oktobra, navodeći nizak rast i veliko poresko opterećenje.
Nemački institut: Trgovinski rat sa SAD mogao bi da košta 180 milijardi evra
Potencijalni trgovinski rat između SAD i Evrope mogao bi da dovede do gubitka do 180 milijardi evra za nemačku privredu tokom četvorogodišnjeg Trampovog mandata, piše u studiji Instituta za nemačko poslovanje (IW).
Tu se navodi da je Tramp već zapretio da će podići carine na američki uvoz na deset ili čak 20 odsto. To bi bio težak udarac za nemačke kompanije, posebno za izvozno orijentisanu automobilsku i mašinsku industriju. Inače, u prvoj polovini 2024. godine, SAD su bile najvažniji trgovinski partner Nemačke.
Kao mogući odgovor, EU je na leto napravila "kontrastrategiju" da ako Tramp poveća carine na deset odsto, EU se suprotstavlja ekvivalentnim povećanjem. Studija IW je u simulaciji izračunala kako će to uticati na nemačku ekonomiju, pa bi se, na primer, Nemačka suočila sa gubitkom od više od 127 milijardi evra tokom drugog četvorogodišnjeg Trampovog mandata. Ukoliko bi obe strane povećale carine na 20 odsto zbog trgovinskog rata, nemačka privreda bi, kako se navodi, pretrpela štetu od 180 milijardi evra. Tako bi nemački BDP na kraju Trampovog mandata bio manji za 1,5 odsto.
Može li krah vlade biti "blagoslov" za Nemačku?
Suočena sa rastućom krizom na više frontova, nemačka opozicija poziva na hitne izbore, kako se ne bi više gubilo vreme. Fridrih Merc, lider najveće opozicione partije Demohrišćanske unije (CDU), koja prema anketama ima oko 32 odsto podrške naroda, više od celog "Semafora", pozvao je da se glasanje o poverenju održi odmah, "najkasnije početkom sledeće nedelje".
Izbori bi mogli da se održe u drugoj polovini januara sledeće godine, rekao je Merc. Njegove apele su ponovile i druge opozicione stranke.
"Jednostavno ne možemo sebi da priuštimo da imamo vladu bez većine u Nemačkoj već nekoliko meseci, nakon čega sledi izborna kampanja koja će trajati još nekoliko meseci, a zatim možda i nekoliko nedelja koalicionih pregovora. Vreme je od suštinske važnosti“, rekao je on novinarima, prenosi Reuters.
Povrh toga, politička kriza bi sama po sebi mogla da ubrza odliv kapitala, prema mišljenju nemačkih ekonomista, navodi Reuters.
Ipak, postoje i mišljenja da bi politička kriza mogla biti "blagoslov" na duge staze, s obzirom na tenzije koje su dugo mučile vladajuću koaliciju,
"Izbori i nova vlada bi mogli i trebalo bi da okončaju trenutnu paralizu cele zemlje i da ponude nove i jasne smernice i sigurnost“, rekao je ekonomista finansijskog portala ING Karsten Brzeski.
Međutim, uspon i levičarskih i desničarskih partija u Nemačkoj, kao i drugde u Evropi, znači da bi čak i sa novim izborima, nemačka mogla da ima poteškoće da formira koherentnu koaliciju sa jakom parlamentarnom većinom.
"Ne morate biti vidoviti da biste zaključili... da stvari neće automatski biti lakše u budućnosti, čak ni nakon sledećih izbora“, rekao je ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek iz redova Zelenih.
Komentari (0)