Od šuškavaca i tankih obrva do identiteta i politike: Istraživanje otkriva kako mladi u Srbiji doživljavaju devedesete
Komentari23/04/2025
-20:51
Iako nisu živeli u tom periodu, mnogi mladi u Srbiji osećaju posledice devedesetih. Taj utisak preovladava među ispitanicima istraživanja "Percepcija devedesetih kod mladih u Srbiji", koje su sproveli Institut za savremenu istoriju i Muzej devedesetih.
Istraživanje je vodila psihološkinja Marija Branković, a u njemu su učestvovali Nevena Mijatović i Aleksandar Milovanović, istraživači Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kao i Ana Radaković, istoričarka, koja je učestvovala u pripremi istraživanja ispred Muzeja devedesetih.
Radaković za Euronews Srbija objašnjava da mladi koji su rođeni nakon devedesetih najčešće imaju vrlo površno znanje o dešavanjima iz tog perioda, ali je za njih sećanje na tu deceniju, iako posredno, pretežno negativno, pokazala je ova studija. Asocijacije koje navode kreću se od ratova, progona i izbeglištva, do sankcija, inflacije, nestašica i ekonomske krize. Pominju i modu – od šuškavaca i animal printa do tankih obrva – kao i turbo folk kulturu i porast kriminala.
profimedia
"Mi ovde zapravo pratimo, ne društvo devedesetih, nego te neke tendencije u savremenom društvu. Njihovi odgovori i jesu neki amalgam političkog diskursa njihovog odrastanja, porodične istorije, kontroverzi koje vide kako na internetu, tako i u društvu i, naravno, propust obrazovnog sistema sa kojim odrastaju", objašnjava Radaković.
Mladi se o devedesetim ne informišu u školama
Istraživanje je pokazalo da mladi najviše informacije o devedesetim godinama dobijaju od svojih porodica, a samo mali broj njih oslanja se na školski sistem. Na pitanje zašto, Radaković ističe da obrazovni sistem nije dovoljno opremljen za kvalitetno prenošenje informacija o tom periodu.
"Postoji otklon od tih tema. S jedne strane, to je definitivno društveni pritisak u kome se radi
Euronews Srbija
Međutim, istraživanje takođe pokazuje i pozitivne pomake. Iako mladi često ne očekuju jasne odgovore, oni su veoma zainteresovani za kritičku analizu dešavanja iz prošlosti, naročito kada imaju priliku da u sigurnom okruženju postavljaju pitanja i diskutuju.
Povezane vesti
"Oni hoće informacije, ali hoće informacije u nekom sigurnom prostoru gde neće biti lako etiketirani ili odbačeni od svoje grupe. A šta je možda najbitnije je da im se ostavi prilika da samostalno procesuiraju te informacije. Tako da je taj moment njihove želje za kritičkom diskusijom je bio vrlo jasan i vrlo dominantan makar sa našim ispitanicima", ističe Radaković.
Ovo istraživanje nudi i pozitivan pogled na budućnost, lični je utisak naše sagovornice.
"Oni su mnogo bolji i mnogo kvalitetniji nego što se dalo očekivati u uslovima i okolnostima u kojima žive i odrastaju. Sva neka očekivanja po naučnim predviđenjima su prevazišli. Njima definitivno nije lako - bolji su, ne zahvaljujući nama, nego uprkos nama", zaključuje istoričarka.
Komentari (0)