Rasprava u Evropskom parlamentu o Bilčikovom izveštaju o Srbiji: Na dokument sa 104 tačke podneto 11 amandmana

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/05/2023

14:09

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Na majskom zasedanju Evropskog parlamenta završena je debata o izveštaju o Srbiji izvestioca Vladimira Bilčika, javlja dopisnica Euronews Srbija iz Brisela. Taj dokument ranije je prihvaćen na Spoljnopolitičkom odboru prethodnog meseca, a u međuvremenu je na njega podneto još 11 pisanih i jedan usmeni amandman.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik predstavio je dokument početkom godine, usvojen je 26. aprila na Odboru za spoljne poslove EP sa 43 glasa za, 6 protiv i 5 uzdržanih. U nekim od ključnih tačaka Srbija se pozdravlja zbog toga što članstvo u Evrpskoj uniji ostaje njen strateški prioritet, ali ono što se najviše kritikuje tiče se, između ostalog, neusklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom poltikom EU.

Bilčik rekao je na sednici da je ključno da dijalog Beograda i Prištine donese rezultate.

"Ističem da mi moramo da budemo angažovani u jednakom odnosu prema obe strane i žao nam je da neki amandmani koji su doneti nisu bili jednaki prema obe strane, ali je na Beogradu i Prištini da nastave dalje", istakao je Bilčik u svom obraćanju EP.

On je rekao i da se u izveštaju primećuje određeni napredak na putu Srbije ka Evropskoj uniji, ali da je osnovna poruka da su za fundamentalni napredak potrebne fundamentalne odluke.

"Ovo se odnosi na područje unutrašnjih reformi, posebno kada se odnosi na vladavinu prava, jačanje sudstva, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i jačanja okruženja za rad nezavisnih medija. Mnogo vremena smo posvetili razgovoru o tom problemu u našem izveštaju i nastavućemo da posvećujemo punu pažnju tome", rekao je on.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da Srbija mora da se uskladi sa pozicijom EU prema Rusiji, kako bi nastavila evropskim putem.

"Prošla godina nije bila bez izazova za odnose Srbije i Evropske unije. Međutim, važno je i u interesu Evropske unije da nastavimo saradnju sa Srbijom i podržavamo njen put ka Evropskoj uniji. Do sada 22 od 35 pregovaračkih poglavlja je otvoreno. Tako primenjujemo novu metodologiju sa Srbijom. Pregovori o klasteru 4 su u toku. Neusklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom eu, posebno sa sankcijama protiv Rusije je naravno ozbiljan problem. Ipak, cilj Komisije za 2023. je bio i biće da se sa Srbijom i dalje radi da bi se to postiglo", rekao je on.

Inače, izveštaj ima 104 tačke, a u međuvremenu je stiglo 11 amandmana koje su, kako javlja dopisnica Euronews Srbija iz Brisela, uglavnom podneli liberali, zeleni i socijademokrate u EP.

Između ostalog, traži se da se u izveštaj uvrsti situacija u Elektroprivredi Srbije i zbog "sklanjanja" tužiteljki iz procesa nakon što su počele istragu o korupciji. Traži se, kako dodaje naša dopisnica, i da u delu koji se odnosi na zabrinutost što je Aleksandar Vulin postavljen na čelo BIA, zbog toga što je sa ruskim vlastima delio informacije o sastancima ruskih opozicionara, doda i konkretan slučaj ruskog novinara i političkog aktiviste Vladimira Kara-Murze.

Zeleni traže i izražavanje žaljenja zbog toga što je Srbija, kako se navodi, prekršila dogovor između Beograda i Prištine, odnosno Ohridski sporazum, time što je glasala protiv članstva Kosova U Savetu Evrope.

Pored toga, izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik podneo je i usmeni amandman, rekavši da ''Evropski parlament najoštrije osuđuje scenu masovnih ubistava u Srbiji u maju 2023. godine i u znak žalosti i solidarnosti poziva na detaljnu istragu''.

Šta sve piše u izveštaju?

Izveštaj se sastoji od 26 strana i napisan je u 104 tačke. Poslanici spoljnopoliitčkog odbora EP, usvajanjem izveštaja, izrazili su žaljenje što Srbija i dalje ima nizak nivo usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom i navode da je stepen opao sa 64 odsto u 2021. godini na 45 odsto u avgustu 2022. godine, naročito u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.

Ističe se da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji i pozivaju se relevantne vlasti da pokažu posvećenost međunarodnom pravu, evropskim vrednostima i da se usaglase sa restriktivnim merama protiv Rusije. Takođe, u izveštaju se ponavlja stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ukoliko se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ako se ostvari značajan napredak u reformama.

U izveštaju se primećuje usklađivanje Srbije sa glasanjem u korist relevantnih rezolucija Generalne skupštine UN i prilikom suspenzije Rusije iz Saveta za ljudska prava i pozdravlja se podrška Srbije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.

Takođe, pozdravlja se usklađivanje Srbije sa restriktivnim merama protiv Belorusije, kao i podrška i koraci da se obezbedi humanitarna pomoć Ukrajini, ali se sa druge strane izražava žaljenje zbog toga što Vlada Srbija često bira da ne saopštava javno takve odluke.

U izveštaju se postavljaju pitanja o strateškom pravcu Srbije i navodi se zabrinutost zbog stepena do kojeg ruski zvaničnici imaju uticaj na neke odluke u institucijama Srbije. Pomenuto je i potpisivanje plana konsultacija između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije i ponovo se pozivaju srpske vlasti da obezbede veću transparentnost rada "takozvanog rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu".

U delu izveštaja koji se odnosi na dijalog sa Prištinom ponavlja se puna podrška specijalnom izaslaniku EU Miroslavu Lajčaku i pozivaju se Srbija i Kosovo da se angažuju u dijalogu u dobroj veri i duhu kompromisa da bi postigli sveobuhvatni i pravo obavezujući saporazum o normalizaciji odnosa zasnovan na pricipu međusobnog priznanja, u skladu sa međunarodnim prvom i bez daljeg odlaganja.

Obe strane se pozivaju na implementaciju relevantnih sporazuma, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom. Beograd i Priština se pozivaju i da pokažu liderstvo i da budu spremni da donesu neophodne odluke koje vode ka napretku dijaloga i pomirenju među društveima. Podvlači se da trenutno geopolitičko okruženje čini hitnijiom potrebu da se prevaziđu sukobi iz prošlosti i da se angažuje u pregovorima.

Na Dan Evrope i o proširenju

Inače, danas se obeleževa i Dan Evrope, dan pobede nad fašizmom u znak sećanja na 9. maj 1945. godine, kada je kapitulacijom nacističke Nemačke okončan Drugi svetski rat u Evropi.

Tim povodom oglasili su se brojni evropski zvaničnici, koji su se osim činjenice da na evropskom kontinentu trenutno bukti rat, dotakli i teme proširenja Evropske unije.

"Ovo su izazovna vremena. Rat se vratio u Evropu. Ruski napad na Ukrajinu je takođe napad na vrednosti i principe koji su nas vodili od osnivanja Evropske unije. Poštovanje ljudskih prava i međunarodnog prava, slobode i demokratije, kao i prava na samoodređivanje - to su principi koje ćemo braniti zajedno i podržavaćemo Ukrajinu koliko god to bude bilo potrebno. U isto vreme se suočavamo sa drugim izazovima kao što su klimatske promene i povećane migracije. Kako bismo se izborili sa tim izazovima, moramo da produbimo naše odnose sa drugim regionima sveta, posebno sa Azijom i Afrikom. Moramo da radimo sa njima zajedno, kao partneri i moramo da postanemo više geopolitička Evropska unija. U tom kontekstu, razgovarali smo i o neophodnosti institucionalnih reformi. Moramo da budemo spremni za buduće proširenje Evropske unije, što je od geostrateške važnosti za nas", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.

A podrška ulasku u Evropsku uniju u zemljama jugoistočne Evrope pada jer stanovnici tih država smatraju da ih Unija ne želi, ali se pristupanje Uniji ne može ostvariti ako jedna strana to ozbiljno shvata, a druga ne, izjavio je specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak u intervjuu koji danas objavljuje Hina.

Zagrebačka agencija podseća da je prošlo 20 godina od kada su EU i zemlje jugoistočne Evrope u zajedničkoj deklaraciji prvi put navele da je "budućnost Balkana u EU", a da je od tog sastanka u Solunu 2003. samo Hrvatska uspela da, deset godina kasnije, postane članica Unije.

Lajčak je ocenio da zemlje Zapadnog Balkana, za razliku od zemalja srednje Evrope, i dalje imaju nerazrešene stvari iz prošlosti koje su im i dalje u fokusu. On je naglasio da se sada, nakon agresije Rusije na Ukrajinu, vidi "da i EU i Balkan moraju shvatiti proširenje ozbiljno". "To se ne može ostvariti ako jedna strana to ozbiljno shvata, a druga ne", poručio je Lajčak.