Podneseno 11 amandmana na izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji

Poslanici Evropskog parlamenta iz grupa Zeleni-slobodna Evropa, Grupe evropskih partija, Grupe obnove, i Leve grupe', podneli su 11 amandmana na izveštaj EP o Srbiji od 104 tačke koji je usvojen na odboru za spoljne poslove, a u kojima su izrazili niz zabrinutosti na različite teme.

Pored toga, izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik podneo je i usmeni amandman, rekavši da ''Evropski parlament najoštrije osuđuje scenu masovnih ubistava u Srbiji u maju 2023. godine i u znak žalosti i solidarnosti poziva na detaljnu istragu''.

Kako prenosi European Western Balkans, usmeni amandmani se samo u izuzetnim slučajevima mogu podneti na razmatranje na plenarnoj sednici EP pre nego što se tekst koji se razmatra stavi na glasanje.

U ime koalicije Zeleni-slobodna Evropa, poslanica Ursula fon der Lajen podnela je amandman na tačku koja govori o ''pozitivnim signalima o deeskalaciji tenzija'' između Beograda i Prištine, i tražila da se u tekst izveštaja doda da su ''primećeni pojedini pozitivni signali o deeskalaciji tenzija'', što je, kako se navodi u tekstu amandmana, ''dobra baza za dalju normalizaciju odnosa Srbije i Kosova''.

Pored toga, ona je amandmanom zatražila da se u tekst izveštaja doda da EU ''izražava duboko žaljenje zbog glasa Srbije u Savetu evropskih ministara da se Kosovu ne dozvoli članstvo, što je, smatra ona, kršenje dogovora iz Ohrida od 18. marta 2023. godine, kao i zbog bojkota lokalnih izbora na Kosovu 23. aprila koji je orkestrirao Beograd, i zbog zastrašivanja srpskih opozicionih političara u ovom konekstu''.

Autor izveštaja Vladimir Bilčik, je u ime Grupe evropskih narodnih partija (PPE) uložio amandman na tačku koja se odnosi na važnost regionalne saradnje o ratnim zločinima i nestalim licima, tražeći da se u tekst tačke unese da se "pozdravlja usvajanje Deklaracije o nestalim osobama na sastanku 2. maja, u kontesktu dijaloga između Beograda i Prištine, i poziva na njenu implementaciju. Poziva se na transparentnost i inkluzivnost u izveštajima o implementaciji".

On je pored toga zatražio da se u izveštaj doda da je napravljen "imajući u vidu dogovor postignut u Briselu 27. februara i Ohridski sporazum iz 18. marta, kao i aneks za implementaciju sporazuma".

U jednom od amandmana traži se da doda "izraz zabrinutosti o slučaju Elektroprivrede Srbije, u kome su tužiteljke premeštene sa slučaja, nakon što su započele istragu o slučaju korupcije".

Pored toga, jedan od amandmana traži da se iz izveštaja ukloni rečenica: ''Pozdravlja se uspostavljanje radne grupe za zaštitu novinara unutar kabineta premijerke''.

Jedan od amandmana traži da se u izveštaj doda ''izraz žaljenja o činjenici da visoko rangirani članovi srpske vlade nastavljaju da trivijalizuju i ismevaju slučaj 'Savamala' u javnosti, uprkos ozbiljnosti kršenja vladavine prava''.

Ursula fon der Lajen je takođe uložila amandman da se u tekst izveštaja doda da su mediji ''bliski vlasti'' glavni izvor ''anti-EU i pro-ruskih narativa u Srbiji'', i da su ''doprineli opadanju podrške pristupanju EU javnosti u Srbiji''.

Poslanik Emanuel Morel je u ime ''Leve grupe'' zatražio da se u tekstu izveštaja ''naglasi istorijska povezanost i prijateljstvo koji ujedinjuju narode evropske unije i srpski narod''.

On je takođe zatražio da se doda rečenica: ''Primećuje se, uz zadovoljstvo, eksplicitan zahtev srpskih vlasti da bosanski Srbi reintegrišu svoje predstavnike u institucije BiH; poziva se Srbija da nastavi sa radom na snižavanju tenzija između vlasti Republike Srpske i federalnih vlasti Bosne i Hercegovine''.